Рјечник

sr Радити   »   da Arbejde

55 [педесет и пет]

Радити

Радити

55 [femoghalvtreds]

Arbejde

Изаберите како желите да видите превод:   
српски дански Игра Више
Шта сте по занимању? Hv-d a-b---e--h---so-? H--- a------- h-- s--- H-a- a-b-j-e- h-n s-m- ---------------------- Hvad arbejder han som? 0
Мој муж је по занимању доктор. M-----nd--r læ-e. M-- m--- e- l---- M-n m-n- e- l-g-. ----------------- Min mand er læge. 0
Ја радим пола радног времена као медицинска сестра. Jeg a--ejder-delt--s s----yg-p--j-----. J-- a------- d------ s-- s------------- J-g a-b-j-e- d-l-i-s s-m s-g-p-e-e-s-e- --------------------------------------- Jeg arbejder deltids som sygeplejerske. 0
Ускоро ћемо добити пензију. Vi-g-r s-a-- ---pe--i--. V- g-- s---- p- p------- V- g-r s-a-t p- p-n-i-n- ------------------------ Vi går snart på pension. 0
Али су порези високи. M---s-at-e---r h--. M-- s------ e- h--- M-n s-a-t-n e- h-j- ------------------- Men skatten er høj. 0
И здравствено осигурање је високо. O--syg---k---gen-e---yr. O- s------------ e- d--- O- s-g-s-k-i-g-n e- d-r- ------------------------ Og sygesikringen er dyr. 0
Шта желиш једном постати? Hv-d-v-- du--æ-e? H--- v-- d- v---- H-a- v-l d- v-r-? ----------------- Hvad vil du være? 0
Ја желим постати инжењер. Jeg -il-væ----n-en-ør. J-- v-- v--- i-------- J-g v-l v-r- i-g-n-ø-. ---------------------- Jeg vil være ingeniør. 0
Желим да студирам на универзитету. J-- v-- læs--p- un-ve-s-tete-. J-- v-- l--- p- u------------- J-g v-l l-s- p- u-i-e-s-t-t-t- ------------------------------ Jeg vil læse på universitetet. 0
Ја сам приправник. Je--e- pr--ti-ant. J-- e- p---------- J-g e- p-a-t-k-n-. ------------------ Jeg er praktikant. 0
Ја не зарађујем много. Je-----ner----e-m--et. J-- t----- i--- m----- J-g t-e-e- i-k- m-g-t- ---------------------- Jeg tjener ikke meget. 0
Ја одрађујем приправнички стаж у иностранству. Jeg -r --pr-k-ik-- ---and-t. J-- e- i p------ i u-------- J-g e- i p-a-t-k i u-l-n-e-. ---------------------------- Jeg er i praktik i udlandet. 0
Ово је мој шеф. D-t--r-m-n-----. D-- e- m-- c---- D-t e- m-n c-e-. ---------------- Det er min chef. 0
Имам драге колеге. Je- --- r-------leg-e-. J-- h-- r--- k--------- J-g h-r r-r- k-l-e-a-r- ----------------------- Jeg har rare kollegaer. 0
У подне увек идемо у кантину. I--r-k-s-p----- gå- vi alt-d i kantinen. I f------------ g-- v- a---- i k-------- I f-o-o-t-a-s-n g-r v- a-t-d i k-n-i-e-. ---------------------------------------- I frokostpausen går vi altid i kantinen. 0
Ја тражим радно место. Je- -ø-e---o-. J-- s---- j--- J-g s-g-r j-b- -------------- Jeg søger job. 0
Ја сам већ годину дана незапослен / незапослена. J------ væ-et ar-ejd-l-s - et -r. J-- h-- v---- a--------- i e- å-- J-g h-r v-r-t a-b-j-s-ø- i e- å-. --------------------------------- Jeg har været arbejdsløs i et år. 0
У овој земљи има превише незапослених. D-r--r --r-m-n---ar-ej--løse-i-det-he--l-n-. D-- e- f-- m---- a---------- i d-- h-- l---- D-r e- f-r m-n-e a-b-j-s-ø-e i d-t h-r l-n-. -------------------------------------------- Der er for mange arbejdsløse i det her land. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Меморији је потребан говор

Већина људи памти свој први дан у школи. Многи од њих се ипак не сећају шта је било пре тога. Скоро да немамо сећање на прве дане нашег живота. Али зашто? Зашто се не сећамо искустава које смо имали кад смо били бебе? Разлог лежи у развоју. Говор и меморија се развијају готово истовремено. Да би се нечега сетила, особи је неопходан језик. То значи да мора имати речи којима би означила своја искуства. Научници су децу тестирали на различите начине. Том приликом дошли су до занимљивог открића. Чим науче да говоре, деца забораве све што је било пре тог тренутка. Зато је почетак говора истовремено и почетак меморије. Прве три године живота деца уче огроман број ствари. Свакога дана доживљавају нове ствари. У тој животној доби стичу многа важна искуства. Па ипак све то нестане. Психолози овај феномен називају инфантилном амнезијом. У памћењу остају само ствари које су деца у стању да именују. Аутобиографско памћење чува лично доживљено. Ово ради на принципу вођења дневника. У њему је записано све што нам је у животу важно. На тај начин аутобиографска меморија формира наш идентитет. Али њен развој зависи од учења матерњег језика. Њу можемо активирати искључиво путем говора. Ствари које смо као беба научили нису нестале. Све оне су меморисане негде у мозгу. Једино их се не можемо сетити... Заиста штета, зар не?