Рјечник

sr Радити   »   da Arbejde

55 [педесет и пет]

Радити

Радити

55 [femoghalvtreds]

Arbejde

Изаберите како желите да видите превод:   
српски дански Игра Више
Шта сте по занимању? Hva- -rb----r h-n-so-? H___ a_______ h__ s___ H-a- a-b-j-e- h-n s-m- ---------------------- Hvad arbejder han som? 0
Мој муж је по занимању доктор. Min --n- e- læ-e. M__ m___ e_ l____ M-n m-n- e- l-g-. ----------------- Min mand er læge. 0
Ја радим пола радног времена као медицинска сестра. Jeg arbej--r-de-t--s s---s--e-l--er-ke. J__ a_______ d______ s__ s_____________ J-g a-b-j-e- d-l-i-s s-m s-g-p-e-e-s-e- --------------------------------------- Jeg arbejder deltids som sygeplejerske. 0
Ускоро ћемо добити пензију. Vi -å- s-a-t p---e----n. V_ g__ s____ p_ p_______ V- g-r s-a-t p- p-n-i-n- ------------------------ Vi går snart på pension. 0
Али су порези високи. Me---k-------r-h--. M__ s______ e_ h___ M-n s-a-t-n e- h-j- ------------------- Men skatten er høj. 0
И здравствено осигурање је високо. O- s-g-si--i--e--e- dy-. O_ s____________ e_ d___ O- s-g-s-k-i-g-n e- d-r- ------------------------ Og sygesikringen er dyr. 0
Шта желиш једном постати? Hva--vi---u vær-? H___ v__ d_ v____ H-a- v-l d- v-r-? ----------------- Hvad vil du være? 0
Ја желим постати инжењер. J-g--il--ære -ngeniør. J__ v__ v___ i________ J-g v-l v-r- i-g-n-ø-. ---------------------- Jeg vil være ingeniør. 0
Желим да студирам на универзитету. J----il -æs---å -nive--it--et. J__ v__ l___ p_ u_____________ J-g v-l l-s- p- u-i-e-s-t-t-t- ------------------------------ Jeg vil læse på universitetet. 0
Ја сам приправник. Je--e--p-a-t--a-t. J__ e_ p__________ J-g e- p-a-t-k-n-. ------------------ Jeg er praktikant. 0
Ја не зарађујем много. Jeg t-e----ikke me--t. J__ t_____ i___ m_____ J-g t-e-e- i-k- m-g-t- ---------------------- Jeg tjener ikke meget. 0
Ја одрађујем приправнички стаж у иностранству. J----r --p-akt-- i u--a--et. J__ e_ i p______ i u________ J-g e- i p-a-t-k i u-l-n-e-. ---------------------------- Jeg er i praktik i udlandet. 0
Ово је мој шеф. D-t -r-mi--c-ef. D__ e_ m__ c____ D-t e- m-n c-e-. ---------------- Det er min chef. 0
Имам драге колеге. J-g--ar-ra-- -ol--ga-r. J__ h__ r___ k_________ J-g h-r r-r- k-l-e-a-r- ----------------------- Jeg har rare kollegaer. 0
У подне увек идемо у кантину. I---o-o---aus----år vi al--- - kant-nen. I f____________ g__ v_ a____ i k________ I f-o-o-t-a-s-n g-r v- a-t-d i k-n-i-e-. ---------------------------------------- I frokostpausen går vi altid i kantinen. 0
Ја тражим радно место. Je---øger -ob. J__ s____ j___ J-g s-g-r j-b- -------------- Jeg søger job. 0
Ја сам већ годину дана незапослен / незапослена. Je- --- været--r-e-dsl---- e----. J__ h__ v____ a_________ i e_ å__ J-g h-r v-r-t a-b-j-s-ø- i e- å-. --------------------------------- Jeg har været arbejdsløs i et år. 0
У овој земљи има превише незапослених. D-r -- --r -a-ge--rb-jd-lø-e-- de---er-l---. D__ e_ f__ m____ a__________ i d__ h__ l____ D-r e- f-r m-n-e a-b-j-s-ø-e i d-t h-r l-n-. -------------------------------------------- Der er for mange arbejdsløse i det her land. 0

Меморији је потребан говор

Већина људи памти свој први дан у школи. Многи од њих се ипак не сећају шта је било пре тога. Скоро да немамо сећање на прве дане нашег живота. Али зашто? Зашто се не сећамо искустава које смо имали кад смо били бебе? Разлог лежи у развоју. Говор и меморија се развијају готово истовремено. Да би се нечега сетила, особи је неопходан језик. То значи да мора имати речи којима би означила своја искуства. Научници су децу тестирали на различите начине. Том приликом дошли су до занимљивог открића. Чим науче да говоре, деца забораве све што је било пре тог тренутка. Зато је почетак говора истовремено и почетак меморије. Прве три године живота деца уче огроман број ствари. Свакога дана доживљавају нове ствари. У тој животној доби стичу многа важна искуства. Па ипак све то нестане. Психолози овај феномен називају инфантилном амнезијом. У памћењу остају само ствари које су деца у стању да именују. Аутобиографско памћење чува лично доживљено. Ово ради на принципу вођења дневника. У њему је записано све што нам је у животу важно. На тај начин аутобиографска меморија формира наш идентитет. Али њен развој зависи од учења матерњег језика. Њу можемо активирати искључиво путем говора. Ствари које смо као беба научили нису нестале. Све оне су меморисане негде у мозгу. Једино их се не можемо сетити... Заиста штета, зар не?