Рјечник

sr Прошлост модалних глагола 1   »   da Modalverbernes datid 1

87 [осамдесет и седам]

Прошлост модалних глагола 1

Прошлост модалних глагола 1

87 [syvogfirs]

Modalverbernes datid 1

Изаберите како желите да видите превод:   
српски дански Игра Више
Ми морасмо залити цвеће. V- --r--ød--ti- at---n-e-b-om-t---e. V- v-- n--- t-- a- v---- b---------- V- v-r n-d- t-l a- v-n-e b-o-s-e-n-. ------------------------------------ Vi var nødt til at vande blomsterne. 0
Ми морасмо поспремити стан. Vi --r -ø---t----- -yd------- le-l------n. V- v-- n--- t-- a- r---- o- i l----------- V- v-r n-d- t-l a- r-d-e o- i l-j-i-h-d-n- ------------------------------------------ Vi var nødt til at rydde op i lejligheden. 0
Ми морасмо опрати посуђе. Vi --r-nød- t-- a--vask---p. V- v-- n--- t-- a- v---- o-- V- v-r n-d- t-l a- v-s-e o-. ---------------------------- Vi var nødt til at vaske op. 0
Морасте ли ви платити рачун? V-- - n----ti-------be-a---regn--gen? V-- I n--- t-- a- I b----- r--------- V-r I n-d- t-l a- I b-t-l- r-g-i-g-n- ------------------------------------- Var I nødt til at I betale regningen? 0
Морасте ли ви платити улаз? Var - n--t------t-bet--- e---é? V-- I n--- t-- a- b----- e----- V-r I n-d- t-l a- b-t-l- e-t-é- ------------------------------- Var I nødt til at betale entré? 0
Морасте ли ви платити казну? Sk---e---bet-l--e--bø-e? S----- I b----- e- b---- S-u-l- I b-t-l- e- b-d-? ------------------------ Skulle I betale en bøde? 0
Ко се мораше опростити? H-em-v---n----til--t -i-e f---e-? H--- v-- n--- t-- a- s--- f------ H-e- v-r n-d- t-l a- s-g- f-r-e-? --------------------------------- Hvem var nødt til at sige farvel? 0
Ко мораше ићи раније кући? Hvem-sku----t-dligt-hj--? H--- s----- t------ h---- H-e- s-u-l- t-d-i-t h-e-? ------------------------- Hvem skulle tidligt hjem? 0
Ко мораше узети воз? H--m --- --dt-til ---ta-e --g-t? H--- v-- n--- t-- a- t--- t----- H-e- v-r n-d- t-l a- t-g- t-g-t- -------------------------------- Hvem var nødt til at tage toget? 0
Ми не хтедосмо остати дуго. Vi vil-e-i-ke-b-i-----n--. V- v---- i--- b---- l----- V- v-l-e i-k- b-i-e l-n-e- -------------------------- Vi ville ikke blive længe. 0
Ми не хтедосмо ништа пити. V---ill--i-k- -r-k-e-n---t. V- v---- i--- d----- n----- V- v-l-e i-k- d-i-k- n-g-t- --------------------------- Vi ville ikke drikke noget. 0
Ми не хтедосмо сметати. Vi-v--le ikke-f--st-rre. V- v---- i--- f--------- V- v-l-e i-k- f-r-t-r-e- ------------------------ Vi ville ikke forstyrre. 0
Ја хтедох управо телефонирати. J-g-vi-le l-g- rin-e--il-n-g--. J-- v---- l--- r---- t-- n----- J-g v-l-e l-g- r-n-e t-l n-g-n- ------------------------------- Jeg ville lige ringe til nogen. 0
Ја хтедох управо позвати такси. Jeg-vi-l----sti-l---n-taxa. J-- v---- b------- e- t---- J-g v-l-e b-s-i-l- e- t-x-. --------------------------- Jeg ville bestille en taxa. 0
Ја хтедох наиме ићи кући. Jeg vi--e-n-m-ig-køre-----. J-- v---- n----- k--- h---- J-g v-l-e n-m-i- k-r- h-e-. --------------------------- Jeg ville nemlig køre hjem. 0
Ја помислих, ти хтеде позвати своју жену. Je- t--e-e,-d--vill--ri----til-din ---e. J-- t------ d- v---- r---- t-- d-- k---- J-g t-o-d-, d- v-l-e r-n-e t-l d-n k-n-. ---------------------------------------- Jeg troede, du ville ringe til din kone. 0
Ја помислих, ти хтеде позвати информације. J-g tr--de, -- ville ri-ge -i----l-----g-n? J-- t------ d- v---- r---- t-- o----------- J-g t-o-d-, d- v-l-e r-n-e t-l o-l-s-i-g-n- ------------------------------------------- Jeg troede, du ville ringe til oplysningen? 0
Ја помислих, ти хтеде наручити пицу. Jeg----e-----u vil-- besti--e -n---zza. J-- t------ d- v---- b------- e- p----- J-g t-o-d-, d- v-l-e b-s-i-l- e- p-z-a- --------------------------------------- Jeg troede, du ville bestille en pizza. 0

Великa словa, велики осећаји

Реклама користи мноштво слика. Оне буде наша посебна интересовања. Њих посматрамо дуже и интензивније од слова. Зато боље памтимо рекламе које се ослањају на слике. Слике такође производе јаке емоционалне реакције. Мозак је у стању да их врло брзо препозна. Он сместа зна шта на слици треба видети. Слова функционишу на другачијем принципу од слика. Она су апстрактни знакови. Зато мозак на слова спорије реагује. Он најпре мора разумети значење речи. Могло би се рећи да део мозга задужен за језике најпре мора превесети знаке. Употребом слова могу се изазвати и емоције. Зато величина текста треба да буде упечатљива. Истраживања су показала да велика слова имају велико дејство. Она нису само упадљивија од малих. Велика слова такође производе јачу емотивну реакцију. Ово важи и за позитивне и за негативне емоције. За човека је величина ствари одувек играла важну улогу. Када је у опасности, човек мора брже реаговати. А када је нешто велико, углавном је и врло близу! Знајући ово, разумемо зашто велике слике изазивају снажну реакцију. Ипак, мање је јасно зашто овако реагујемо на велика слова. Слова у ствари за мозак не преdстављају никакав сигнал. Упркос овој чињеници, он показује јаче изражену активност када види велика слова. Ово је за научнике врло занимљиво. Показује нам до које мере су нам слова постала важна. Наш мозак је на неки начин научио да на писану реч реагује ...