Рјечник

sr нешто морати   »   da være nødt til noget

72 [седамдесет и два]

нешто морати

нешто морати

72 [tooghalvfjerds]

være nødt til noget

Изаберите како желите да видите превод:   
српски дански Игра Више
морати v--e--ø-t --l v--- n--- t-- v-r- n-d- t-l ------------- være nødt til 0
Ја морам послати писмо. J-- -r-nødt t-l--t----d-----v--. J-- e- n--- t-- a- s---- b------ J-g e- n-d- t-l a- s-n-e b-e-e-. -------------------------------- Jeg er nødt til at sende brevet. 0
Ја морам платити хотел. Jeg--r-n-dt til -t -e--l- -o-ell-t. J-- e- n--- t-- a- b----- h-------- J-g e- n-d- t-l a- b-t-l- h-t-l-e-. ----------------------------------- Jeg er nødt til at betale hotellet. 0
Ти мораш рано устати. Du--- nø-t-til-a------t-dl--t--p. D- e- n--- t-- a- s-- t------ o-- D- e- n-d- t-l a- s-å t-d-i-t o-. --------------------------------- Du er nødt til at stå tidligt op. 0
Ти мораш пуно радити. D--e--nød---il ---arb-j-e --ge-. D- e- n--- t-- a- a------ m----- D- e- n-d- t-l a- a-b-j-e m-g-t- -------------------------------- Du er nødt til at arbejde meget. 0
Ти мораш бити тачан / тачнa. Du e--n-dt t-l-a--v--- pun-tlig. D- e- n--- t-- a- v--- p-------- D- e- n-d- t-l a- v-r- p-n-t-i-. -------------------------------- Du er nødt til at være punktlig. 0
Он мора напунити резервоар. Han -r n--------at --nk--o-. H-- e- n--- t-- a- t---- o-- H-n e- n-d- t-l a- t-n-e o-. ---------------------------- Han er nødt til at tanke op. 0
Он мора поправити ауто. Ha- -r nød- -i- ---r-p---r- -il--. H-- e- n--- t-- a- r------- b----- H-n e- n-d- t-l a- r-p-r-r- b-l-n- ---------------------------------- Han er nødt til at reparere bilen. 0
Он мора oпрати ауто. H-- e- nø-t t-- at va-k--b-l--. H-- e- n--- t-- a- v---- b----- H-n e- n-d- t-l a- v-s-e b-l-n- ------------------------------- Han er nødt til at vaske bilen. 0
Она мора куповати. Hu- -- -----t-- -t-købe i-d. H-- e- n--- t-- a- k--- i--- H-n e- n-d- t-l a- k-b- i-d- ---------------------------- Hun er nødt til at købe ind. 0
Она мора чистити стан. H-n -- n-d- ti- -t g--- rent i --j--g--d-n. H-- e- n--- t-- a- g--- r--- i l----------- H-n e- n-d- t-l a- g-r- r-n- i l-j-i-h-d-n- ------------------------------------------- Hun er nødt til at gøre rent i lejligheden. 0
Она мора прати веш. H---e- n-dt -----t-v-s-e----. H-- e- n--- t-- a- v---- t--- H-n e- n-d- t-l a- v-s-e t-j- ----------------------------- Hun er nødt til at vaske tøj. 0
Ми морамо одмах ићи у школу. Vi -r--------- at-gå-----ol- sna-t. V- e- n--- t-- a- g- i s---- s----- V- e- n-d- t-l a- g- i s-o-e s-a-t- ----------------------------------- Vi er nødt til at gå i skole snart. 0
Ми морамо одмах ићи на посао. V- e--nødt til at-gå p- -r-ej-e -n-rt. V- e- n--- t-- a- g- p- a------ s----- V- e- n-d- t-l a- g- p- a-b-j-e s-a-t- -------------------------------------- Vi er nødt til at gå på arbejde snart. 0
Ми морамо одмах ићи лекару. Vi-e- n-d----l-at-g---il-læ--n --art. V- e- n--- t-- a- g- t-- l---- s----- V- e- n-d- t-l a- g- t-l l-g-n s-a-t- ------------------------------------- Vi er nødt til at gå til lægen snart. 0
Ви морате чекати аутобус. I -----dt -il-a----nte-på -us---. I e- n--- t-- a- v---- p- b------ I e- n-d- t-l a- v-n-e p- b-s-e-. --------------------------------- I er nødt til at vente på bussen. 0
Ви морате чекати воз. I----nødt til-at--e-te -å-----t I e- n--- t-- a- v---- p- t---- I e- n-d- t-l a- v-n-e p- t-g-t ------------------------------- I er nødt til at vente på toget 0
Ви морате чекати такси. I e--nød---i- -t -ent- -- t-xaen. I e- n--- t-- a- v---- p- t------ I e- n-d- t-l a- v-n-e p- t-x-e-. --------------------------------- I er nødt til at vente på taxaen. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Зашто постоји толико различитих језика?

Данас на свету постоји преко 6000 различитих језика. Зато су нам преводиоци и неопходни. У давна времена сви смо говорили истим језиком. То се променило када је човек почео да се сели. Људи су напустили своју афричку домовину и раштркали се читавим светом. Ова просторна раздвојеност водила је језичкој раздвојености. Ово стога што је сваки народ почео да развија сопствени облик комуникације. Из једног заједничког протојезика развијали су се многи различити језици. Али, човек се није дуго задржавао на једном месту. На тај начин су се језици све више одвајали један од другог. У једном тренутку је дошло до тога да се заједнички корен више није могао распознати. Сем тога, ни један народ није живео у изолацији хиљадама година. Одувек су постојали контакти с другим народима. То је утицало на мењање језика. Језици су почели да се мешају и да преузимају елементе из других језика. Зато развој језика никада није могао бити приведен крају. Тако миграције и контакти с новим народима објашњавају мноштво језика. Сасвим друго питање је зашто се језици толико разликују. Свака еволуција прати извесна правила. Мора да постоји неки разлог зашто су језици такви какви су. Научници се узроцима тога баве већ дуги низ година. Жеља им је да открију зашто долази до различитог развоја језика. Да би се ово могло испитивати мора се студирати историја језика. Само тако се може установити шта се када променило. Још увек се не зна шта условљава развој језика. Изгледа да је културни фактор важнији од биолошког. То значи да је историја народа формирала њихове језике. Језици нам говоре много више него што ми мислимо ...