Рјечник

sr У хотелу – долазак   »   da På hotellet – ankomst

27 [двадесет и седам]

У хотелу – долазак

У хотелу – долазак

27 [syvogtyve]

På hotellet – ankomst

Изаберите како желите да видите превод:   
српски дански Игра Више
Имате ли слободну собу? Ha- - e----d--t v--e--e? H-- I e- l----- v------- H-r I e- l-d-g- v-r-l-e- ------------------------ Har I et ledigt værelse? 0
Резервисао / Резервисала сам једну собу. Je- -a---e---l---t v-r----. J-- h-- b------ e- v------- J-g h-r b-s-i-t e- v-r-l-e- --------------------------- Jeg har bestilt et værelse. 0
Моје име је Милер. M-- nav- -r Mül--r. M-- n--- e- M------ M-t n-v- e- M-l-e-. ------------------- Mit navn er Müller. 0
Требам једнокреветну собу. Je----- b-u--for--t en--l-væ-e--e. J-- h-- b--- f-- e- e------------- J-g h-r b-u- f-r e- e-k-l-v-r-l-e- ---------------------------------- Jeg har brug for et enkeltværelse. 0
Требам двокреветну собу. J-g-ha- -rug ----e- -------værels-. J-- h-- b--- f-- e- d-------------- J-g h-r b-u- f-r e- d-b-e-t-æ-e-s-. ----------------------------------- Jeg har brug for et dobbeltværelse. 0
Колико кошта соба за једну ноћ? H-ad-k---er--ærels-----r----? H--- k----- v------- p-- n--- H-a- k-s-e- v-r-l-e- p-r n-t- ----------------------------- Hvad koster værelset per nat? 0
Хтео / хтела бих једну собу са купатилом. Je----l -er-e-have--- væ----e -e--b--. J-- v-- g---- h--- e- v------ m-- b--- J-g v-l g-r-e h-v- e- v-r-l-e m-d b-d- -------------------------------------- Jeg vil gerne have et værelse med bad. 0
Хтео / хтела бих једну собу са тушем. Je--vil g-rne-h-v---t v---l-e-med--r-s-b-d. J-- v-- g---- h--- e- v------ m-- b-------- J-g v-l g-r-e h-v- e- v-r-l-e m-d b-u-e-a-. ------------------------------------------- Jeg vil gerne have et værelse med brusebad. 0
Могу ли видети собу? Må j-g-s----r-l---? M- j-- s- v-------- M- j-g s- v-r-l-e-? ------------------- Må jeg se værelset? 0
Има ли овде гаража? E- d-r-e- -----e? E- d-- e- g------ E- d-r e- g-r-g-? ----------------- Er der en garage? 0
Има ли овде сеф? Er --r-et pen-es-ab? E- d-- e- p--------- E- d-r e- p-n-e-k-b- -------------------- Er der et pengeskab? 0
Има ли овде факс? Er der-en --x? E- d-- e- f--- E- d-r e- f-x- -------------- Er der en fax? 0
Добро, узећу собу. G-----jeg---g-r væ--lset. G---- j-- t---- v-------- G-d-, j-g t-g-r v-r-l-e-. ------------------------- Godt, jeg tager værelset. 0
Овде су кључеви. Her-e---øgle---. H-- e- n-------- H-r e- n-g-e-n-. ---------------- Her er nøglerne. 0
Овде је мој пртљаг. H---er mi--bag---. H-- e- m-- b------ H-r e- m-n b-g-g-. ------------------ Her er min bagage. 0
У колико часова је доручак? Hv-rnå--er--e---org--m-d? H------ e- d-- m--------- H-o-n-r e- d-r m-r-e-m-d- ------------------------- Hvornår er der morgenmad? 0
У колико часова је ручак? H--r--r er---------o-t? H------ e- d-- f------- H-o-n-r e- d-r f-o-o-t- ----------------------- Hvornår er der frokost? 0
У колико часова је вечера? Hv--n-r er --r -id----m-d? H------ e- d-- m---------- H-o-n-r e- d-r m-d-a-s-a-? -------------------------- Hvornår er der middagsmad? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Паузе су важне за успешно учење

Они који желе да имају успеха у учењу, треба да чешће праве паузу. До овога су дошле најновије научне студије. Научници су испитивали фазе процеса учења. При том су симулирали различите ситуације учења. Информацију најбоље апсорбујемо у малим деловима. Ово нам каже да не би требало да одједном много учимо. Између наставних јединица увек треба да се кратко одморимо. Успех у учењу такође зависи од биохемијских процеса. Ради се о биохемијским процесима у мозгу. Они одређују оптимални темпо учења. Док учимо нешто ново, у мозгу се излучују извесни ензими. Они утичу на активност наших можданих ћелија. У том процесу посебну улогу имају два одређена ензима Они се излучују када се савлађују нови садржаји. Но, они се не излучују једновремено. Њихово дејство се развија са извесним временским размаком. Најбоље резултате у учењу постижемо када су оба ензима присутна. Уколико се чешће одмарамо, успех се увећава. Зато има смисла варирати дужину трајања појединих фаза учења. Дужина одмора такође треба да варира. Оптимално је правити две паузе, не дуже од десет минута. После тога, једну паузу од пет минута. Онда треба да се одморимо барем пола сата. Током ових пауза наш мозак боље памти нове садржаје. Док се одмарате, треба да напустите радно место. Добра идеја је и да се у паузама крећете. Према томе: кад учите, прошетајте! При том немојте имати грижу савести - ви и даље учите!
Да ли си знао?
Литвански спада у балтичке језике. Говори га више од 3 милиона људи. Они живе у Литванији, Белорусији и Пољској. Литвански је у ближем сродству само с латвијским. Иако је Литванија заиста мала земља, језик се дијели на пуно дијалеката. Литвански користи латинична слова, али има и неколико посебних знакова. Типична црта овог језика је пуно дуплих вокала. А такође има више варијаната вокала као на пример кратки, дуги и назални. Изговор литванског није тежак. Пуно тежи је нагласак јер је флексибилан. То значи да се он оријентиše према граматичком облику слова. Занимљиво је да је литвански веома архаичан језик. Сматра се да је то језик који се најмање удаљио од родитељског језика. То значи да још увек веома личи првом индоевропском језику. Ко жели да зан како су наши преци говорили, треба да учи литвански…