Рјечник

sr У хотелу – долазак   »   it In Hotel – Arrivo

27 [двадесет и седам]

У хотелу – долазак

У хотелу – долазак

27 [ventisette]

In Hotel – Arrivo

Изаберите како желите да видите превод:   
српски италијански Игра Више
Имате ли слободну собу? H--u------er---ibe-a? Ha una camera libera? H- u-a c-m-r- l-b-r-? --------------------- Ha una camera libera? 0
Резервисао / Резервисала сам једну собу. H- -r--otat--u-a-c-mer-. Ho prenotato una camera. H- p-e-o-a-o u-a c-m-r-. ------------------------ Ho prenotato una camera. 0
Моје име је Милер. Mi -hiam- --ller. Mi chiamo Müller. M- c-i-m- M-l-e-. ----------------- Mi chiamo Müller. 0
Требам једнокреветну собу. H- b-s--n- di -n- -a---a --n--l-. Ho bisogno di una camera singola. H- b-s-g-o d- u-a c-m-r- s-n-o-a- --------------------------------- Ho bisogno di una camera singola. 0
Требам двокреветну собу. Ho-b--o-n- -i-u---cam--a -op-i-. Ho bisogno di una camera doppia. H- b-s-g-o d- u-a c-m-r- d-p-i-. -------------------------------- Ho bisogno di una camera doppia. 0
Колико кошта соба за једну ноћ? Q----- c-s-------a-era-- ---t-? Quanto costa la camera a notte? Q-a-t- c-s-a l- c-m-r- a n-t-e- ------------------------------- Quanto costa la camera a notte? 0
Хтео / хтела бих једну собу са купатилом. Vo---i -na-cam--a---n-bagno. Vorrei una camera con bagno. V-r-e- u-a c-m-r- c-n b-g-o- ---------------------------- Vorrei una camera con bagno. 0
Хтео / хтела бих једну собу са тушем. Vo---i --a-cam--a c-------i-. Vorrei una camera con doccia. V-r-e- u-a c-m-r- c-n d-c-i-. ----------------------------- Vorrei una camera con doccia. 0
Могу ли видети собу? P----------e -a-c-mer-? Posso vedere la camera? P-s-o v-d-r- l- c-m-r-? ----------------------- Posso vedere la camera? 0
Има ли овде гаража? C-è -- g--a---q--? C’è un garage qui? C-è u- g-r-g- q-i- ------------------ C’è un garage qui? 0
Има ли овде сеф? C-- u-a ca---fo-te--ui? C’è una cassaforte qui? C-è u-a c-s-a-o-t- q-i- ----------------------- C’è una cassaforte qui? 0
Има ли овде факс? C-- -n--a--qu-? C’è un fax qui? C-è u- f-x q-i- --------------- C’è un fax qui? 0
Добро, узећу собу. B---, p-e-do--a--a-era. Bene, prendo la camera. B-n-, p-e-d- l- c-m-r-. ----------------------- Bene, prendo la camera. 0
Овде су кључеви. Ec----e-c-iav-. Ecco le chiavi. E-c- l- c-i-v-. --------------- Ecco le chiavi. 0
Овде је мој пртљаг. E-c- i--ie--b--a---. Ecco i miei bagagli. E-c- i m-e- b-g-g-i- -------------------- Ecco i miei bagagli. 0
У колико часова је доручак? A-che-ora-c’- -a------i---? A che ora c’è la colazione? A c-e o-a c-è l- c-l-z-o-e- --------------------------- A che ora c’è la colazione? 0
У колико часова је ручак? A---e o-a---è-il pr----? A che ora c’è il pranzo? A c-e o-a c-è i- p-a-z-? ------------------------ A che ora c’è il pranzo? 0
У колико часова је вечера? A--he --a--’è la c---? A che ora c’è la cena? A c-e o-a c-è l- c-n-? ---------------------- A che ora c’è la cena? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Паузе су важне за успешно учење

Они који желе да имају успеха у учењу, треба да чешће праве паузу. До овога су дошле најновије научне студије. Научници су испитивали фазе процеса учења. При том су симулирали различите ситуације учења. Информацију најбоље апсорбујемо у малим деловима. Ово нам каже да не би требало да одједном много учимо. Између наставних јединица увек треба да се кратко одморимо. Успех у учењу такође зависи од биохемијских процеса. Ради се о биохемијским процесима у мозгу. Они одређују оптимални темпо учења. Док учимо нешто ново, у мозгу се излучују извесни ензими. Они утичу на активност наших можданих ћелија. У том процесу посебну улогу имају два одређена ензима Они се излучују када се савлађују нови садржаји. Но, они се не излучују једновремено. Њихово дејство се развија са извесним временским размаком. Најбоље резултате у учењу постижемо када су оба ензима присутна. Уколико се чешће одмарамо, успех се увећава. Зато има смисла варирати дужину трајања појединих фаза учења. Дужина одмора такође треба да варира. Оптимално је правити две паузе, не дуже од десет минута. После тога, једну паузу од пет минута. Онда треба да се одморимо барем пола сата. Током ових пауза наш мозак боље памти нове садржаје. Док се одмарате, треба да напустите радно место. Добра идеја је и да се у паузама крећете. Према томе: кад учите, прошетајте! При том немојте имати грижу савести - ви и даље учите!
Да ли си знао?
Литвански спада у балтичке језике. Говори га више од 3 милиона људи. Они живе у Литванији, Белорусији и Пољској. Литвански је у ближем сродству само с латвијским. Иако је Литванија заиста мала земља, језик се дијели на пуно дијалеката. Литвански користи латинична слова, али има и неколико посебних знакова. Типична црта овог језика је пуно дуплих вокала. А такође има више варијаната вокала као на пример кратки, дуги и назални. Изговор литванског није тежак. Пуно тежи је нагласак јер је флексибилан. То значи да се он оријентиše према граматичком облику слова. Занимљиво је да је литвански веома архаичан језик. Сматра се да је то језик који се најмање удаљио од родитељског језика. То значи да још увек веома личи првом индоевропском језику. Ко жели да зан како су наши преци говорили, треба да учи литвански…