Рјечник

sr У хотелу – долазак   »   ky In the hotel – Arrival

27 [двадесет и седам]

У хотелу – долазак

У хотелу – долазак

27 [жыйырма жети]

27 [jıyırma jeti]

In the hotel – Arrival

[Meymankanada – Kelüü]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски киргиски Игра Више
Имате ли слободну собу? С-з-е -о- б--м- -а-бы? С---- б-- б---- б----- С-з-е б-ш б-л-ө б-р-ы- ---------------------- Сизде бош бөлмө барбы? 0
S-zd- bo--b-lmö -a--ı? S---- b-- b---- b----- S-z-e b-ş b-l-ö b-r-ı- ---------------------- Sizde boş bölmö barbı?
Резервисао / Резервисала сам једну собу. Ме------ө ээ-еп -ойд-м. М-- б---- э---- к------ М-н б-л-ө э-л-п к-й-у-. ----------------------- Мен бөлмө ээлеп койдум. 0
M-n-b-lmö---lep ---du-. M-- b---- e---- k------ M-n b-l-ö e-l-p k-y-u-. ----------------------- Men bölmö eelep koydum.
Моје име је Милер. М-н----т-м М--ле-. М---- а--- М------ М-н-н а-ы- М-л-е-. ------------------ Менин атым Мюллер. 0
Men---atım M----e-. M---- a--- M------- M-n-n a-ı- M-u-l-r- ------------------- Menin atım Myuller.
Требам једнокреветну собу. М-г- би- б--мө к-р--. М--- б-- б---- к----- М-г- б-р б-л-ө к-р-к- --------------------- Мага бир бөлмө керек. 0
Mag----r---l-ö-k-r--. M--- b-- b---- k----- M-g- b-r b-l-ö k-r-k- --------------------- Maga bir bölmö kerek.
Требам двокреветну собу. Ма---эк- --л-ө--ү бө-м---е---. М--- э-- б------- б---- к----- М-г- э-и б-л-ө-ү- б-л-ө к-р-к- ------------------------------ Мага эки бөлмөлүү бөлмө керек. 0
M-----k--bö---l------m------k. M--- e-- b------- b---- k----- M-g- e-i b-l-ö-ü- b-l-ö k-r-k- ------------------------------ Maga eki bölmölüü bölmö kerek.
Колико кошта соба за једну ноћ? Бир ----ө------ к-нч- -у--т? Б-- т---- б---- к---- т----- Б-р т-н-ө б-л-ө к-н-а т-р-т- ---------------------------- Бир түнгө бөлмө канча турат? 0
Bi- -ü-g---öl-ö--a-ça-tu-at? B-- t---- b---- k---- t----- B-r t-n-ö b-l-ö k-n-a t-r-t- ---------------------------- Bir tüngö bölmö kança turat?
Хтео / хтела бих једну собу са купатилом. Маг--в-нн-с- --р --л-ө---р--. М--- в------ б-- б---- к----- М-г- в-н-а-ы б-р б-л-ө к-р-к- ----------------------------- Мага ваннасы бар бөлмө керек. 0
M----------- --r ---mö kerek. M--- v------ b-- b---- k----- M-g- v-n-a-ı b-r b-l-ö k-r-k- ----------------------------- Maga vannası bar bölmö kerek.
Хтео / хтела бих једну собу са тушем. М--- душу-ба- -өлмө -----. М--- д--- б-- б---- к----- М-г- д-ш- б-р б-л-ө к-р-к- -------------------------- Мага душу бар бөлмө керек. 0
Mag- --ş- b-- -öl-- k-r--. M--- d--- b-- b---- k----- M-g- d-ş- b-r b-l-ö k-r-k- -------------------------- Maga duşu bar bölmö kerek.
Могу ли видети собу? Б----нү---рө-ал--бы? Б------ к--- а------ Б-л-ө-ү к-р- а-а-б-? -------------------- Бөлмөнү көрө аламбы? 0
Bö---n- k-r- -l-m--? B------ k--- a------ B-l-ö-ü k-r- a-a-b-? -------------------- Bölmönü körö alambı?
Има ли овде гаража? Б-л-же--- гар----ар--? Б-- ж---- г---- б----- Б-л ж-р-е г-р-ж б-р-ы- ---------------------- Бул жерде гараж барбы? 0
B-l jer-- ga--- b-rbı? B-- j---- g---- b----- B-l j-r-e g-r-j b-r-ı- ---------------------- Bul jerde garaj barbı?
Има ли овде сеф? Б----е-де с--- -ар--? Б-- ж---- с--- б----- Б-л ж-р-е с-й- б-р-ы- --------------------- Бул жерде сейф барбы? 0
B----erd------ ba-b-? B-- j---- s--- b----- B-l j-r-e s-y- b-r-ı- --------------------- Bul jerde seyf barbı?
Има ли овде факс? Бу- -е--е фак-----б-? Б-- ж---- ф--- б----- Б-л ж-р-е ф-к- б-р-ы- --------------------- Бул жерде факс барбы? 0
B-- -erde faks-bar-ı? B-- j---- f--- b----- B-l j-r-e f-k- b-r-ı- --------------------- Bul jerde faks barbı?
Добро, узећу собу. Ж---ы, -е-----м--ү---амын. Ж----- м-- б------ а------ Ж-к-ы- м-н б-л-ө-ү а-а-ы-. -------------------------- Жакшы, мен бөлмөнү аламын. 0
Ja--ı- men --l-önü -l-mı-. J----- m-- b------ a------ J-k-ı- m-n b-l-ö-ü a-a-ı-. -------------------------- Jakşı, men bölmönü alamın.
Овде су кључеви. Ач---тар бу--жерд-. А------- б-- ж----- А-к-ч-а- б-л ж-р-е- ------------------- Ачкычтар бул жерде. 0
A---çtar-bu--je-d-. A------- b-- j----- A-k-ç-a- b-l j-r-e- ------------------- Açkıçtar bul jerde.
Овде је мој пртљаг. Мын- ------жү-үм. М--- м---- ж----- М-н- м-н-н ж-г-м- ----------------- Мына менин жүгүм. 0
M-n--m-n------ü-. M--- m---- j----- M-n- m-n-n j-g-m- ----------------- Mına menin jügüm.
У колико часова је доручак? Эртең-ме--нки т-мак--анч-д-? Э---- м------ т---- к------- Э-т-ң м-н-н-и т-м-к к-н-а-а- ---------------------------- Эртең мененки тамак канчада? 0
Erteŋ m-nenk---ama---------? E---- m------ t---- k------- E-t-ŋ m-n-n-i t-m-k k-n-a-a- ---------------------------- Erteŋ menenki tamak kançada?
У колико часова је ручак? Т-ш-ү-та-а- --нч-да? Т---- т---- к------- Т-ш-ү т-м-к к-н-а-а- -------------------- Түшкү тамак канчада? 0
Tü--- t-mak --nça--? T---- t---- k------- T-ş-ü t-m-k k-n-a-a- -------------------- Tüşkü tamak kançada?
У колико часова је вечера? К--ки--а-ак к---ада? К---- т---- к------- К-ч-и т-м-к к-н-а-а- -------------------- Кечки тамак канчада? 0
K---i --m-k---n----? K---- t---- k------- K-ç-i t-m-k k-n-a-a- -------------------- Keçki tamak kançada?

Паузе су важне за успешно учење

Они који желе да имају успеха у учењу, треба да чешће праве паузу. До овога су дошле најновије научне студије. Научници су испитивали фазе процеса учења. При том су симулирали различите ситуације учења. Информацију најбоље апсорбујемо у малим деловима. Ово нам каже да не би требало да одједном много учимо. Између наставних јединица увек треба да се кратко одморимо. Успех у учењу такође зависи од биохемијских процеса. Ради се о биохемијским процесима у мозгу. Они одређују оптимални темпо учења. Док учимо нешто ново, у мозгу се излучују извесни ензими. Они утичу на активност наших можданих ћелија. У том процесу посебну улогу имају два одређена ензима Они се излучују када се савлађују нови садржаји. Но, они се не излучују једновремено. Њихово дејство се развија са извесним временским размаком. Најбоље резултате у учењу постижемо када су оба ензима присутна. Уколико се чешће одмарамо, успех се увећава. Зато има смисла варирати дужину трајања појединих фаза учења. Дужина одмора такође треба да варира. Оптимално је правити две паузе, не дуже од десет минута. После тога, једну паузу од пет минута. Онда треба да се одморимо барем пола сата. Током ових пауза наш мозак боље памти нове садржаје. Док се одмарате, треба да напустите радно место. Добра идеја је и да се у паузама крећете. Према томе: кад учите, прошетајте! При том немојте имати грижу савести - ви и даље учите!
Да ли си знао?
Литвански спада у балтичке језике. Говори га више од 3 милиона људи. Они живе у Литванији, Белорусији и Пољској. Литвански је у ближем сродству само с латвијским. Иако је Литванија заиста мала земља, језик се дијели на пуно дијалеката. Литвански користи латинична слова, али има и неколико посебних знакова. Типична црта овог језика је пуно дуплих вокала. А такође има више варијаната вокала као на пример кратки, дуги и назални. Изговор литванског није тежак. Пуно тежи је нагласак јер је флексибилан. То значи да се он оријентиše према граматичком облику слова. Занимљиво је да је литвански веома архаичан језик. Сматра се да је то језик који се најмање удаљио од родитељског језика. То значи да још увек веома личи првом индоевропском језику. Ко жели да зан како су наши преци говорили, треба да учи литвански…