Рјечник

sr Чишћење куће   »   sl Veliko čiščenje

18 [осамнаест]

Чишћење куће

Чишћење куће

18 [osemnajst]

Veliko čiščenje

Изаберите како желите да видите превод:   
српски словеначки Игра Више
Данас је субота. D--es-----o-o-a. D---- j- s------ D-n-s j- s-b-t-. ---------------- Danes je sobota. 0
Данас имамо времена. Dan-- ------č-s. D---- i---- č--- D-n-s i-a-o č-s- ---------------- Danes imamo čas. 0
Данас чистимо стан. D---- ----s--m--s-a-ov-nje. D---- p-------- s---------- D-n-s p-č-s-i-o s-a-o-a-j-. --------------------------- Danes počistimo stanovanje. 0
Ја чистим купатило. J-z-----im------ni-o. J-- č----- k--------- J-z č-s-i- k-p-l-i-o- --------------------- Jaz čistim kopalnico. 0
Мој муж пере ауто. Mo- --re--v--. M-- p--- a---- M-ž p-r- a-t-. -------------- Mož pere avto. 0
Деца перу бицикла. Otroc--čis-----k---sa.-/ Ot--k---ist--a ---e-i ---l--a-. O----- č------ k------ / O----- č------ k----- (-------- O-r-c- č-s-i-o k-l-s-. / O-r-k- č-s-i-a k-l-s- (-o-e-a-. -------------------------------------------------------- Otroci čistijo kolesa. / Otroka čistita kolesi (kolesa). 0
Бака залива цвеће. B---------iv--rož-. B----- z----- r---- B-b-c- z-l-v- r-ž-. ------------------- Babica zaliva rože. 0
Деца поспремају дечију собу. Otro-- -----a----jo -Ot-o-a pos-----j-t----tr-----so--. O----- p----------- (------ p------------ o------ s---- O-r-c- p-s-r-v-j-j- (-t-o-a p-s-r-v-j-t-) o-r-š-o s-b-. ------------------------------------------------------- Otroci pospravljajo (Otroka pospravljata) otroško sobo. 0
Мој муж поспрема свој писаћи сто. M-- p--pr-vl-a svo----isalno --zo. M-- p--------- s---- p------ m---- M-ž p-s-r-v-j- s-o-o p-s-l-o m-z-. ---------------------------------- Mož pospravlja svojo pisalno mizo. 0
Ја стављам веш у машину за прање веша. J-z-vl-gam-p-r------p--l-- -t-oj. J-- v----- p----- v p----- s----- J-z v-a-a- p-r-l- v p-a-n- s-r-j- --------------------------------- Jaz vlagam perilo v pralni stroj. 0
Ја простирем веш. Jaz -b-š---pe----. J-- o----- p------ J-z o-e-a- p-r-l-. ------------------ Jaz obešam perilo. 0
Ја пеглам веш. J-z-l-k-m-p---l-. J-- l---- p------ J-z l-k-m p-r-l-. ----------------- Jaz likam perilo. 0
Прозори су прљави. O--a -- u-aza-a. O--- s- u------- O-n- s- u-a-a-a- ---------------- Okna so umazana. 0
Под је прљав. T-a s- -m--a--. T-- s- u------- T-a s- u-a-a-a- --------------- Tla so umazana. 0
Посуђе је прљаво. Po-oda-je --a--n-. P----- j- u------- P-s-d- j- u-a-a-a- ------------------ Posoda je umazana. 0
Ко чисти прозоре? K---p--i-- ----? K-- p----- o---- K-o p-m-v- o-n-? ---------------- Kdo pomiva okna? 0
Ко усисава прашину? Kd- -e-a--r--? K-- s--- p---- K-o s-s- p-a-? -------------- Kdo sesa prah? 0
Ко пере посуђе? Kdo--om-va p---do? K-- p----- p------ K-o p-m-v- p-s-d-? ------------------ Kdo pomiva posodo? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Рано учење

У данашње време језици све више добијају на важности. Ово такође важи и за професионални живот. Последица тога је да све већи број људи учи стране језике. Многи родитељи би такође желели да њихова деца уче стране језике. Најбоље је да се с тиме почне од малих ногу. Широм света постоје многе међународне основне школе. И дечји вртићи са вишејезичним васпитањем су све више омиљени. Учење од малих ногу доноси са собом многе предности. То је условљено развојем мозга. У њему се језичке структуре изграђују све до четврте године. Ове неуронске мреже нам помажу у учењу. Нове неуронске структуре се касније у животу не стварају тако лако. Старија деца и одрасли уче стране језике са много више потешкоћа. Зато и треба да радимо на раном развоју мозга. Укратко речено: што млађе - то боље. Али постоје и људи који критикују рано учење. Они страхују да вишејезичност претерано оптерећује малу децу. Сем тога, мишљења су да постоји опасност да ни један језик неће научити како треба. Ипак, ова мишљења нису у науци нашла своју потврду. Већина лингвиста и неуропсихолога је оптимистична. Њихова истраживања на ту тему довела су до позитивних резултата. Деца се обично забављају на курсевима страних језика. Такође: када деца уче језике, она и размишљају о њима. Учећи стране језике она боље упознају матерњи језик. Она читавог живота имају користи од овог познавања језика. Могуће је да је чак много боље почети са учењем тежих језика. Зато што дечји мозак учи брзо и интуитивно. Њему је сасвим свеједно да ли памти hello, ciao,или néih hóu!
Да ли си знао?
Хинду спада у индоаријске језике. Говори се у већини држава северне и централне Индије. Хинду је у уском сродству с језиком урду који се првенствено говори у Пакистану. Заправо су оба језика скоро идентична. Суштинска разлика се састоји у писму. Хинду се пише писмом деванагари. Урду, с друге стране, користи арапски систем знакова. За хинду су карактеристични многи дијалекти. Због величине земље они се деломице знатно међусобно разликују. За 370 милиона људи хинду је матерњи језик. Ту спада још и најмање 150 милиона који владају језиком хинду као другим језиком. Тако хинду спада у један од језика с највише говорника на свету. После кинеског заузима друго место. Значи, испред је шпанског и енглеског! А утицај Индије у свету муњевито расте!