Рјечник

sr У хотелу – долазак   »   uk В готелі – прибуття

27 [двадесет и седам]

У хотелу – долазак

У хотелу – долазак

27 [Двадцять сім]

27 [Dvadtsyatʹ sim]

В готелі – прибуття

[V hoteli – prybuttya]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски украјински Игра Више
Имате ли слободну собу? У--а- --в-ль-а---м--т-? У вас є вільна кімната? У в-с є в-л-н- к-м-а-а- ----------------------- У вас є вільна кімната? 0
U---s y- --lʹ-a -i-n-t-? U vas ye vilʹna kimnata? U v-s y- v-l-n- k-m-a-a- ------------------------ U vas ye vilʹna kimnata?
Резервисао / Резервисала сам једну собу. Я-з--е--рвува--/-з---з----в--а к--н--у. Я зарезервував / зарезервувала кімнату. Я з-р-з-р-у-а- / з-р-з-р-у-а-а к-м-а-у- --------------------------------------- Я зарезервував / зарезервувала кімнату. 0
YA-zar--erv-vav-- z----e-v-va-a-k--na--. YA zarezervuvav / zarezervuvala kimnatu. Y- z-r-z-r-u-a- / z-r-z-r-u-a-a k-m-a-u- ---------------------------------------- YA zarezervuvav / zarezervuvala kimnatu.
Моје име је Милер. Моє-і--я-– -юл--р. Моє ім’я – Мюллер. М-є і-’- – М-л-е-. ------------------ Моє ім’я – Мюллер. 0
M-------ya – My-l-e-. Moye imʺya – Myuller. M-y- i-ʺ-a – M-u-l-r- --------------------- Moye imʺya – Myuller.
Требам једнокреветну собу. М--і-по-рібн---к-е-- -імнат-. Мені потрібна окрема кімната. М-н- п-т-і-н- о-р-м- к-м-а-а- ----------------------------- Мені потрібна окрема кімната. 0
Me-----tri--- ok-em-----nat-. Meni potribna okrema kimnata. M-n- p-t-i-n- o-r-m- k-m-a-a- ----------------------------- Meni potribna okrema kimnata.
Требам двокреветну собу. Мен- п--рі-н--к---а-- --я -вох. Мені потрібна кімната для двох. М-н- п-т-і-н- к-м-а-а д-я д-о-. ------------------------------- Мені потрібна кімната для двох. 0
M-n- --tr-b-- kim-at--dlya-d-o-h. Meni potribna kimnata dlya dvokh. M-n- p-t-i-n- k-m-a-a d-y- d-o-h- --------------------------------- Meni potribna kimnata dlya dvokh.
Колико кошта соба за једну ноћ? Ск-льки кошт-- к-мн-т- -----ч? Скільки коштує кімната на ніч? С-і-ь-и к-ш-у- к-м-а-а н- н-ч- ------------------------------ Скільки коштує кімната на ніч? 0
S-i-----kosh-u----im-a-a -- ni--? Skilʹky koshtuye kimnata na nich? S-i-ʹ-y k-s-t-y- k-m-a-a n- n-c-? --------------------------------- Skilʹky koshtuye kimnata na nich?
Хтео / хтела бих једну собу са купатилом. Я--очу-к-мн-т--з--а--о-. Я хочу кімнату з ванною. Я х-ч- к-м-а-у з в-н-о-. ------------------------ Я хочу кімнату з ванною. 0
Y- k-o-hu----n-tu------noy-. YA khochu kimnatu z vannoyu. Y- k-o-h- k-m-a-u z v-n-o-u- ---------------------------- YA khochu kimnatu z vannoyu.
Хтео / хтела бих једну собу са тушем. Я-хо----імн--у з-ду-е-. Я хочу кімнату з душем. Я х-ч- к-м-а-у з д-ш-м- ----------------------- Я хочу кімнату з душем. 0
Y- kh--h-----n-tu z--us-em. YA khochu kimnatu z dushem. Y- k-o-h- k-m-a-u z d-s-e-. --------------------------- YA khochu kimnatu z dushem.
Могу ли видети собу? Ч- --ж------диви--с- -а --м---у? Чи можу я подивитися на кімнату? Ч- м-ж- я п-д-в-т-с- н- к-м-а-у- -------------------------------- Чи можу я подивитися на кімнату? 0
C-y-mozh- -a p-dy-y----- na-k-m----? Chy mozhu ya podyvytysya na kimnatu? C-y m-z-u y- p-d-v-t-s-a n- k-m-a-u- ------------------------------------ Chy mozhu ya podyvytysya na kimnatu?
Има ли овде гаража? Ч- є ту- г--а-? Чи є тут гараж? Ч- є т-т г-р-ж- --------------- Чи є тут гараж? 0
Ch------ut-----zh? Chy ye tut harazh? C-y y- t-t h-r-z-? ------------------ Chy ye tut harazh?
Има ли овде сеф? Чи --т----е--? Чи є тут сейф? Ч- є т-т с-й-? -------------- Чи є тут сейф? 0
C-y y- tu- --y-f? Chy ye tut sey-f? C-y y- t-t s-y-f- ----------------- Chy ye tut sey̆f?
Има ли овде факс? Ч--- -ут -а-с? Чи є тут факс? Ч- є т-т ф-к-? -------------- Чи є тут факс? 0
Chy--e--ut-f-ks? Chy ye tut faks? C-y y- t-t f-k-? ---------------- Chy ye tut faks?
Добро, узећу собу. Д-бре, я б--у кім-ат-. Добре, я беру кімнату. Д-б-е- я б-р- к-м-а-у- ---------------------- Добре, я беру кімнату. 0
Do-r----a-ber----m--t-. Dobre, ya beru kimnatu. D-b-e- y- b-r- k-m-a-u- ----------------------- Dobre, ya beru kimnatu.
Овде су кључеви. Ось---ю-і. Ось ключі. О-ь к-ю-і- ---------- Ось ключі. 0
O-ʹ k-yuchi. Osʹ klyuchi. O-ʹ k-y-c-i- ------------ Osʹ klyuchi.
Овде је мој пртљаг. Ос- м-----гаж. Ось мій багаж. О-ь м-й б-г-ж- -------------- Ось мій багаж. 0
O-- --y̆ --haz-. Osʹ miy- bahazh. O-ʹ m-y- b-h-z-. ---------------- Osʹ miy̆ bahazh.
У колико часова је доручак? О ко--і--г-д--і-п----ться -ні---о-? О котрій годині подається сніданок? О к-т-і- г-д-н- п-д-є-ь-я с-і-а-о-? ----------------------------------- О котрій годині подається сніданок? 0
O-k---i-̆-hodyni--od---t-sy- --i--n--? O kotriy- hodyni podayetʹsya snidanok? O k-t-i-̆ h-d-n- p-d-y-t-s-a s-i-a-o-? -------------------------------------- O kotriy̆ hodyni podayetʹsya snidanok?
У колико часова је ручак? О --тр-й-г-д-н- -о---тьс- --і-? О котрій годині подається обід? О к-т-і- г-д-н- п-д-є-ь-я о-і-? ------------------------------- О котрій годині подається обід? 0
O-k-t--y̆ h-d--i p-----t-sya ---d? O kotriy- hodyni podayetʹsya obid? O k-t-i-̆ h-d-n- p-d-y-t-s-a o-i-? ---------------------------------- O kotriy̆ hodyni podayetʹsya obid?
У колико часова је вечера? О--о-р-й годині -од-є-ьс- в-че--? О котрій годині подається вечеря? О к-т-і- г-д-н- п-д-є-ь-я в-ч-р-? --------------------------------- О котрій годині подається вечеря? 0
O-kotri-̆--o-y-i -o-----ʹs-a ve--e-y-? O kotriy- hodyni podayetʹsya vecherya? O k-t-i-̆ h-d-n- p-d-y-t-s-a v-c-e-y-? -------------------------------------- O kotriy̆ hodyni podayetʹsya vecherya?

Паузе су важне за успешно учење

Они који желе да имају успеха у учењу, треба да чешће праве паузу. До овога су дошле најновије научне студије. Научници су испитивали фазе процеса учења. При том су симулирали различите ситуације учења. Информацију најбоље апсорбујемо у малим деловима. Ово нам каже да не би требало да одједном много учимо. Између наставних јединица увек треба да се кратко одморимо. Успех у учењу такође зависи од биохемијских процеса. Ради се о биохемијским процесима у мозгу. Они одређују оптимални темпо учења. Док учимо нешто ново, у мозгу се излучују извесни ензими. Они утичу на активност наших можданих ћелија. У том процесу посебну улогу имају два одређена ензима Они се излучују када се савлађују нови садржаји. Но, они се не излучују једновремено. Њихово дејство се развија са извесним временским размаком. Најбоље резултате у учењу постижемо када су оба ензима присутна. Уколико се чешће одмарамо, успех се увећава. Зато има смисла варирати дужину трајања појединих фаза учења. Дужина одмора такође треба да варира. Оптимално је правити две паузе, не дуже од десет минута. После тога, једну паузу од пет минута. Онда треба да се одморимо барем пола сата. Током ових пауза наш мозак боље памти нове садржаје. Док се одмарате, треба да напустите радно место. Добра идеја је и да се у паузама крећете. Према томе: кад учите, прошетајте! При том немојте имати грижу савести - ви и даље учите!
Да ли си знао?
Литвански спада у балтичке језике. Говори га више од 3 милиона људи. Они живе у Литванији, Белорусији и Пољској. Литвански је у ближем сродству само с латвијским. Иако је Литванија заиста мала земља, језик се дијели на пуно дијалеката. Литвански користи латинична слова, али има и неколико посебних знакова. Типична црта овог језика је пуно дуплих вокала. А такође има више варијаната вокала као на пример кратки, дуги и назални. Изговор литванског није тежак. Пуно тежи је нагласак јер је флексибилан. То значи да се он оријентиše према граматичком облику слова. Занимљиво је да је литвански веома архаичан језик. Сматра се да је то језик који се најмање удаљио од родитељског језика. То значи да још увек веома личи првом индоевропском језику. Ко жели да зан како су наши преци говорили, треба да учи литвански…