Рјечник

sr У хотелу – долазак   »   ku In the hotel – Arrival

27 [двадесет и седам]

У хотелу – долазак

У хотелу – долазак

27 [bîst û heft]

In the hotel – Arrival

Изаберите како желите да видите превод:   
српски курдски (курмањи) Игра Више
Имате ли слободну собу? O----ke-----e va-- --ye? O------ w- y- v--- h---- O-e-e-e w- y- v-l- h-y-? ------------------------ Odeyeke we ye vala heye? 0
Резервисао / Резервисала сам једну собу. Min--d--------------i--b-. M-- o----- r------ k------ M-n o-e-e- r-z-r-e k-r-b-. -------------------------- Min odeyek rezerve kiribû. 0
Моје име је Милер. Na-ê -i--M--l-r-e. N--- m-- M----- e- N-v- m-n M-l-e- e- ------------------ Navê min Muller e. 0
Требам једнокреветну собу. Ji-bo--i- -de-e-e j---- --s---/---ê--st -. J- b- m-- o------ j- b- k------- p----- e- J- b- m-n o-e-e-e j- b- k-s-k-/- p-w-s- e- ------------------------------------------ Ji bo min odeyeke ji bo kesekê/î pêwîst e. 0
Требам двокреветну собу. Ji-b- -in-o-e-----ji--o du-ke-a- p-------. J- b- m-- o------ j- b- d- k---- p----- e- J- b- m-n o-e-e-e j- b- d- k-s-n p-w-s- e- ------------------------------------------ Ji bo min odeyeke ji bo du kesan pêwîst e. 0
Колико кошта соба за једну ноћ? B-ha-- -dey- j---o-şe--k- ---as -. B----- o---- j- b- ş----- ç---- e- B-h-y- o-e-ê j- b- ş-v-k- ç-q-s e- ---------------------------------- Bihayê odeyê ji bo şevekê çiqas e. 0
Хтео / хтела бих једну собу са купатилом. E--o--yeke--i--e--o- d-xw-z--. E- o------ b- s----- d-------- E- o-e-e-e b- s-r-o- d-x-a-i-. ------------------------------ Ez odeyeke bi serşok dixwazim. 0
Хтео / хтела бих једну собу са тушем. E-----yek- bi -û- -i-wa-im. E- o------ b- d-- d-------- E- o-e-e-e b- d-ş d-x-a-i-. --------------------------- Ez odeyeke bi dûş dixwazim. 0
Могу ли видети собу? Ez -i-arim ---y-------im? E- d------ o---- b------- E- d-k-r-m o-e-ê b-b-n-m- ------------------------- Ez dikarim odeyê bibînim? 0
Има ли овде гаража? Li-v-- -er-jek-----? L- v-- g------ h---- L- v-r g-r-j-k h-y-? -------------------- Li vir gerajek heye? 0
Има ли овде сеф? L- -----ezn-k---he-e? L- v-- x------- h---- L- v-r x-z-o-e- h-y-? --------------------- Li vir xeznokek heye? 0
Има ли овде факс? L------fa-sek h-y-? L- v-- f----- h---- L- v-r f-k-e- h-y-? ------------------- Li vir faksek heye? 0
Добро, узећу собу. B---e, --e-ê-----rim. B-- e- o---- d------- B-ş e- o-e-ê d-g-r-m- --------------------- Baş e, odeyê digirim. 0
Овде су кључеви. M--te -i---- -n. M---- l- v-- i-- M-f-e l- v-r i-. ---------------- Mifte li vir in. 0
Овде је мој пртљаг. Tiş-----in li v-----. T----- m-- l- v-- i-- T-ş-ê- m-n l- v-r i-. --------------------- Tiştên min li vir in. 0
У колико часова је доручак? T-şt--di-s--- ------ -----? T---- d- s--- ç----- d- y-- T-ş-ê d- s-e- ç-n-a- d- y-? --------------------------- Taştê di saet çendan de ye? 0
У колико часова је ручак? F-rav-- d- saet--e---n -- ye? F------ d- s--- ç----- d- y-- F-r-v-n d- s-e- ç-n-a- d- y-? ----------------------------- Firavîn di saet çendan de ye? 0
У колико часова је вечера? Ş-v-di s-et-ç-n--- -e-ye? Ş-- d- s--- ç----- d- y-- Ş-v d- s-e- ç-n-a- d- y-? ------------------------- Şîv di saet çendan de ye? 0

Паузе су важне за успешно учење

Они који желе да имају успеха у учењу, треба да чешће праве паузу. До овога су дошле најновије научне студије. Научници су испитивали фазе процеса учења. При том су симулирали различите ситуације учења. Информацију најбоље апсорбујемо у малим деловима. Ово нам каже да не би требало да одједном много учимо. Између наставних јединица увек треба да се кратко одморимо. Успех у учењу такође зависи од биохемијских процеса. Ради се о биохемијским процесима у мозгу. Они одређују оптимални темпо учења. Док учимо нешто ново, у мозгу се излучују извесни ензими. Они утичу на активност наших можданих ћелија. У том процесу посебну улогу имају два одређена ензима Они се излучују када се савлађују нови садржаји. Но, они се не излучују једновремено. Њихово дејство се развија са извесним временским размаком. Најбоље резултате у учењу постижемо када су оба ензима присутна. Уколико се чешће одмарамо, успех се увећава. Зато има смисла варирати дужину трајања појединих фаза учења. Дужина одмора такође треба да варира. Оптимално је правити две паузе, не дуже од десет минута. После тога, једну паузу од пет минута. Онда треба да се одморимо барем пола сата. Током ових пауза наш мозак боље памти нове садржаје. Док се одмарате, треба да напустите радно место. Добра идеја је и да се у паузама крећете. Према томе: кад учите, прошетајте! При том немојте имати грижу савести - ви и даље учите!
Да ли си знао?
Литвански спада у балтичке језике. Говори га више од 3 милиона људи. Они живе у Литванији, Белорусији и Пољској. Литвански је у ближем сродству само с латвијским. Иако је Литванија заиста мала земља, језик се дијели на пуно дијалеката. Литвански користи латинична слова, али има и неколико посебних знакова. Типична црта овог језика је пуно дуплих вокала. А такође има више варијаната вокала као на пример кратки, дуги и назални. Изговор литванског није тежак. Пуно тежи је нагласак јер је флексибилан. То значи да се он оријентиše према граматичком облику слова. Занимљиво је да је литвански веома архаичан језик. Сматра се да је то језик који се најмање удаљио од родитељског језика. То значи да још увек веома личи првом индоевропском језику. Ко жели да зан како су наши преци говорили, треба да учи литвански…