Рјечник

sr На железници   »   da På stationen

33 [тридесет и три]

На железници

На железници

33 [treogtredive]

På stationen

Изаберите како желите да видите превод:   
српски дански Игра Више
Када полази следећи воз за Берлин? H--r--r g-r-d-t næ-te to- --l-----i-? H------ g-- d-- n---- t-- t-- B------ H-o-n-r g-r d-t n-s-e t-g t-l B-r-i-? ------------------------------------- Hvornår går det næste tog til Berlin? 0
Када полази следећи воз за Париз? Hv-rnår---r-d-t-næ--e--o----l-Par-s? H------ g-- d-- n---- t-- t-- P----- H-o-n-r g-r d-t n-s-e t-g t-l P-r-s- ------------------------------------ Hvornår går det næste tog til Paris? 0
Када полази следећи воз за Лондон? Hv--nå---år -e----s-- -og -i- London? H------ g-- d-- n---- t-- t-- L------ H-o-n-r g-r d-t n-s-e t-g t-l L-n-o-? ------------------------------------- Hvornår går det næste tog til London? 0
У колико часова полази воз за Варшаву? H-ornår---r t-get-ti----r----a? H------ g-- t---- t-- W-------- H-o-n-r g-r t-g-t t-l W-r-z-w-? ------------------------------- Hvornår går toget til Warszawa? 0
У колико часова полази воз за Штокхолм? H-o--år-g-----ge- til--t-c--olm? H------ g-- t---- t-- S--------- H-o-n-r g-r t-g-t t-l S-o-k-o-m- -------------------------------- Hvornår går toget til Stockholm? 0
У колико часова полази воз за Будимпешту? Hv--n-r --r -oge--t-l B--a---t? H------ g-- t---- t-- B-------- H-o-n-r g-r t-g-t t-l B-d-p-s-? ------------------------------- Hvornår går toget til Budapest? 0
Хтео / хтела бих возну карту за Мадрид. Jeg vi- -er-e have-e--bi-l-t til-M---id. J-- v-- g---- h--- e- b----- t-- M------ J-g v-l g-r-e h-v- e- b-l-e- t-l M-d-i-. ---------------------------------------- Jeg vil gerne have en billet til Madrid. 0
Хтео / хтела бих возну карту за Праг. J-g---l g-rn- h--e-en----l-- ti---r-g. J-- v-- g---- h--- e- b----- t-- P---- J-g v-l g-r-e h-v- e- b-l-e- t-l P-a-. -------------------------------------- Jeg vil gerne have en billet til Prag. 0
Хтео / хтела бих возну карту за Берн. J-----l--ern---a---e--b-l--- t-----r-i-. J-- v-- g---- h--- e- b----- t-- B------ J-g v-l g-r-e h-v- e- b-l-e- t-l B-r-i-. ---------------------------------------- Jeg vil gerne have en billet til Berlin. 0
Када стиже воз у Беч? Hv-rn-r an-o-m-- ---et ti- Wi--? H------ a------- t---- t-- W---- H-o-n-r a-k-m-e- t-g-t t-l W-e-? -------------------------------- Hvornår ankommer toget til Wien? 0
Када стиже воз у Москву? Hv-rnå- -n--m-e- t--et-t-- Mo-k--? H------ a------- t---- t-- M------ H-o-n-r a-k-m-e- t-g-t t-l M-s-v-? ---------------------------------- Hvornår ankommer toget til Moskva? 0
Када стиже воз у Амстердам? H-------ankomme----g----il -m---r--m? H------ a------- t---- t-- A--------- H-o-n-r a-k-m-e- t-g-t t-l A-s-e-d-m- ------------------------------------- Hvornår ankommer toget til Amsterdam? 0
Морам ли преседати? S-al jeg--k-fte? S--- j-- s------ S-a- j-g s-i-t-? ---------------- Skal jeg skifte? 0
С којег колосека креће воз? Fra--v---et---or -f--r t-g--? F-- h------ s--- a---- t----- F-a h-i-k-t s-o- a-g-r t-g-t- ----------------------------- Fra hvilket spor afgår toget? 0
Има ли кола за спавање у возу? Er -e- -- -ovevo-n-i----e-? E- d-- e- s------- i t----- E- d-r e- s-v-v-g- i t-g-t- --------------------------- Er der en sovevogn i toget? 0
Хтео / хтела бих само вожњу у једном правцу до Брисела. J---s----kun-ha-e-e--en-----i-l----il---uxelle-. J-- s--- k-- h--- e- e----------- t-- B--------- J-g s-a- k-n h-v- e- e-k-l-b-l-e- t-l B-u-e-l-s- ------------------------------------------------ Jeg skal kun have en enkeltbillet til Bruxelles. 0
Хтео / хтела бих повратну карту до Копенхагена. J-g --- g--n------ ---ret-r-illet---l København. J-- v-- g---- h--- e- r---------- t-- K--------- J-g v-l g-r-e h-v- e- r-t-r-i-l-t t-l K-b-n-a-n- ------------------------------------------------ Jeg vil gerne have en returbillet til København. 0
Колико кошта место у колима за спавање? Hvad -o--er en---a-s-i s-vev--ne-? H--- k----- e- p---- i s---------- H-a- k-s-e- e- p-a-s i s-v-v-g-e-? ---------------------------------- Hvad koster en plads i sovevognen? 0

Језичка промена

Свет у којем живимо мења се из дана у дан. Зато ни језик којим говоримо не може увек остати исти. Он се развија заједно са нама и зато поседује динамику. Овакве промене утичу на све области језика. До промене о којој говоримо може доћи у разним аспектима језика. Фонолошке промене утичу на звуковни систем језика. Са семантичким променама се мења и значење речи. Лексичке промене подразумевају промене у речнику. Промене у граматици мењају граматичку структуру језика. Разлози лингвистичког мењања су различити. Често су узроци економске природе. Говорници или писци желе да уштеде време или труд. Уколико је ово случај, они поједностављују говор. Иновације такође могу довести до промена у језику. Ово је случај када се ради о новим изумима. Потребно им је име па се морају измислити нове речи. Лингвистичке промене се углавном не планирају. У питању је природан процес до којег често долази аутоматски. Но, говорници врло често могу и намерно мењати свој језик. То чине када желе да постигну известан ефекат. Утицај страних језика такође може довести до лингвистичких промена. Ово је посебно видљиво у време глобализације. Енглески језик у највећој мери утиче на друге језике. Скоро у сваком језику наилазимо на енглеске речи. Те речи називамо англицизмима. Језичке промене су предмет критике и бојазни још од старих времена. Истовремено су језичке промене и позитиван знак. Оне нам показују да језик живи - баш као и ми!
Да ли си знао?
Перзијски језик спада у иранске језике. Првенствено се говори у Ирану, Афганистану и у Таџикистану. Али и у другим земљама је то важан језик. Ту се убрајају Узбекистан, Туркменистан, Бахреин, Ирак и Индија. За око 70 милиона људи перзијски је матерњи језик. Њима се придружује још 50 милиона људи који владају перзијским као другим језиком. У зависности од регије користе се различити дијалекти. У Ирану техерански дијалект се сматра разговорним стандардним језиком. Поред тога се мора још научити и службени перзијски као књижевни језик. Перзијски систем знакова је варијанта арапске абецеде. Персијски не познаје граматички члан. Такође нема ни граматичког рода. Некад је перзијски био најважнија лингуа франка оријента. Ко учи перзијски, врло брзо открива фасцинантну културу. А перзијска култура спада у најзначајније на свету...