Рјечник

sr Присвојне заменице 2   »   da Possessivpronominer 2

67 [шездесет и седам]

Присвојне заменице 2

Присвојне заменице 2

67 [syvogtres]

Possessivpronominer 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски дански Игра Више
наочале b---le-ne b-------- b-i-l-r-e --------- brillerne 0
Он је заборавио своје наочале. Han --r-glemt --n- -rill--. H-- h-- g---- s--- b------- H-n h-r g-e-t s-n- b-i-l-r- --------------------------- Han har glemt sine briller. 0
Ма где су му наочале? Hv---har---n d-g --n- -rille-? H--- h-- h-- d-- s--- b------- H-o- h-r h-n d-g s-n- b-i-l-r- ------------------------------ Hvor har han dog sine briller? 0
сат u-et u--- u-e- ---- uret 0
Његов сат је покварен. Han- u--e--- --y--e-. H--- u- e- i s------- H-n- u- e- i s-y-k-r- --------------------- Hans ur er i stykker. 0
Сат виси на зиду. Ur-t-h-n-er ---v----n. U--- h----- p- v------ U-e- h-n-e- p- v-g-e-. ---------------------- Uret hænger på væggen. 0
пасош p-s--t p----- p-s-e- ------ passet 0
Он је изгубио свој пасош. Han--ar ----et -i- -a-. H-- h-- m----- s-- p--- H-n h-r m-s-e- s-t p-s- ----------------------- Han har mistet sit pas. 0
Где је онда његов пасош? H--r---r--an-dog-sit--as? H--- h-- h-- d-- s-- p--- H-o- h-r h-n d-g s-t p-s- ------------------------- Hvor har han dog sit pas? 0
они – њихов / њихова / њихово h-n –-hen-es h-- – h----- h-n – h-n-e- ------------ hun – hendes 0
Деца не могу наћи њихове родитеље. B---ene kan--k-- f-n-e--e--s-f--æ-dre. B------ k-- i--- f---- d---- f-------- B-r-e-e k-n i-k- f-n-e d-r-s f-r-l-r-. -------------------------------------- Børnene kan ikke finde deres forældre. 0
Али ето долазе њихови родитељи! Men der-kom--r de-es -o--l--e j-! M-- d-- k----- d---- f------- j-- M-n d-r k-m-e- d-r-s f-r-l-r- j-! --------------------------------- Men der kommer deres forældre jo! 0
Ви – Ваш / Ваша / Ваше De – D-res D- – D---- D- – D-r-s ---------- De – Deres 0
Какво је било Ваше путовање, господине Милер? Hv---a--v---D--e--r--se, --. M----r? H------ v-- D---- r----- h-- M------ H-o-d-n v-r D-r-s r-j-e- h-. M-l-e-? ------------------------------------ Hvordan var Deres rejse, hr. Müller? 0
Где је Ваша жена, господине Милер? Hv-r-------e---one, h-.---l-er? H--- e- D---- k---- h-- M------ H-o- e- D-r-s k-n-, h-. M-l-e-? ------------------------------- Hvor er Deres kone, hr. Müller? 0
Ви – Ваш / Ваша / Ваше D- –-----s D- – D---- D- – D-r-s ---------- De – Deres 0
Какво је било Ваше путовање, госпођо Шмидт? H--r-a- va- D-r---r--se, f---Sch-idt? H------ v-- D---- r----- f-- S------- H-o-d-n v-r D-r-s r-j-e- f-u S-h-i-t- ------------------------------------- Hvordan var Deres rejse, fru Schmidt? 0
Где је Ваш муж, госпођо Шмидт? H-----r---res -and, f-u --hmi--? H--- e- D---- m---- f-- S------- H-o- e- D-r-s m-n-, f-u S-h-i-t- -------------------------------- Hvor er Deres mand, fru Schmidt? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Генетска мутација омогућава говор

Човек је једино живо биће које поседује моћ говора. Овим се разликује од животиња и биљака. Разуме се да и биљке и животиње комуницирају једне с другима. Ипак, у питању није језик компликованих слогова. Али зашто човек може говорити? Да би могли да говоримо, неопходно је да имамо одређене органске карактеристике. На ове карактеристике наилазимо само код човека. Али не разуме се само по себи да их је он развио. . У еволуцији се ништа не догађа без разлога. У једном тренутку човек је почео да говори. У ком тренутку тачно се не зна. Мора бити да се догодило нешто што је човеку подарило моћ говора. Научници верују да је за ово била одговорна извесна генетска мутација. Антрополози су упоређивали генетски код различитих живих бића. Познато је да један одређени ген условљава говор. Људи код којих је овај ген оштећен имају проблема са говором. Такви људи нису у стању да се добро изразе, а теже им је и да разумеју речи. Овај ген испитиван је код човека, мајмуна и миша. Код човека и шимпанзе је врло сличан. Изузетак су две мале разлике. Ове разлике најбоље се примећују у мозгу. Заједно са другим генима утичу на одређене мождане функције. Зато човек може говорити, а мајмун не. Али, тиме загонетка људског говора још није решена. Јер генетска мутација није довољна да се говори. Научници су варијанту људског гена имплантирали мишевима. Мишеви захваљујући томе ипак нису проговорили. Ипак, њихово цијукање звучало је другачије!