Рјечник

sr У хотелу – долазак   »   de Im Hotel – Ankunft

27 [двадесет и седам]

У хотелу – долазак

У хотелу – долазак

27 [siebenundzwanzig]

Im Hotel – Ankunft

Изаберите како желите да видите превод:   
српски немачки Игра Више
Имате ли слободну собу? H-ben------i---i--er f-e-? H---- S-- e-- Z----- f---- H-b-n S-e e-n Z-m-e- f-e-? -------------------------- Haben Sie ein Zimmer frei? 0
Резервисао / Резервисала сам једну собу. Ich--abe--in-Z---e- -es----e--. I-- h--- e-- Z----- r---------- I-h h-b- e-n Z-m-e- r-s-r-i-r-. ------------------------------- Ich habe ein Zimmer reserviert. 0
Моје име је Милер. Mein -ame---t --ller. M--- N--- i-- M------ M-i- N-m- i-t M-l-e-. --------------------- Mein Name ist Müller. 0
Требам једнокреветну собу. Ich-------e e-n-E-n-el--mm--. I-- b------ e-- E------------ I-h b-a-c-e e-n E-n-e-z-m-e-. ----------------------------- Ich brauche ein Einzelzimmer. 0
Требам двокреветну собу. I-h brauch---in -opp-lzi---r. I-- b------ e-- D------------ I-h b-a-c-e e-n D-p-e-z-m-e-. ----------------------------- Ich brauche ein Doppelzimmer. 0
Колико кошта соба за једну ноћ? W---vie- -o-t---da----mm-r---o------? W-- v--- k----- d-- Z----- p-- N----- W-e v-e- k-s-e- d-s Z-m-e- p-o N-c-t- ------------------------------------- Wie viel kostet das Zimmer pro Nacht? 0
Хтео / хтела бих једну собу са купатилом. Ic- möch-- --n Z------m-- -ad. I-- m----- e-- Z----- m-- B--- I-h m-c-t- e-n Z-m-e- m-t B-d- ------------------------------ Ich möchte ein Zimmer mit Bad. 0
Хтео / хтела бих једну собу са тушем. Ic- --cht- e-n-----er mi- -us--e. I-- m----- e-- Z----- m-- D------ I-h m-c-t- e-n Z-m-e- m-t D-s-h-. --------------------------------- Ich möchte ein Zimmer mit Dusche. 0
Могу ли видети собу? K-n- -c---a----m--- sehen? K--- i-- d-- Z----- s----- K-n- i-h d-s Z-m-e- s-h-n- -------------------------- Kann ich das Zimmer sehen? 0
Има ли овде гаража? G-bt ---h-e--e-ne -ara--? G--- e- h--- e--- G------ G-b- e- h-e- e-n- G-r-g-? ------------------------- Gibt es hier eine Garage? 0
Има ли овде сеф? G--- ----ie--e---n-----? G--- e- h--- e---- S---- G-b- e- h-e- e-n-n S-f-? ------------------------ Gibt es hier einen Safe? 0
Има ли овде факс? G--- ---hie--ein----? G--- e- h--- e-- F--- G-b- e- h-e- e-n F-x- --------------------- Gibt es hier ein Fax? 0
Добро, узећу собу. G-t--i-- -e--e--a--Zi---r. G--- i-- n---- d-- Z------ G-t- i-h n-h-e d-s Z-m-e-. -------------------------- Gut, ich nehme das Zimmer. 0
Овде су кључеви. H--r -i-----e-S-----s-l. H--- s--- d-- S--------- H-e- s-n- d-e S-h-ü-s-l- ------------------------ Hier sind die Schlüssel. 0
Овде је мој пртљаг. H--r --t mein---p-c-. H--- i-- m--- G------ H-e- i-t m-i- G-p-c-. --------------------- Hier ist mein Gepäck. 0
У колико часова је доручак? U- -ie v--- U-r--i-- e----üh-t--k? U- w-- v--- U-- g--- e- F--------- U- w-e v-e- U-r g-b- e- F-ü-s-ü-k- ---------------------------------- Um wie viel Uhr gibt es Frühstück? 0
У колико часова је ручак? U--wie v--- --- -----es M--t----s--? U- w-- v--- U-- g--- e- M----------- U- w-e v-e- U-r g-b- e- M-t-a-e-s-n- ------------------------------------ Um wie viel Uhr gibt es Mittagessen? 0
У колико часова је вечера? U--w-e v--l-Uh- gi---e- A-e-d----n? U- w-- v--- U-- g--- e- A---------- U- w-e v-e- U-r g-b- e- A-e-d-s-e-? ----------------------------------- Um wie viel Uhr gibt es Abendessen? 0

Паузе су важне за успешно учење

Они који желе да имају успеха у учењу, треба да чешће праве паузу. До овога су дошле најновије научне студије. Научници су испитивали фазе процеса учења. При том су симулирали различите ситуације учења. Информацију најбоље апсорбујемо у малим деловима. Ово нам каже да не би требало да одједном много учимо. Између наставних јединица увек треба да се кратко одморимо. Успех у учењу такође зависи од биохемијских процеса. Ради се о биохемијским процесима у мозгу. Они одређују оптимални темпо учења. Док учимо нешто ново, у мозгу се излучују извесни ензими. Они утичу на активност наших можданих ћелија. У том процесу посебну улогу имају два одређена ензима Они се излучују када се савлађују нови садржаји. Но, они се не излучују једновремено. Њихово дејство се развија са извесним временским размаком. Најбоље резултате у учењу постижемо када су оба ензима присутна. Уколико се чешће одмарамо, успех се увећава. Зато има смисла варирати дужину трајања појединих фаза учења. Дужина одмора такође треба да варира. Оптимално је правити две паузе, не дуже од десет минута. После тога, једну паузу од пет минута. Онда треба да се одморимо барем пола сата. Током ових пауза наш мозак боље памти нове садржаје. Док се одмарате, треба да напустите радно место. Добра идеја је и да се у паузама крећете. Према томе: кад учите, прошетајте! При том немојте имати грижу савести - ви и даље учите!
Да ли си знао?
Литвански спада у балтичке језике. Говори га више од 3 милиона људи. Они живе у Литванији, Белорусији и Пољској. Литвански је у ближем сродству само с латвијским. Иако је Литванија заиста мала земља, језик се дијели на пуно дијалеката. Литвански користи латинична слова, али има и неколико посебних знакова. Типична црта овог језика је пуно дуплих вокала. А такође има више варијаната вокала као на пример кратки, дуги и назални. Изговор литванског није тежак. Пуно тежи је нагласак јер је флексибилан. То значи да се он оријентиše према граматичком облику слова. Занимљиво је да је литвански веома архаичан језик. Сматра се да је то језик који се најмање удаљио од родитељског језика. То значи да још увек веома личи првом индоевропском језику. Ко жели да зан како су наши преци говорили, треба да учи литвански…