Рјечник

sr У хотелу – долазак   »   be У гасцініцы – прыбыццё

27 [двадесет и седам]

У хотелу – долазак

У хотелу – долазак

27 [дваццаць сем]

27 [dvatstsats’ sem]

У гасцініцы – прыбыццё

[U gastsіnіtsy – prybytstse]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски белоруски Игра Више
Имате ли слободну собу? У В-- ё--- в----- н----? У Вас ёсць вольны нумар? 0
U V-- y----’ v--’n- n----? U V-- y----- v----- n----? U Vas yosts’ vol’ny numar? U V-s y-s-s’ v-l’n- n-m-r? -----------’----’--------?
Резервисао / Резервисала сам једну собу. Я з----------- / з------------ н----. Я забраніраваў / забраніравала нумар. 0
Y- z----------- / z------------ n----. Ya z----------- / z------------ n----. Ya zabranіravau / zabranіravala numar. Y- z-b-a-і-a-a- / z-b-a-і-a-a-a n-m-r. ----------------/--------------------.
Моје име је Милер. Ма- п-------- – М----. Маё прозвішча – Мюлер. 0
M-- p---------- – M-----. Ma- p---------- – M-----. Mae prozvіshcha – Myuler. M-e p-o-v-s-c-a – M-u-e-. ----------------–-------.
Требам једнокреветну собу. Мн- п------- а-------- н----. Мне патрэбны аднамесны нумар. 0
M-- p------- a-------- n----. Mn- p------- a-------- n----. Mne patrebny adnamesny numar. M-e p-t-e-n- a-n-m-s-y n-m-r. ----------------------------.
Требам двокреветну собу. Мн- п------- д-------- н----. Мне патрэбны двухмесны нумар. 0
M-- p------- d--------- n----. Mn- p------- d--------- n----. Mne patrebny dvukhmesny numar. M-e p-t-e-n- d-u-h-e-n- n-m-r. -----------------------------.
Колико кошта соба за једну ноћ? Ко---- к----- н---- н- а--- н--? Колькі каштуе нумар на адну ноч? 0
K--’k- k------ n---- n- a--- n---? Ko---- k------ n---- n- a--- n---? Kol’kі kashtue numar na adnu noch? K-l’k- k-s-t-e n-m-r n- a-n- n-c-? ---’-----------------------------?
Хтео / хтела бих једну собу са купатилом. Я х---- б- / х----- б- н---- з в----- п-----. Я хацеў бы / хацела бы нумар з ванным пакоем. 0
Y- k------ b- / k------- b- n---- z v----- p-----. Ya k------ b- / k------- b- n---- z v----- p-----. Ya khatseu by / khatsela by numar z vannym pakoem. Y- k-a-s-u b- / k-a-s-l- b- n-m-r z v-n-y- p-k-e-. --------------/----------------------------------.
Хтео / хтела бих једну собу са тушем. Я х---- б- / х----- б- н---- з д----. Я хацеў бы / хацела бы нумар з душам. 0
Y- k------ b- / k------- b- n---- z d-----. Ya k------ b- / k------- b- n---- z d-----. Ya khatseu by / khatsela by numar z dusham. Y- k-a-s-u b- / k-a-s-l- b- n-m-r z d-s-a-. --------------/---------------------------.
Могу ли видети собу? Ма-- я ў------ н----? Магу я ўбачыць нумар? 0
M--- y- u-------’ n----? Ma-- y- u-------- n----? Magu ya ubachyts’ numar? M-g- y- u-a-h-t-’ n-m-r? ----------------’------?
Има ли овде гаража? Ці ё--- т-- г----? Ці ёсць тут гараж? 0
T-- y----’ t-- g-----? Ts- y----- t-- g-----? Tsі yosts’ tut garazh? T-і y-s-s’ t-t g-r-z-? ---------’-----------?
Има ли овде сеф? Ці ё--- т-- с---? Ці ёсць тут сейф? 0
T-- y----’ t-- s---? Ts- y----- t-- s---? Tsі yosts’ tut seyf? T-і y-s-s’ t-t s-y-? ---------’---------?
Има ли овде факс? Ці ё--- т-- ф---? Ці ёсць тут факс? 0
T-- y----’ t-- f---? Ts- y----- t-- f---? Tsі yosts’ tut faks? T-і y-s-s’ t-t f-k-? ---------’---------?
Добро, узећу собу. До---- я п-------- ў г---- н-----. Добра, я пасяляюся ў гэтым нумары. 0
D----, y- p------------ u g---- n-----. Do---- y- p------------ u g---- n-----. Dobra, ya pasyalyayusya u getym numary. D-b-a, y- p-s-a-y-y-s-a u g-t-m n-m-r-. -----,--------------------------------.
Овде су кључеви. Во-- к----. Вось ключы. 0
V--’ k------. Vo-- k------. Vos’ klyuchy. V-s’ k-y-c-y. ---’--------.
Овде је мој пртљаг. Во-- м-- б----. Вось мой багаж. 0
V--’ m-- b-----. Vo-- m-- b-----. Vos’ moy bagazh. V-s’ m-y b-g-z-. ---’-----------.
У колико часова је доручак? А я--- г------ с-------? А якой гадзіне снеданне? 0
A y---- g------ s-------? A y---- g------ s-------? A yakoy gadzіne snedanne? A y-k-y g-d-і-e s-e-a-n-? ------------------------?
У колико часова је ручак? А я--- г------ а---? А якой гадзіне абед? 0
A y---- g------ a---? A y---- g------ a---? A yakoy gadzіne abed? A y-k-y g-d-і-e a-e-? --------------------?
У колико часова је вечера? А я--- г------ в-----? А якой гадзіне вячэра? 0
A y---- g------ v-------? A y---- g------ v-------? A yakoy gadzіne vyachera? A y-k-y g-d-і-e v-a-h-r-? ------------------------?

Паузе су важне за успешно учење

Они који желе да имају успеха у учењу, треба да чешће праве паузу. До овога су дошле најновије научне студије. Научници су испитивали фазе процеса учења. При том су симулирали различите ситуације учења. Информацију најбоље апсорбујемо у малим деловима. Ово нам каже да не би требало да одједном много учимо. Између наставних јединица увек треба да се кратко одморимо. Успех у учењу такође зависи од биохемијских процеса. Ради се о биохемијским процесима у мозгу. Они одређују оптимални темпо учења. Док учимо нешто ново, у мозгу се излучују извесни ензими. Они утичу на активност наших можданих ћелија. У том процесу посебну улогу имају два одређена ензима Они се излучују када се савлађују нови садржаји. Но, они се не излучују једновремено. Њихово дејство се развија са извесним временским размаком. Најбоље резултате у учењу постижемо када су оба ензима присутна. Уколико се чешће одмарамо, успех се увећава. Зато има смисла варирати дужину трајања појединих фаза учења. Дужина одмора такође треба да варира. Оптимално је правити две паузе, не дуже од десет минута. После тога, једну паузу од пет минута. Онда треба да се одморимо барем пола сата. Током ових пауза наш мозак боље памти нове садржаје. Док се одмарате, треба да напустите радно место. Добра идеја је и да се у паузама крећете. Према томе: кад учите, прошетајте! При том немојте имати грижу савести - ви и даље учите!
Да ли си знао?
Литвански спада у балтичке језике. Говори га више од 3 милиона људи. Они живе у Литванији, Белорусији и Пољској. Литвански је у ближем сродству само с латвијским. Иако је Литванија заиста мала земља, језик се дијели на пуно дијалеката. Литвански користи латинична слова, али има и неколико посебних знакова. Типична црта овог језика је пуно дуплих вокала. А такође има више варијаната вокала као на пример кратки, дуги и назални. Изговор литванског није тежак. Пуно тежи је нагласак јер је флексибилан. То значи да се он оријентиše према граматичком облику слова. Занимљиво је да је литвански веома архаичан језик. Сматра се да је то језик који се најмање удаљио од родитељског језика. То значи да још увек веома личи првом индоевропском језику. Ко жели да зан како су наши преци говорили, треба да учи литвански…