Рјечник

sr Спорт   »   da Sport

49 [четрдесет и девет]

Спорт

Спорт

49 [niogfyrre]

Sport

Изаберите како желите да видите превод:   
српски дански Игра Више
Бавиш ли се спортом? D-r--r-du---o-t? D----- d- s----- D-r-e- d- s-o-t- ---------------- Dyrker du sport? 0
Да, морам се кретати. Ja, je----a----v-g- mig. J-- j-- s--- b----- m--- J-, j-g s-a- b-v-g- m-g- ------------------------ Ja, jeg skal bevæge mig. 0
Идем у једно спортско удружење. J---er -e--- en-idr----o--n-ng. J-- e- m-- i e- i-------------- J-g e- m-d i e- i-r-t-f-r-n-n-. ------------------------------- Jeg er med i en idrætsforening. 0
Ми играмо фудбал. Vi spil--- fo-bold. V- s------ f------- V- s-i-l-r f-d-o-d- ------------------- Vi spiller fodbold. 0
Понекад пливамо. N---e--a--- -vømme---i. N---- g---- s------ v-- N-g-e g-n-e s-ø-m-r v-. ----------------------- Nogle gange svømmer vi. 0
Или возимо бицикл. Elle--cy--e-. E---- c------ E-l-r c-k-e-. ------------- Eller cykler. 0
У нашем граду има фудбалски стадион. I vo--- b- ---d-- -t-f-----d-t-d---. I v---- b- e- d-- e- f-------------- I v-r-s b- e- d-r e- f-d-o-d-t-d-o-. ------------------------------------ I vores by er der et fodboldstadion. 0
Има такође и базен са сауном. De- -r o--å -n-sv--m-ha- me- s--na. D-- e- o--- e- s-------- m-- s----- D-r e- o-s- e- s-ø-m-h-l m-d s-u-a- ----------------------------------- Der er også en svømmehal med sauna. 0
И има терен за голф. Og---r-e---n-golf--ne. O- d-- e- e- g-------- O- d-r e- e- g-l-b-n-. ---------------------- Og der er en golfbane. 0
Шта има на телевизији? H-ad-----er --f----syne-? H--- e- d-- i f---------- H-a- e- d-r i f-e-n-y-e-? ------------------------- Hvad er der i fjernsynet? 0
Управо траје фудбалска утакмица. D-r er-e--f--boldk-m--li-e nu. D-- e- e- f---------- l--- n-- D-r e- e- f-d-o-d-a-p l-g- n-. ------------------------------ Der er en fodboldkamp lige nu. 0
Немачки тим игра против енглеског. De- --sk- -ands--------ll-r-mod -e- ------ke. D-- t---- l-------- s------ m-- d-- e-------- D-t t-s-e l-n-s-o-d s-i-l-r m-d d-t e-g-l-k-. --------------------------------------------- Det tyske landshold spiller mod det engelske. 0
Ко ће победити? H-em---nder? H--- v------ H-e- v-n-e-? ------------ Hvem vinder? 0
Немам појма. A-e- de- ikke. A--- d-- i---- A-e- d-t i-k-. -------------- Aner det ikke. 0
Тренутно је нерешено. I øj-b-ik-et -t-- d----af--ort. I ø--------- s--- d-- u-------- I ø-e-l-k-e- s-å- d-t u-f-j-r-. ------------------------------- I øjeblikket står det uafgjort. 0
Судија је из Белгије. Do-m-r-n-kom--- fr- -e-gi-n. D------- k----- f-- B------- D-m-e-e- k-m-e- f-a B-l-i-n- ---------------------------- Dommeren kommer fra Belgien. 0
Сада се изводи једанаестерац. N- er -er st----e---a---. N- e- d-- s-------------- N- e- d-r s-r-f-e-s-a-k-. ------------------------- Nu er der straffe(spark). 0
Го! Један према нула! Mål!-Et ---ul! M--- E- – n--- M-l- E- – n-l- -------------- Mål! Et – nul! 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Само снажне речи преживљавају!

Речи које се ретко користе мењају се чешће од оних које су стално у употреби. Ово ваљда захваљујући законима еволуције. Гени са већом заступљеношћу мењају се током времена много мање. Они су по форми много стабилнији. Исто правило важи и за речи! У једној студији су испитивани енглески глаголи. Вршено је поређење глагола у њиховој данашњој форми са њиховом формом из прошлости. У енглеском језику десет најчешће употребљаваних глагола спада у неправилне. Већина осталих глагола су правилни глаголи. У средњем веку је већина глагола још била неправилна. Тако су неправилни глаголи који су ретко употребљавани постали правилни глаголи. За триста година Енглези неће имати скоро ниједан неправилан глагол. Неке друге студије су показале да се језици селектирају као и гени. Истраживачи су у различитим језицима упоређивали речи које се најчешће користе. Том приликом су издвојили речи које су међусобно сличне и имају исто значење. На пример: water, Wasser, vatten. Ове речи потичу из истог корена и зато су сличне. Пошто су у питању тако важне речи, оне се у сваком језику често користе. На тај начин су успеле да задрже форму те су до данас остале сличне. Мање важне речи мењају се много брже. Односно, њих замењују друге речи. Тако се разликују ретке речи у различитим језицима. Још није сасвим јасно зашто се ретко кориштене речи мењају. Могуће је да су често неправилно употребљаване или погрешно изговаране. Ово стога што су биле непознате онима који су их изговарали. С друге стране, могуће је да важне речи увек морају бити исте. Јер само на тај начин их је могуће исправно разумети. А речи су ту да би смо их разумели ...
Да ли си знао?
Украјински спада у источнословенске језике. У уском је сродству с руским и белоруским. Више од 40 милиона људи говори украјински. Послее руског и пољског, то је славенски језик с највећим бројем говорника. Украјински се развио крајем 18. века из народног језика. Тада је настао посебан књижевни језик а тиме и посебна књижевност. Данас има пуно украјинских дијалеката који се деле у три главне групе. Језички фонд, структура реченице и изговор веома личе другим словенским језицима. То је због тога што су се словенски језици релативно касно међусобно почели развијати независно један од другог. Због географског положаја Украјина има пуно пољских и руских утицаја. Граматика познаје седам падежа. С украјинским придевима могу се добро објаснити односи према особама или стварима. У зависности од одабраног облика говорник може да покаже свој емоционални став. Још једна карактеристика украјинског је изузетна мелодичност. Ко воли језике који звуче као музика, треба да учи украјински!