Рјечник

sr Припреме за пут   »   et Ettevalmistused reisiks

47 [четрдесет и седам]

Припреме за пут

Припреме за пут

47 [nelikümmend seitse]

Ettevalmistused reisiks

Изаберите како желите да видите превод:   
српски естонски Игра Више
Мораш спаковати наш кофер! Sa -ead--ei- -o--ri pakk---! Sa pead meie kohvri pakkima! S- p-a- m-i- k-h-r- p-k-i-a- ---------------------------- Sa pead meie kohvri pakkima! 0
Не смеш ништа заборавити! S- -i---hi m--a-i---ust-da! Sa ei tohi midagi unustada! S- e- t-h- m-d-g- u-u-t-d-! --------------------------- Sa ei tohi midagi unustada! 0
Треба ти велики кофер! Sul----s---t-ko-v-i- va-a! Sul on suurt kohvrit vaja! S-l o- s-u-t k-h-r-t v-j-! -------------------------- Sul on suurt kohvrit vaja! 0
Не заборави пасош! Är--p-s-i u----a! Ära passi unusta! Ä-a p-s-i u-u-t-! ----------------- Ära passi unusta! 0
Не заборави авионску карту! Ä-a -en--p-le-it-unu-t-! Ära lennupiletit unusta! Ä-a l-n-u-i-e-i- u-u-t-! ------------------------ Ära lennupiletit unusta! 0
Не заборави путне чекове! Är- -eis-tše-ke -nus--! Ära reisitšekke unusta! Ä-a r-i-i-š-k-e u-u-t-! ----------------------- Ära reisitšekke unusta! 0
Понеси крему за сунчање. V-ta--ä--e-ek---- kaa-a. Võta päikesekreem kaasa. V-t- p-i-e-e-r-e- k-a-a- ------------------------ Võta päikesekreem kaasa. 0
Понеси наочаре за сунце. Võ---p--kes--ril-i- --a--. Võta päikeseprillid kaasa. V-t- p-i-e-e-r-l-i- k-a-a- -------------------------- Võta päikeseprillid kaasa. 0
Понеси шешир за сунце. V--a -äikesemü-s------. Võta päikesemüts kaasa. V-t- p-i-e-e-ü-s k-a-a- ----------------------- Võta päikesemüts kaasa. 0
Хоћеш ли понети аутокарту? V--a- -- --n-v-kaar-i---as-? Võtad sa tänavakaardi kaasa? V-t-d s- t-n-v-k-a-d- k-a-a- ---------------------------- Võtad sa tänavakaardi kaasa? 0
Хоћеш ли понети водич за путовања? Võt-d-sa -e--i--hi-k-asa? Võtad sa reisijuhi kaasa? V-t-d s- r-i-i-u-i k-a-a- ------------------------- Võtad sa reisijuhi kaasa? 0
Хоћеш ли понети кишобран? Võ-ad-sa vihma-ar-u-kaa-a? Võtad sa vihmavarju kaasa? V-t-d s- v-h-a-a-j- k-a-a- -------------------------- Võtad sa vihmavarju kaasa? 0
Мисли на панталоне, кошуље, чарапе. Mõt-e p--ste--,-särk---le--s-kk-d-l-. Mõtle pükstele, särkidele, sokkidele. M-t-e p-k-t-l-, s-r-i-e-e- s-k-i-e-e- ------------------------------------- Mõtle pükstele, särkidele, sokkidele. 0
Мисли на кравате, каишеве, сакое. Mõ-le lipsudele, vö-de-e,--ak-idele. Mõtle lipsudele, vöödele, jakkidele. M-t-e l-p-u-e-e- v-ö-e-e- j-k-i-e-e- ------------------------------------ Mõtle lipsudele, vöödele, jakkidele. 0
Мисли на пиџаме, спаваћице и мајице. M--l- -i---a--de--- öö-är--d--e-------ä---d-l-. Mõtle pidžaamadele, öösärkidele ja T-särkidele. M-t-e p-d-a-m-d-l-, ö-s-r-i-e-e j- T-s-r-i-e-e- ----------------------------------------------- Mõtle pidžaamadele, öösärkidele ja T-särkidele. 0
Требаш ципеле, сандале и чизме. S---on v--- --n-i--sa---al- -a saa-a--. Sul on vaja kingi, sandaale ja saapaid. S-l o- v-j- k-n-i- s-n-a-l- j- s-a-a-d- --------------------------------------- Sul on vaja kingi, sandaale ja saapaid. 0
Требаш марамице, сапун и маказе за нокте. Su---n v--- ta--urä-te, -e--i-ja--üü-ek-ä-e. Sul on vaja taskurätte, seepi ja küünekääre. S-l o- v-j- t-s-u-ä-t-, s-e-i j- k-ü-e-ä-r-. -------------------------------------------- Sul on vaja taskurätte, seepi ja küünekääre. 0
Требаш чешаљ, четкицу за зубе и пасту за зубе. S-l on --ja k-m--- h--b--ar-a-j--h--b--a--at. Sul on vaja kammi, hambaharja ja hambapastat. S-l o- v-j- k-m-i- h-m-a-a-j- j- h-m-a-a-t-t- --------------------------------------------- Sul on vaja kammi, hambaharja ja hambapastat. 0

Будућност језика

Кинеским језиком говори више од 1,3 милијарде људи. Тиме је кинески језик с најише говорника на свету. То ће бити тако још дуги низ година. Будућност многих других језика није толико светла. Зато што ће многи локални језици изумрети. У овом тренутку говори се 6.000 језика. Но експерти сматрају да већини прети нестанак. То значи да ће нестати 90% језика. Већина њих нестаће још у овом веку. То значи да сваки дан нестане један језик. У будућности ће се такође променити значај индивидуалних језика. Енглески још увек заузима друго место. Али, број оних који говоре матерње језике неће остати константан. За то је одговоран демографски развој. За неколико деценија доминацију ће преузети неки други језици. Хинди/урду и арапски ће ускоро заузети друго и треће место. Енглески ће доћи тек на четврто. Немачки ће потпуно нестати са листе “првих десет”. Зато ће малајски спадати у ред најважнијих језика. Док ће неки језици изумирати, нови језици ће настајати. Биће то хибридни језици. Овим лингвистичким хибридима ће се највише говорити у градовима. У будућнсти ће се развити и савим нове варијанте језика. Према томе, у будућности ћемо имати различите облике енглеског језика. Број двојезичних ће се значајно увећати. Нејасно је како ћемо у будућности говорити. Али и за сто година ће још увек постојасти различити језици. Према томе, учењу неће тако брзо доћи крај...
Да ли си знао?
Чешки је матерњи језик око 12 милиона људи. Спада у западнословенске језике. Чешки и словачки су веома слични. Разлог томе је заједничка историја оба народа. Ипак се језици разликују у неким тачкама. Млађи Чеси и Словаци имају понекад тешкоћа да се разумеју. Међутим, има говорника који користе мешани језик. Говорни чешки доста се разликује од писаног језика. Могло би се рећи да књижевни чешки постоји углавном у писаном облику. Усмено се користи само у службеним приликама или у медијима. Ово строго раздвајање је најважнија карактеристика чешког језика. Граматика чешког језика није баш једноставна. Има седам падежа и четири рода. Учење је ипак веома забавно При томе се открива пуно нових ствари.