Рјечник

sr Припреме за пут   »   kk Preparing a trip

47 [четрдесет и седам]

Припреме за пут

Припреме за пут

47 [қырық жеті]

47 [qırıq jeti]

Preparing a trip

[Saparğa dayındıq]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски казахстански Игра Више
Мораш спаковати наш кофер! Сен бізд-- -а-----ым---ы--ин---- к-р-к! С-- б----- ш------------ ж------ к----- С-н б-з-і- ш-б-д-н-м-з-ы ж-н-у-ң к-р-к- --------------------------------------- Сен біздің шабаданымызды жинауың керек! 0
Sen--i-diñ-şa-a-a------ı -ïna--ñ ke-ek! S-- b----- ş------------ j------ k----- S-n b-z-i- ş-b-d-n-m-z-ı j-n-w-ñ k-r-k- --------------------------------------- Sen bizdiñ şabadanımızdı jïnawıñ kerek!
Не смеш ништа заборавити! Ешт-ң-ні-ұмыт-а! Е------- ұ------ Е-т-ң-н- ұ-ы-п-! ---------------- Ештеңені ұмытпа! 0
E----en-----t-a! E------- u------ E-t-ñ-n- u-ı-p-! ---------------- Eşteñeni umıtpa!
Треба ти велики кофер! Са-ан үл-ен---б--а- --ре-! С---- ү---- ш------ к----- С-ғ-н ү-к-н ш-б-д-н к-р-к- -------------------------- Саған үлкен шабадан керек! 0
Sağ-n---ken---b--a---er--! S---- ü---- ş------ k----- S-ğ-n ü-k-n ş-b-d-n k-r-k- -------------------------- Sağan ülken şabadan kerek!
Не заборави пасош! Ше--- т--қ-жа----ұм--па! Ш---- т--------- ұ------ Ш-т-л т-л-ұ-а-ы- ұ-ы-п-! ------------------------ Шетел төлқұжатын ұмытпа! 0
Şete---öl-u-a-ı- -mıt--! Ş---- t--------- u------ Ş-t-l t-l-u-a-ı- u-ı-p-! ------------------------ Şetel tölqujatın umıtpa!
Не заборави авионску карту! Ұшақ б-л--і--ұмыт-а! Ұ--- б------ ұ------ Ұ-а- б-л-т-н ұ-ы-п-! -------------------- Ұшақ билетін ұмытпа! 0
Uşaq-bï--ti---m--pa! U--- b------ u------ U-a- b-l-t-n u-ı-p-! -------------------- Uşaq bïletin umıtpa!
Не заборави путне чекове! Ж-л--ектер-н-ұ--тп-! Ж-- ч------- ұ------ Ж-л ч-к-е-і- ұ-ы-п-! -------------------- Жол чектерін ұмытпа! 0
J-l----------um----! J-- ç------- u------ J-l ç-k-e-i- u-ı-p-! -------------------- Jol çekterin umıtpa!
Понеси крему за сунчање. Кү-н-- қорғай-ы- кре--і-а-. К----- қ-------- к----- а-- К-н-е- қ-р-а-т-н к-е-д- а-. --------------------------- Күннен қорғайтын кремді ал. 0
K-nn-- --rğay-ın-----di-a-. K----- q-------- k----- a-- K-n-e- q-r-a-t-n k-e-d- a-. --------------------------- Künnen qorğaytın kremdi al.
Понеси наочаре за сунце. К-нне--қо-ғ-й-ын---з--ді---т- --. К----- қ-------- к----------- а-- К-н-е- қ-р-а-т-н к-з-л-і-і-т- а-. --------------------------------- Күннен қорғайтын көзілдірікті ал. 0
Kün-e- ---ğ--t-n--ö--ldi-ik-- a-. K----- q-------- k----------- a-- K-n-e- q-r-a-t-n k-z-l-i-i-t- a-. --------------------------------- Künnen qorğaytın közildirikti al.
Понеси шешир за сунце. Кү-нен-қ-р--йты---алпақ-----. К----- қ-------- қ------- а-- К-н-е- қ-р-а-т-н қ-л-а-т- а-. ----------------------------- Күннен қорғайтын қалпақты ал. 0
Kün-en q--ğ-y--- q---a-tı-a-. K----- q-------- q------- a-- K-n-e- q-r-a-t-n q-l-a-t- a-. ----------------------------- Künnen qorğaytın qalpaqtı al.
Хоћеш ли понети аутокарту? Жо- ка-т-сы---лас-ң-б-? Ж-- к------- а----- б-- Ж-л к-р-а-ы- а-а-ы- б-? ----------------------- Жол картасын аласың ба? 0
J-l-ka-t-s-n-a--s-ñ --? J-- k------- a----- b-- J-l k-r-a-ı- a-a-ı- b-? ----------------------- Jol kartasın alasıñ ba?
Хоћеш ли понети водич за путовања? Ж-лс-л-еме-і -л-сы- ба? Ж----------- а----- б-- Ж-л-і-т-м-н- а-а-ы- б-? ----------------------- Жолсілтемені аласың ба? 0
Jols--t-m-n- a-a-ı----? J----------- a----- b-- J-l-i-t-m-n- a-a-ı- b-? ----------------------- Jolsiltemeni alasıñ ba?
Хоћеш ли понети кишобран? Қолша-ы- --ас-ң---? Қ------- а----- б-- Қ-л-а-ы- а-а-ы- б-? ------------------- Қолшатыр аласың ба? 0
Qolş-tır-ala--ñ ba? Q------- a----- b-- Q-l-a-ı- a-a-ı- b-? ------------------- Qolşatır alasıñ ba?
Мисли на панталоне, кошуље, чарапе. Ша--а-, --йде,-н-с-ид- ұ-ы-п-. Ш------ ж----- н------ ұ------ Ш-л-а-, ж-й-е- н-с-и-і ұ-ы-п-. ------------------------------ Шалбар, жейде, нәскиді ұмытпа. 0
Şa-bar, ---de, -ä-k--i--m-t--. Ş------ j----- n------ u------ Ş-l-a-, j-y-e- n-s-ï-i u-ı-p-. ------------------------------ Şalbar, jeyde, näskïdi umıtpa.
Мисли на кравате, каишеве, сакое. Га-ст-к, бе-дік, п--жа---рды ұмыт--. Г------- б------ п---------- ұ------ Г-л-т-к- б-л-і-, п-д-а-т-р-ы ұ-ы-п-. ------------------------------------ Галстук, белдік, пиджактарды ұмытпа. 0
G-l------beld-k,-pï-j-k-a--ı -m-tp-. G------- b------ p---------- u------ G-l-t-k- b-l-i-, p-d-a-t-r-ı u-ı-p-. ------------------------------------ Galstwk, beldik, pïdjaktardı umıtpa.
Мисли на пиџаме, спаваћице и мајице. П-----, т--г--көйле---е---утб--к-л---ы -мы---. П------ т---- к----- п-- ф------------ ұ------ П-ж-м-, т-н-і к-й-е- п-н ф-т-о-к-л-р-ы ұ-ы-п-. ---------------------------------------------- Пижама, түнгі көйлек пен футболкаларды ұмытпа. 0
Pïja-a,-t-ng----yle---en ---b---alard--u---p-. P------ t---- k----- p-- f------------ u------ P-j-m-, t-n-i k-y-e- p-n f-t-o-k-l-r-ı u-ı-p-. ---------------------------------------------- Pïjama, tüngi köylek pen fwtbolkalardı umıtpa.
Требаш ципеле, сандале и чизме. Сағ-----қ-ки-м, са---л---не --ік ке-е-. С---- а-------- с----- ж--- е--- к----- С-ғ-н а-қ-к-і-, с-н-а- ж-н- е-і- к-р-к- --------------------------------------- Саған аяқ-киім, сандал және етік керек. 0
S--a--a--q---i----a---l--ä-e e-ik--er--. S---- a--------- s----- j--- e--- k----- S-ğ-n a-a---ï-m- s-n-a- j-n- e-i- k-r-k- ---------------------------------------- Sağan ayaq-kïim, sandal jäne etik kerek.
Требаш марамице, сапун и маказе за нокте. Са----қ-----а------абын--ән--мани-ю- қ--шы-ы--е---. С---- қ-- о------ с---- ж--- м------ қ------ к----- С-ғ-н қ-л о-а-а-, с-б-н ж-н- м-н-к-р қ-й-ы-ы к-р-к- --------------------------------------------------- Саған қол орамал, сабын және маникюр қайшысы керек. 0
Sa-an -ol ---ma-, -ab-- jäne ma---y-- qayş--ı k----. S---- q-- o------ s---- j--- m------- q------ k----- S-ğ-n q-l o-a-a-, s-b-n j-n- m-n-k-u- q-y-ı-ı k-r-k- ---------------------------------------------------- Sağan qol oramal, sabın jäne manïkyur qayşısı kerek.
Требаш чешаљ, четкицу за зубе и пасту за зубе. С-ған та-а-, ті--пас-а-ы-м-н-т-с----ка---ке--к. С---- т----- т-- п------ м-- т-- щ------ к----- С-ғ-н т-р-қ- т-с п-с-а-ы м-н т-с щ-т-а-ы к-р-к- ----------------------------------------------- Саған тарақ, тіс пастасы мен тіс щёткасы керек. 0
Sa--n-t-r--,-t-s-pa-t-sı men-tis ----tk-----e--k. S---- t----- t-- p------ m-- t-- ş-------- k----- S-ğ-n t-r-q- t-s p-s-a-ı m-n t-s ş-y-t-a-ı k-r-k- ------------------------------------------------- Sağan taraq, tis pastası men tis şçyotkası kerek.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Будућност језика

Кинеским језиком говори више од 1,3 милијарде људи. Тиме је кинески језик с најише говорника на свету. То ће бити тако још дуги низ година. Будућност многих других језика није толико светла. Зато што ће многи локални језици изумрети. У овом тренутку говори се 6.000 језика. Но експерти сматрају да већини прети нестанак. То значи да ће нестати 90% језика. Већина њих нестаће још у овом веку. То значи да сваки дан нестане један језик. У будућности ће се такође променити значај индивидуалних језика. Енглески још увек заузима друго место. Али, број оних који говоре матерње језике неће остати константан. За то је одговоран демографски развој. За неколико деценија доминацију ће преузети неки други језици. Хинди/урду и арапски ће ускоро заузети друго и треће место. Енглески ће доћи тек на четврто. Немачки ће потпуно нестати са листе “првих десет”. Зато ће малајски спадати у ред најважнијих језика. Док ће неки језици изумирати, нови језици ће настајати. Биће то хибридни језици. Овим лингвистичким хибридима ће се највише говорити у градовима. У будућнсти ће се развити и савим нове варијанте језика. Према томе, у будућности ћемо имати различите облике енглеског језика. Број двојезичних ће се значајно увећати. Нејасно је како ћемо у будућности говорити. Али и за сто година ће још увек постојасти различити језици. Према томе, учењу неће тако брзо доћи крај...
Да ли си знао?
Чешки је матерњи језик око 12 милиона људи. Спада у западнословенске језике. Чешки и словачки су веома слични. Разлог томе је заједничка историја оба народа. Ипак се језици разликују у неким тачкама. Млађи Чеси и Словаци имају понекад тешкоћа да се разумеју. Међутим, има говорника који користе мешани језик. Говорни чешки доста се разликује од писаног језика. Могло би се рећи да књижевни чешки постоји углавном у писаном облику. Усмено се користи само у службеним приликама или у медијима. Ово строго раздвајање је најважнија карактеристика чешког језика. Граматика чешког језика није баш једноставна. Има седам падежа и четири рода. Учење је ипак веома забавно При томе се открива пуно нових ствари.