Рјечник

sr У банци   »   da I banken

60 [шездесет]

У банци

У банци

60 [tres]

I banken

Изаберите како желите да видите превод:   
српски дански Игра Више
Ја желим отворити рачун. J-g-v-----rn- å----en--on-o. J-- v-- g---- å--- e- k----- J-g v-l g-r-e å-n- e- k-n-o- ---------------------------- Jeg vil gerne åbne en konto. 0
Овде је мој пасош. He- er-m-- pas. H-- e- m-- p--- H-r e- m-t p-s- --------------- Her er mit pas. 0
А овде је моја адреса. O- her----min--dre-s-. O- h-- e- m-- a------- O- h-r e- m-n a-r-s-e- ---------------------- Og her er min adresse. 0
Ја желим уплатити новац на мој рачун. Jeg -i------e-i-db-ta-- ---ge-på-m-n --nto. J-- v-- g---- i-------- p---- p- m-- k----- J-g v-l g-r-e i-d-e-a-e p-n-e p- m-n k-n-o- ------------------------------------------- Jeg vil gerne indbetale penge på min konto. 0
Ја желим подигнути новац са свог рачуна. Jeg -i- --r---hæ---pe-ge fr- m-n---nt-. J-- v-- g---- h--- p---- f-- m-- k----- J-g v-l g-r-e h-v- p-n-e f-a m-n k-n-o- --------------------------------------- Jeg vil gerne hæve penge fra min konto. 0
Ја желим узети изводе са рачуна. Jeg --- ge-ne-hent- k-n-ou-s-r-----n-. J-- v-- g---- h---- k----------------- J-g v-l g-r-e h-n-e k-n-o-d-k-i-t-r-e- -------------------------------------- Jeg vil gerne hente kontoudskrifterne. 0
Ја желим уновчити путнички чек. J-------g--n--i-----e-en--e--ec-e-k. J-- v-- g---- i------ e- r---------- J-g v-l g-r-e i-d-ø-e e- r-j-e-h-c-. ------------------------------------ Jeg vil gerne indløse en rejsecheck. 0
Колики су трошкови? Hv-r-høje-e- g--------? H--- h--- e- g--------- H-o- h-j- e- g-b-r-r-e- ----------------------- Hvor høje er gebyrerne? 0
Где морам потписати? Hv-r sk-l---- -nd---kri--? H--- s--- j-- u----------- H-o- s-a- j-g u-d-r-k-i-e- -------------------------- Hvor skal jeg underskrive? 0
Ја очекујем дознаку из Немачке. J-- fo---nt-r -n-o-er--r---------ysk-and. J-- f-------- e- o--------- f-- T-------- J-g f-r-e-t-r e- o-e-f-r-e- f-a T-s-l-n-. ----------------------------------------- Jeg forventer en overførsel fra Tyskland. 0
Овде је мој број рачуна. Her-e- m-- k-nt--u-m--. H-- e- m-- k----------- H-r e- m-t k-n-o-u-m-r- ----------------------- Her er mit kontonummer. 0
Да ли је новац стигао? E--pe--e-e---k-mm-t? E- p------ a-------- E- p-n-e-e a-k-m-e-? -------------------- Er pengene ankommet? 0
Ја желим заменити тај новац. J-------gerne-----le-de-her--e---. J-- v-- g---- v----- d- h-- p----- J-g v-l g-r-e v-k-l- d- h-r p-n-e- ---------------------------------- Jeg vil gerne veksle de her penge. 0
Ја требам америчке доларе. J-g-h---bru- -or U--do---rs. J-- h-- b--- f-- U---------- J-g h-r b-u- f-r U---o-l-r-. ---------------------------- Jeg har brug for US-dollars. 0
Молим Вас, дајте ми ситне новчанице. He--t --å-se-ler. H---- s-- s------ H-l-t s-å s-d-e-. ----------------- Helst små sedler. 0
Има ли овде банкомат? Er-der e---æv-a-t---t? E- d-- e- h----------- E- d-r e- h-v-a-t-m-t- ---------------------- Er der en hæveautomat? 0
Колико новца се може подигнути? Hv-r----ge-p---e-k-- man---v-? H--- m---- p---- k-- m-- h---- H-o- m-n-e p-n-e k-n m-n h-v-? ------------------------------ Hvor mange penge kan man hæve? 0
Које кредитне картице се могу користити? H-i-ke------tk--t-kan-m-- b---e? H----- k--------- k-- m-- b----- H-i-k- k-e-i-k-r- k-n m-n b-u-e- -------------------------------- Hvilke kreditkort kan man bruge? 0

Постоји ли универзална граматика?

Кад учимо један језик, учимо и његову граматику. Кад деца уче матерњи језик, ово се догађа аутоматски. Она ни не примећују да њихов мозак при том учи разна правила. Упркос томе, матерњи језик од самог почетка уче исправно. Пошто постоје многи језици, постоји и много граматикa. Али, постоји ли и једна универзална граматика? Ово се проучава већ дуги низ година. Најновија истраживања би могла дати одговор на ово питање. Лекари који се баве испитивањем мозга дошли су до занимљивог открића. Њихови испитаници морали су да уче граматичка правила. Били су у питању ученици језичких школа. Учили су јапански или италијански језик. Половина граматичких правила била је измишљена. Испитаници то нису знали. По завршеном учењу су испитаницима дате реченице. Требало је установити да ли су реченице исправне или не. Док су радили на реченицама, испитиван им је мозак. Научници су им при том мерили мождане активности. На тај начин су проверавали како мозак реагује на одређене реченице. Изгледа да наш мозак реагује на граматику. При обради језика активирају се извесни предели мозга. Један од њих је и Брока центар. Он се налази у левом великом мозгу. Када су студенти пред собом имали праву граматику, овај део је био активан. Измишљена граматика га није активирала до те мере. То би могло значити да сви граматички системи имају исту основу. У том случају би се држали и истих принципа. А ти принципи би нам већ били урођени.