Рјечник

sr У хотелу – долазак   »   ro În hotel – sosirea

27 [двадесет и седам]

У хотелу – долазак

У хотелу – долазак

27 [douăzeci şi şapte]

În hotel – sosirea

Изаберите како желите да видите превод:   
српски румунски Игра Више
Имате ли слободну собу? A-eţ--o --m--ă-lib---? A____ o c_____ l______ A-e-i o c-m-r- l-b-r-? ---------------------- Aveţi o cameră liberă? 0
Резервисао / Резервисала сам једну собу. A- r-ze---t-o c-m--ă. A_ r_______ o c______ A- r-z-r-a- o c-m-r-. --------------------- Am rezervat o cameră. 0
Моје име је Милер. Nu-e-e---u--s---M--ler. N_____ m__ e___ M______ N-m-l- m-u e-t- M-l-e-. ----------------------- Numele meu este Müller. 0
Требам једнокреветну собу. Am---v--e ---o ca--ră si--le. A_ n_____ d_ o c_____ s______ A- n-v-i- d- o c-m-r- s-n-l-. ----------------------------- Am nevoie de o cameră single. 0
Требам двокреветну собу. A- n-v-ie-de o-ca-eră dublă. A_ n_____ d_ o c_____ d_____ A- n-v-i- d- o c-m-r- d-b-ă- ---------------------------- Am nevoie de o cameră dublă. 0
Колико кошта соба за једну ноћ? Cât costă----e-a pe--o---e? C__ c____ c_____ p_ n______ C-t c-s-ă c-m-r- p- n-a-t-? --------------------------- Cât costă camera pe noapte? 0
Хтео / хтела бих једну собу са купатилом. V--au - -amer- -u--a-ă. V____ o c_____ c_ c____ V-e-u o c-m-r- c- c-d-. ----------------------- Vreau o cameră cu cadă. 0
Хтео / хтела бих једну собу са тушем. Vrea--o-c-meră cu du-. V____ o c_____ c_ d___ V-e-u o c-m-r- c- d-ş- ---------------------- Vreau o cameră cu duş. 0
Могу ли видети собу? P-- ----ăd----er-? P__ s_ v__ c______ P-t s- v-d c-m-r-? ------------------ Pot să văd camera? 0
Има ли овде гаража? E---t--ai-i -------j? E_____ a___ u_ g_____ E-i-t- a-c- u- g-r-j- --------------------- Există aici un garaj? 0
Има ли овде сеф? E-ist---ici -n -e-f? E_____ a___ u_ s____ E-i-t- a-c- u- s-i-? -------------------- Există aici un seif? 0
Има ли овде факс? Ex---ă -i-- un-f--? E_____ a___ u_ f___ E-i-t- a-c- u- f-x- ------------------- Există aici un fax? 0
Добро, узећу собу. B-ne, i---cam---. B____ i__ c______ B-n-, i-u c-m-r-. ----------------- Bine, iau camera. 0
Овде су кључеви. A-ci-e-t-------. A___ e___ c_____ A-c- e-t- c-e-a- ---------------- Aici este cheia. 0
Овде је мој пртљаг. Ai----s-e---g-jul m--. A___ e___ b______ m___ A-c- e-t- b-g-j-l m-u- ---------------------- Aici este bagajul meu. 0
У колико часова је доручак? La-c- o-ă ---serve-t- mi-ul-d---n? L_ c_ o__ s_ s_______ m____ d_____ L- c- o-ă s- s-r-e-t- m-c-l d-j-n- ---------------------------------- La ce oră se serveşte micul dejun? 0
У колико часова је ручак? La -- or- se-ser--şt- --â--u-? L_ c_ o__ s_ s_______ p_______ L- c- o-ă s- s-r-e-t- p-â-z-l- ------------------------------ La ce oră se serveşte prânzul? 0
У колико часова је вечера? La ----ră-se -er--ş-- ---a? L_ c_ o__ s_ s_______ c____ L- c- o-ă s- s-r-e-t- c-n-? --------------------------- La ce oră se serveşte cina? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + румунски (1-100) МП3 румунски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Паузе су важне за успешно учење

Они који желе да имају успеха у учењу, треба да чешће праве паузу. До овога су дошле најновије научне студије. Научници су испитивали фазе процеса учења. При том су симулирали различите ситуације учења. Информацију најбоље апсорбујемо у малим деловима. Ово нам каже да не би требало да одједном много учимо. Између наставних јединица увек треба да се кратко одморимо. Успех у учењу такође зависи од биохемијских процеса. Ради се о биохемијским процесима у мозгу. Они одређују оптимални темпо учења. Док учимо нешто ново, у мозгу се излучују извесни ензими. Они утичу на активност наших можданих ћелија. У том процесу посебну улогу имају два одређена ензима Они се излучују када се савлађују нови садржаји. Но, они се не излучују једновремено. Њихово дејство се развија са извесним временским размаком. Најбоље резултате у учењу постижемо када су оба ензима присутна. Уколико се чешће одмарамо, успех се увећава. Зато има смисла варирати дужину трајања појединих фаза учења. Дужина одмора такође треба да варира. Оптимално је правити две паузе, не дуже од десет минута. После тога, једну паузу од пет минута. Онда треба да се одморимо барем пола сата. Током ових пауза наш мозак боље памти нове садржаје. Док се одмарате, треба да напустите радно место. Добра идеја је и да се у паузама крећете. Према томе: кад учите, прошетајте! При том немојте имати грижу савести - ви и даље учите!
Да ли си знао?
Литвански спада у балтичке језике. Говори га више од 3 милиона људи. Они живе у Литванији, Белорусији и Пољској. Литвански је у ближем сродству само с латвијским. Иако је Литванија заиста мала земља, језик се дијели на пуно дијалеката. Литвански користи латинична слова, али има и неколико посебних знакова. Типична црта овог језика је пуно дуплих вокала. А такође има више варијаната вокала као на пример кратки, дуги и назални. Изговор литванског није тежак. Пуно тежи је нагласак јер је флексибилан. То значи да се он оријентиše према граматичком облику слова. Занимљиво је да је литвански веома архаичан језик. Сматра се да је то језик који се најмање удаљио од родитељског језика. То значи да још увек веома личи првом индоевропском језику. Ко жели да зан како су наши преци говорили, треба да учи литвански…