Рјечник

sr У ресторану 2   »   da På restaurant 2

30 [тридесет]

У ресторану 2

У ресторану 2

30 [tredive]

På restaurant 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски дански Игра Више
Cок од јабуке, молим. E- ---ej-i-e, -ak. E- æ--------- t--- E- æ-l-j-i-e- t-k- ------------------ En æblejuice, tak. 0
Лимунаду, молим. E- s--av-n-, --k. E- s-------- t--- E- s-d-v-n-, t-k- ----------------- En sodavand, tak. 0
Сок од парадајза, молим. E- --as--oma----ce--tak. E- g--- t---------- t--- E- g-a- t-m-t-u-c-, t-k- ------------------------ Et glas tomatjuice, tak. 0
Ја бих радо чашу црвеног вина. J-g --l--er-- h--e-e-----s r-dv--. J-- v-- g---- h--- e- g--- r------ J-g v-l g-r-e h-v- e- g-a- r-d-i-. ---------------------------------- Jeg vil gerne have et glas rødvin. 0
Ја бих радо чашу белог вина. J-g v-l gern- --ve-et -las-hvi-v--. J-- v-- g---- h--- e- g--- h------- J-g v-l g-r-e h-v- e- g-a- h-i-v-n- ----------------------------------- Jeg vil gerne have et glas hvidvin. 0
Ја бих радо флашу шампањца. Je--vil g-r-- --ve en---a--e c-a--ag--. J-- v-- g---- h--- e- f----- c--------- J-g v-l g-r-e h-v- e- f-a-k- c-a-p-g-e- --------------------------------------- Jeg vil gerne have en flaske champagne. 0
Волиш ли рибу? Kan d----de--i--? K-- d- l--- f---- K-n d- l-d- f-s-? ----------------- Kan du lide fisk? 0
Волиш ли говедину? Kan d- li-e-ok-----? K-- d- l--- o------- K-n d- l-d- o-s-k-d- -------------------- Kan du lide oksekød? 0
Волиш ли свињетину? Kan-du----e----nek-d? K-- d- l--- s-------- K-n d- l-d- s-i-e-ø-? --------------------- Kan du lide svinekød? 0
Хтео / хтела бих нешто без меса. J-g vi-----ne --ve -o--t u-en--ød. J-- v-- g---- h--- n---- u--- k--- J-g v-l g-r-e h-v- n-g-t u-e- k-d- ---------------------------------- Jeg vil gerne have noget uden kød. 0
Хтео / хтела бих плату са поврћем. J-- vi--g-rne -ave-e- -al----e--g---ts-g-r. J-- v-- g---- h--- e- t-------- g---------- J-g v-l g-r-e h-v- e- t-l-e-k-n g-ø-t-a-e-. ------------------------------------------- Jeg vil gerne have en tallerken grøntsager. 0
Хтео / хтела бих нешто што не траје дуго. Jeg--il-ger-- -a-e-n-get, der -kk- ta-er-så lang-t-d. J-- v-- g---- h--- n----- d-- i--- t---- s- l--- t--- J-g v-l g-r-e h-v- n-g-t- d-r i-k- t-g-r s- l-n- t-d- ----------------------------------------------------- Jeg vil gerne have noget, der ikke tager så lang tid. 0
Желите ли то с пиринчeм? Vil -u -av- ri- ti-? V-- d- h--- r-- t--- V-l d- h-v- r-s t-l- -------------------- Vil du have ris til? 0
Желите ли то с резанцима? Vil du-ha-e-s---het-i til? V-- d- h--- s-------- t--- V-l d- h-v- s-a-h-t-i t-l- -------------------------- Vil du have spaghetti til? 0
Желите ли то с кромпиром? Vil--u--a-e-k--to---r t--? V-- d- h--- k-------- t--- V-l d- h-v- k-r-o-l-r t-l- -------------------------- Vil du have kartofler til? 0
То ми није укусно. J---s---s-ikk- -e-----g-r-----. J-- s---- i--- d-- s----- g---- J-g s-n-s i-k- d-t s-a-e- g-d-. ------------------------------- Jeg synes ikke det smager godt. 0
Јело је хладно. Ma--n er--o-d. M---- e- k---- M-d-n e- k-l-. -------------- Maden er kold. 0
То ja нисам наручио / наручила. De- h-- j-g-ik-- bes----. D-- h-- j-- i--- b------- D-t h-r j-g i-k- b-s-i-t- ------------------------- Det har jeg ikke bestilt. 0

Језик и реклама

Реклама представља специјалан облик комуникације. Сврха му је успостављање контакта између произвођача и потрошача. Као и сваки други облик комуникације и рекламирање има дугу историју. Политичари и кафане рекламирају се још од од античких времена. Језик рекламе употребљава специфичне елементе реторике. Пошто има циљ, она је планирана комуникација. Усмерена је буђењу пажње и интересовања конзумената. Али изнад свега намера јој је да нам пробуди жељу за одређеним предметом и наведе нас да га купимо. Из тог разлога је језик рекламе веома једноставан. Користи се мали број речи и једноставни слогани. Ово би требало да нас наведе да добро запамтимо њихову поруку. Уобичајена је употреба извесних врста речи као што су придеви и суперлативи. Оне описују неки предмет као изузетно користан. Зато је језик рекламе увек врло позитиван. Занимљиво је рећи да култура увек условљава језик рекламе. Зато је у стању да нам много тога каже о једној култури. У данашње време појмови као што је лепота или младост доминирају многим друштвима. Речи “будућност” и “безбедност” се такође често помињу. Енглески се радо користи посебно у западним друштвима. Сматра се да је то један модеран и међународни језик. Због тога одлично функционише када су у питању технички производи. Елементи из романских језика употрбљавају се када су у питању уживања и страсти. Они се радо примењују када су у питању прехрамбени производи и козметика. Они који се служе дијалектом радо наглашавају вредности као што су домовина и традиција. Имена производа су врло често неологизми - измишљени изрази. Они углавном немају никакво значење, већ само лепо звуче. Имена неких производа направила су чак и каријеру! Име једне врсте усисивача за прашину (Хувер), чак је постало и глагол ( to hoover -усисивати прашину)!
Да ли си знао?
Холандски спада у групу западногерманских језика. То значи да је сродан с немачким и енглеским. Холандски је матерњи језик за око 25 милиона људи. Већина њих живи у Холандији и Белгији. Али холандски се говори и у Индонезији и Суринаму. Разлог томе је што је Холандија некад била колонијална сила. Тако је холандски био база за разне креолске језике. И јужноафрички африканс је настао из холандског. То је најмлађи члан германске језичке породице. За холандски су карактеристичне многе речи из других језика. Посебно снажан утицај је пре имао француски. Често су преузимане и речи из немачког. Већ неколико деценија у овај језик долази све више енглеских речи. Неки се зато плаше да ће холандски у будућности потпуно нестати.