Рјечник

sr На аеродрому   »   da I lufthavnen

35 [тридесет и пет]

На аеродрому

На аеродрому

35 [femogtredive]

I lufthavnen

Изаберите како желите да видите превод:   
српски дански Игра Више
Хтео / Хтела бих резервисати лет за Атину. Je- -il-g-rne----till--en -u- ti- At-e-. J__ v__ g____ b_______ e_ t__ t__ A_____ J-g v-l g-r-e b-s-i-l- e- t-r t-l A-h-n- ---------------------------------------- Jeg vil gerne bestille en tur til Athen. 0
Да ли је то директан лет? E--d---en-d-------f---ni--? E_ d__ e_ d______ f________ E- d-t e- d-r-k-e f-y-n-n-? --------------------------- Er det en direkte flyvning? 0
Молим место до прозора, за непушаче. En --ad-------ind--t,---k----er,-t--. E_ p____ v__ v_______ i_________ t___ E- p-a-s v-d v-n-u-t- i-k-r-g-r- t-k- ------------------------------------- En plads ved vinduet, ikkeryger, tak. 0
Хтео / Хтела бих потврдити своју резервацију. J-- --l-g---e bekræ-te--i--res-rva--on. J__ v__ g____ b_______ m__ r___________ J-g v-l g-r-e b-k-æ-t- m-n r-s-r-a-i-n- --------------------------------------- Jeg vil gerne bekræfte min reservation. 0
Хтео / Хтела бих сторнирати своју резервацију. J-g--i---er---afl-s- m-n--eserv-tio-. J__ v__ g____ a_____ m__ r___________ J-g v-l g-r-e a-l-s- m-n r-s-r-a-i-n- ------------------------------------- Jeg vil gerne aflyse min reservation. 0
Хтео / Хтела бих променити своју резервацију. Jeg--i--gerne--ndr- min---s--v-ti--. J__ v__ g____ æ____ m__ r___________ J-g v-l g-r-e æ-d-e m-n r-s-r-a-i-n- ------------------------------------ Jeg vil gerne ændre min reservation. 0
Када полеће следећи авион за Рим? Hvo-når gå- de----ste-f---til-Ro-? H______ g__ d__ n____ f__ t__ R___ H-o-n-r g-r d-t n-s-e f-y t-l R-m- ---------------------------------- Hvornår går det næste fly til Rom? 0
Јесу ли слободна још два места? E---e- s-adig-to --------l-d--r? E_ d__ s_____ t_ l_____ p_______ E- d-r s-a-i- t- l-d-g- p-a-s-r- -------------------------------- Er der stadig to ledige pladser? 0
Не, имамо још само једно место слободно. N--, vi --- k----- l-----p--ds-ti--a--. N___ v_ h__ k__ e_ l____ p____ t_______ N-j- v- h-r k-n e- l-d-g p-a-s t-l-a-e- --------------------------------------- Nej, vi har kun en ledig plads tilbage. 0
Када слећемо? Hv----r-----e----? H______ l_____ v__ H-o-n-r l-n-e- v-? ------------------ Hvornår lander vi? 0
Када смо тамо? H-o--å- e- -i der? H______ e_ v_ d___ H-o-n-r e- v- d-r- ------------------ Hvornår er vi der? 0
Када вози аутобус у центар града? Hv-r-å--g-r-der-en---s---l-----ru-? H______ g__ d__ e_ b__ t__ c_______ H-o-n-r g-r d-r e- b-s t-l c-n-r-m- ----------------------------------- Hvornår går der en bus til centrum? 0
Да ли је то Ваш кофер? E- d-- di- k-ffert? E_ d__ d__ k_______ E- d-t d-n k-f-e-t- ------------------- Er det din kuffert? 0
Да ли је то Ваша ташна? E- de---i- ta---? E_ d__ d__ t_____ E- d-t d-n t-s-e- ----------------- Er det din taske? 0
Да ли је то Ваш пртљаг? E- -et---n b-ga-e? E_ d__ d__ b______ E- d-t d-n b-g-g-? ------------------ Er det din bagage? 0
Колико пртљага могу понети? Hvo- --g---b--age--å-jeg --ge-me-? H___ m____ b_____ m_ j__ t___ m___ H-o- m-g-t b-g-g- m- j-g t-g- m-d- ---------------------------------- Hvor meget bagage må jeg tage med? 0
Двадесет кила. T-ve-k-lo. T___ k____ T-v- k-l-. ---------- Tyve kilo. 0
Шта, само двадесет кила? H---------------i-o? H____ K__ t___ k____ H-a-? K-n t-v- k-l-? -------------------- Hvad? Kun tyve kilo? 0

Учење мења мозак

Они који тренирају, обликују своје тело. Очигледно да је могуће обликовати и мозак Ово значи да, када учимо стране језике, није довољан само таленат. Једнако је важно редовно вежбање. Зато што вежба позитивно утиче на мождане структуре. Разуме се да је надареност за језике урођена. Без обзира на ово, интензивним тренингом долази до мењања појединих можданих структура. При томе се повећава центар за говор. Нервне ћелије људи који вежбају се такође мењају. Дуго времена се веровало да се мозак не може мењати. Веровало се да све што не научимо као дете, нећемо никада ни научити! Научници који се баве истраживањем мозга дошли су до супротних резултата. Показали су да је мозак читавог живота бистар и подложан промени. Могли би рећи: функционише као и сваки други мишић. Због ове његове особине, можемо га читавог живота изграђивати. Мозак прерађује сваку врсту уноса. Кад се редовно тренира, мозак је у стању да много боље преради тај унос. То значи да ради боље и ефикасније. Ово важи и за мозак старијих и млађих људи. Но није нужно учити да би се мозак тренирао. Читање је такође добра вежба. Читањем захтевне литературе унапређујемо центар за говор. На тај начин проширујемо свој речник. Осим тога развијамо наш осећај за језике. Занимљиво је да се језици не прерађују искључиво у центру за говор. Нови садржаји се такође обрађују у центру за моторику. Зто је врло важно што чешће стимулисати цео мозак. Према томе: Покрените тело И ум!
Да ли си знао?
Португалски спада у романске језике. У уском је сродству са шпанским и с каталонским. Развио се из вулгарног латинског римских војника. За око 10 милиона људи је европски португалски матерњи језик. Он је такође један од најважнијих светских језика… То је повезано с прошлошћу Португала као колонијалне силе. У 15. и 16. веку је нација морепловаца донела свој језик на друге континенте. У деловима Африке и Азије се и данас говори португалски. Земље у којима се говори овај језик оријентишу се језички углавном на европски узор. У Бразилу је то друкчије. Језик који се тамо говори има неколико посебности и сматра се посебним варијететом. Ипак се Португалци у правилу могу добро споразумевати с Бразилцима. Укупно више од 240 милиона људи на свету говори португалски. Осим тога има око 20 креолских језика који се базирају на португалском. Португалски данас спада у светске језике.