Рјечник

sr Везници 2   »   da Konjunktioner 2

95 [деведесет и пет]

Везници 2

Везници 2

95 [femoghalvfems]

Konjunktioner 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски дански Игра Више
Од када она не ради више? Hvorn-- hol-t h-n-o----d -t-a-b--de? Hvornår holdt hun op med at arbejde? H-o-n-r h-l-t h-n o- m-d a- a-b-j-e- ------------------------------------ Hvornår holdt hun op med at arbejde? 0
Од њене удаје? Eft-r --r-s-b---lup? Efter deres bryllup? E-t-r d-r-s b-y-l-p- -------------------- Efter deres bryllup? 0
Да, она не ради више од када се удала. J-- -u- h---t -- ------ -rb---e--d- hun-bl---gif-. Ja, hun holdt op med at arbejde, da hun blev gift. J-, h-n h-l-t o- m-d a- a-b-j-e- d- h-n b-e- g-f-. -------------------------------------------------- Ja, hun holdt op med at arbejde, da hun blev gift. 0
Од када се удала, она не ради више. E--er -u----ev-g-f-- --r -un i-----r-e-de-. Efter hun blev gift, har hun ikke arbejdet. E-t-r h-n b-e- g-f-, h-r h-n i-k- a-b-j-e-. ------------------------------------------- Efter hun blev gift, har hun ikke arbejdet. 0
Од када се они познају, срећни су. Fra--- -ødte hina--en, har ---v--e- ---k-l---. Fra de mødte hinanden, har de været lykkelige. F-a d- m-d-e h-n-n-e-, h-r d- v-r-t l-k-e-i-e- ---------------------------------------------- Fra de mødte hinanden, har de været lykkelige. 0
Од када имају децу, излазе ређе. E-te-----har-f--- bø--,---- -- sj--d-n- --. Efter de har fået børn, går de sjældent ud. E-t-r d- h-r f-e- b-r-, g-r d- s-æ-d-n- u-. ------------------------------------------- Efter de har fået børn, går de sjældent ud. 0
Када ће она телефонирати? H--r-år ta-e- --- i te---on--? Hvornår taler hun i telefonen? H-o-n-r t-l-r h-n i t-l-f-n-n- ------------------------------ Hvornår taler hun i telefonen? 0
За време вожње? U------ør--e-? Under kørslen? U-d-r k-r-l-n- -------------- Under kørslen? 0
Да, док вози ауто. Ja,--e----un k-r-r----. Ja, mens hun kører bil. J-, m-n- h-n k-r-r b-l- ----------------------- Ja, mens hun kører bil. 0
Она телефонира док вози ауто. H-n -a-er i t-l-fon,-m-ns-hun--øre- -il. Hun taler i telefon, mens hun kører bil. H-n t-l-r i t-l-f-n- m-n- h-n k-r-r b-l- ---------------------------------------- Hun taler i telefon, mens hun kører bil. 0
Она гледа телевизију док пегла. Hun-s-r-fje-ns-n- men--h-----r-g--. Hun ser fjernsyn, mens hun stryger. H-n s-r f-e-n-y-, m-n- h-n s-r-g-r- ----------------------------------- Hun ser fjernsyn, mens hun stryger. 0
Она слуша музику док ради задатке. H-n------r ti- -u-ik- me---h---l---r-si-e-lek-i-r. Hun lytter til musik, mens hun laver sine lektier. H-n l-t-e- t-l m-s-k- m-n- h-n l-v-r s-n- l-k-i-r- -------------------------------------------------- Hun lytter til musik, mens hun laver sine lektier. 0
Ја не видим ништа, када немам наочале. Jeg ka--i--e -e-n-get- --r-j---ikk---ar-bril-er --. Jeg kan ikke se noget, når jeg ikke har briller på. J-g k-n i-k- s- n-g-t- n-r j-g i-k- h-r b-i-l-r p-. --------------------------------------------------- Jeg kan ikke se noget, når jeg ikke har briller på. 0
Ја не разумем ништа, када је музика тако гласна. J----o--tå- i--en--ng--nå- mu-ikk-- er så---j. Jeg forstår ingenting, når musikken er så høj. J-g f-r-t-r i-g-n-i-g- n-r m-s-k-e- e- s- h-j- ---------------------------------------------- Jeg forstår ingenting, når musikken er så høj. 0
Ја не осећам мирисе, када имам прехладу. Jeg --n--k-e ---te --ge-, nå- -eg--- --r-øl-t. Jeg kan ikke lugte noget, når jeg er forkølet. J-g k-n i-k- l-g-e n-g-t- n-r j-g e- f-r-ø-e-. ---------------------------------------------- Jeg kan ikke lugte noget, når jeg er forkølet. 0
Ми узимамо такси, ако пада киша. V- t---r-en t-x-, -vis--e- ---ne-. Vi tager en taxa, hvis det regner. V- t-g-r e- t-x-, h-i- d-t r-g-e-. ---------------------------------- Vi tager en taxa, hvis det regner. 0
Путоваћемо око света, ако добијемо на лоту. V--rej----verden-ru-d----vis-v--vind-r ---o--o. Vi rejser verden rundt, hvis vi vinder i lotto. V- r-j-e- v-r-e- r-n-t- h-i- v- v-n-e- i l-t-o- ----------------------------------------------- Vi rejser verden rundt, hvis vi vinder i lotto. 0
Ми ћемо почети са јелом, ако он не дође ускоро. V- b-gyn-er -t-s-ise, -v-s-h-n --ke-s-art ---m-r. Vi begynder at spise, hvis han ikke snart kommer. V- b-g-n-e- a- s-i-e- h-i- h-n i-k- s-a-t k-m-e-. ------------------------------------------------- Vi begynder at spise, hvis han ikke snart kommer. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Језици Европске зједнице

Европску заједницу се састоји од преко 25 земаља. У будућности ће још већи број земаља постати њена чланица. Са новом земљом у ЕЗ улази и нови језик. У овом тренутку се у ЕЗ говори преко 20 језика. Сви језици Европске заједнице су равноправни. Ова језичка шароликост је фасцинирајућа појава. Али, она собом доноси и бројне проблеме. Скептици су мишљења да је језичка разноликост у ствари препрека. Они сматрају да омета ефикасну сарадњу. Многи су мишљења да треба увести један заједнички језик. Њиме би се споразумевале све земље. Али, ово није тако једноставно. Ни један језик се не може прогласити званичним језиком. Земље које говоре друге језике сматрале би се запостављеним. Сем тога, у Европи не постоји један истински неутралан језик... Чак ни један вештачки језик као што је есперанто не би функционисао. Разлог томе је да језици одражавају културу народа који их говоре. Зато ниједна земља не жели да се одрекне свог језика. Земље у језику виде део сопственог идентитета. Политика језика једна је од важнијих тема на дневном реду Европске заједнице. Чак постоји и институција Комесара за вишејезичност. Европска заједница има највећи број преводилаца. Око 3500 људи раде на омогућавању разумевања у оквиру ње. Ипак није увек могуће превести све документе. Ово би коштало много времена и превише новца. Највећи број докумената се углавном преводи само на неке језике. Ово мноштво језика за Европску заједницу представља један од највећих изазова. Европа треба да се уједини а да се толики идентитети при томе не изгубе.