Рјечник

sr У хотелу – долазак   »   lt Viešbutyje — atvykimas

27 [двадесет и седам]

У хотелу – долазак

У хотелу – долазак

27 [dvidešimt septyni]

Viešbutyje — atvykimas

Изаберите како желите да видите превод:   
српски литвански Игра Више
Имате ли слободну собу? A--tur-t--l---v- ka---rį? A- t----- l----- k------- A- t-r-t- l-i-v- k-m-a-į- ------------------------- Ar turite laisvą kambarį? 0
Резервисао / Резервисала сам једну собу. (Aš- u-s----ia-----b-rį. (--- u--------- k------- (-š- u-s-s-k-a- k-m-a-į- ------------------------ (Aš) užsisakiau kambarį. 0
Моје име је Милер. M------v--dė---Mi-l---(i-). M--- p------ — M----- (---- M-n- p-v-r-ė — M-u-e- (-s-. --------------------------- Mano pavardė — Miuler (is). 0
Требам једнокреветну собу. M---rei-i---i-n------ ka---rio. M-- r----- v--------- k-------- M-n r-i-i- v-e-v-e-i- k-m-a-i-. ------------------------------- Man reikia vienviečio kambario. 0
Требам двокреветну собу. Ma--reik-a dv-vieči- k--b-r--. M-- r----- d-------- k-------- M-n r-i-i- d-i-i-č-o k-m-a-i-. ------------------------------ Man reikia dviviečio kambario. 0
Колико кошта соба за једну ноћ? Kiek k----oj---am-a--- -ž -a--į? K--- k------- k------- u- n----- K-e- k-i-u-j- k-m-a-y- u- n-k-į- -------------------------------- Kiek kainuoja kambarys už naktį? 0
Хтео / хтела бих једну собу са купатилом. (--) no-ėč-au kamb-r-o su v---a. (--- n------- k------- s- v----- (-š- n-r-č-a- k-m-a-i- s- v-n-a- -------------------------------- (Aš) norėčiau kambario su vonia. 0
Хтео / хтела бих једну собу са тушем. (----n---č--- k---a-i- -u ----. (--- n------- k------- s- d---- (-š- n-r-č-a- k-m-a-i- s- d-š-. ------------------------------- (Aš) norėčiau kambario su dušu. 0
Могу ли видети собу? A---al----a-a-yt---a--a-į? A- g---- p------- k------- A- g-l-u p-m-t-t- k-m-a-į- -------------------------- Ar galiu pamatyti kambarį? 0
Има ли овде гаража? Ar -i- --- -ara-as? A- č-- y-- g------- A- č-a y-a g-r-ž-s- ------------------- Ar čia yra garažas? 0
Има ли овде сеф? A- či- --a -ei--s? A- č-- y-- s------ A- č-a y-a s-i-a-? ------------------ Ar čia yra seifas? 0
Има ли овде факс? Ar-čia-y-- --ks--? A- č-- y-- f------ A- č-a y-a f-k-a-? ------------------ Ar čia yra faksas? 0
Добро, узећу собу. G-r-i--a- im---amba--. G----- a- i-- k------- G-r-i- a- i-u k-m-a-į- ---------------------- Gerai, aš imu kambarį. 0
Овде су кључеви. Čia r----i. Č-- r------ Č-a r-k-a-. ----------- Čia raktai. 0
Овде је мој пртљаг. Či-----o-ba-aža-. Č-- m--- b------- Č-a m-n- b-g-ž-s- ----------------- Čia mano bagažas. 0
У колико часова је доручак? K--int--v--------u--yčiai? K------ v------ p--------- K-l-n-ą v-l-n-ą p-s-y-i-i- -------------------------- Kelintą valandą pusryčiai? 0
У колико часова је ручак? Ke-i-t- --la--ą pie--s? K------ v------ p------ K-l-n-ą v-l-n-ą p-e-ū-? ----------------------- Kelintą valandą pietūs? 0
У колико часова је вечера? Ke----ą-v-landą---ka-ie-ė? K------ v------ v--------- K-l-n-ą v-l-n-ą v-k-r-e-ė- -------------------------- Kelintą valandą vakarienė? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Паузе су важне за успешно учење

Они који желе да имају успеха у учењу, треба да чешће праве паузу. До овога су дошле најновије научне студије. Научници су испитивали фазе процеса учења. При том су симулирали различите ситуације учења. Информацију најбоље апсорбујемо у малим деловима. Ово нам каже да не би требало да одједном много учимо. Између наставних јединица увек треба да се кратко одморимо. Успех у учењу такође зависи од биохемијских процеса. Ради се о биохемијским процесима у мозгу. Они одређују оптимални темпо учења. Док учимо нешто ново, у мозгу се излучују извесни ензими. Они утичу на активност наших можданих ћелија. У том процесу посебну улогу имају два одређена ензима Они се излучују када се савлађују нови садржаји. Но, они се не излучују једновремено. Њихово дејство се развија са извесним временским размаком. Најбоље резултате у учењу постижемо када су оба ензима присутна. Уколико се чешће одмарамо, успех се увећава. Зато има смисла варирати дужину трајања појединих фаза учења. Дужина одмора такође треба да варира. Оптимално је правити две паузе, не дуже од десет минута. После тога, једну паузу од пет минута. Онда треба да се одморимо барем пола сата. Током ових пауза наш мозак боље памти нове садржаје. Док се одмарате, треба да напустите радно место. Добра идеја је и да се у паузама крећете. Према томе: кад учите, прошетајте! При том немојте имати грижу савести - ви и даље учите!
Да ли си знао?
Литвански спада у балтичке језике. Говори га више од 3 милиона људи. Они живе у Литванији, Белорусији и Пољској. Литвански је у ближем сродству само с латвијским. Иако је Литванија заиста мала земља, језик се дијели на пуно дијалеката. Литвански користи латинична слова, али има и неколико посебних знакова. Типична црта овог језика је пуно дуплих вокала. А такође има више варијаната вокала као на пример кратки, дуги и назални. Изговор литванског није тежак. Пуно тежи је нагласак јер је флексибилан. То значи да се он оријентиše према граматичком облику слова. Занимљиво је да је литвански веома архаичан језик. Сматра се да је то језик који се најмање удаљио од родитељског језика. То значи да још увек веома личи првом индоевропском језику. Ко жели да зан како су наши преци говорили, треба да учи литвански…