Рјечник

sr У хотелу – долазак   »   sk V hoteli – príchod

27 [двадесет и седам]

У хотелу – долазак

У хотелу – долазак

27 [dvadsaťsedem]

V hoteli – príchod

Изаберите како желите да видите превод:   
српски словачки Игра Више
Имате ли слободну собу? Mát--vo--ú-iz--? Máte voľnú izbu? M-t- v-ľ-ú i-b-? ---------------- Máte voľnú izbu? 0
Резервисао / Резервисала сам једну собу. Rezerv-val-----si--edn--iz-u. Rezervoval som si jednu izbu. R-z-r-o-a- s-m s- j-d-u i-b-. ----------------------------- Rezervoval som si jednu izbu. 0
Моје име је Милер. Mo---m--o -- ----e-. Moje meno je Müller. M-j- m-n- j- M-l-e-. -------------------- Moje meno je Müller. 0
Требам једнокреветну собу. P-tr--uje- ---no---t--ovú---b-. Potrebujem jednoposteľovú izbu. P-t-e-u-e- j-d-o-o-t-ľ-v- i-b-. ------------------------------- Potrebujem jednoposteľovú izbu. 0
Требам двокреветну собу. Po-r-bu-e---v-j----e-o-ú-i-b-. Potrebujem dvojposteľovú izbu. P-t-e-u-e- d-o-p-s-e-o-ú i-b-. ------------------------------ Potrebujem dvojposteľovú izbu. 0
Колико кошта соба за једну ноћ? K--k------í-i--a -- --c? Koľko stojí izba na noc? K-ľ-o s-o-í i-b- n- n-c- ------------------------ Koľko stojí izba na noc? 0
Хтео / хтела бих једну собу са купатилом. C-ce--b--so--i--u-s --pe--o-. Chcel by som izbu s kúpeľňou. C-c-l b- s-m i-b- s k-p-ľ-o-. ----------------------------- Chcel by som izbu s kúpeľňou. 0
Хтео / хтела бих једну собу са тушем. C--e---- ----iz----o ----ho-. Chcel by som izbu so sprchou. C-c-l b- s-m i-b- s- s-r-h-u- ----------------------------- Chcel by som izbu so sprchou. 0
Могу ли видети собу? M--em -i-i---t- ---u? Môžem vidieť tú izbu? M-ž-m v-d-e- t- i-b-? --------------------- Môžem vidieť tú izbu? 0
Има ли овде гаража? Mát- tu g-r--? Máte tu garáž? M-t- t- g-r-ž- -------------- Máte tu garáž? 0
Има ли овде сеф? M-te t- -----r? Máte tu trezor? M-t- t- t-e-o-? --------------- Máte tu trezor? 0
Има ли овде факс? Má-- tu-fa-? Máte tu fax? M-t- t- f-x- ------------ Máte tu fax? 0
Добро, узећу собу. Do---, -e-i-m tú i-b-. Dobre, beriem tú izbu. D-b-e- b-r-e- t- i-b-. ---------------------- Dobre, beriem tú izbu. 0
Овде су кључеви. Tu-----ľú-e. Tu sú kľúče. T- s- k-ú-e- ------------ Tu sú kľúče. 0
Овде је мој пртљаг. Tu--e m----batoži--. Tu je moja batožina. T- j- m-j- b-t-ž-n-. -------------------- Tu je moja batožina. 0
У колико часова је доручак? K-d- -- -a---k-? Kedy sú raňajky? K-d- s- r-ň-j-y- ---------------- Kedy sú raňajky? 0
У колико часова је ручак? K--- ---obe-? Kedy je obed? K-d- j- o-e-? ------------- Kedy je obed? 0
У колико часова је вечера? K-d--j- -eč--a? Kedy je večera? K-d- j- v-č-r-? --------------- Kedy je večera? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Паузе су важне за успешно учење

Они који желе да имају успеха у учењу, треба да чешће праве паузу. До овога су дошле најновије научне студије. Научници су испитивали фазе процеса учења. При том су симулирали различите ситуације учења. Информацију најбоље апсорбујемо у малим деловима. Ово нам каже да не би требало да одједном много учимо. Између наставних јединица увек треба да се кратко одморимо. Успех у учењу такође зависи од биохемијских процеса. Ради се о биохемијским процесима у мозгу. Они одређују оптимални темпо учења. Док учимо нешто ново, у мозгу се излучују извесни ензими. Они утичу на активност наших можданих ћелија. У том процесу посебну улогу имају два одређена ензима Они се излучују када се савлађују нови садржаји. Но, они се не излучују једновремено. Њихово дејство се развија са извесним временским размаком. Најбоље резултате у учењу постижемо када су оба ензима присутна. Уколико се чешће одмарамо, успех се увећава. Зато има смисла варирати дужину трајања појединих фаза учења. Дужина одмора такође треба да варира. Оптимално је правити две паузе, не дуже од десет минута. После тога, једну паузу од пет минута. Онда треба да се одморимо барем пола сата. Током ових пауза наш мозак боље памти нове садржаје. Док се одмарате, треба да напустите радно место. Добра идеја је и да се у паузама крећете. Према томе: кад учите, прошетајте! При том немојте имати грижу савести - ви и даље учите!
Да ли си знао?
Литвански спада у балтичке језике. Говори га више од 3 милиона људи. Они живе у Литванији, Белорусији и Пољској. Литвански је у ближем сродству само с латвијским. Иако је Литванија заиста мала земља, језик се дијели на пуно дијалеката. Литвански користи латинична слова, али има и неколико посебних знакова. Типична црта овог језика је пуно дуплих вокала. А такође има више варијаната вокала као на пример кратки, дуги и назални. Изговор литванског није тежак. Пуно тежи је нагласак јер је флексибилан. То значи да се он оријентиše према граматичком облику слова. Занимљиво је да је литвански веома архаичан језик. Сматра се да је то језик који се најмање удаљио од родитељског језика. То значи да још увек веома личи првом индоевропском језику. Ко жели да зан како су наши преци говорили, треба да учи литвански…