Рјечник

sr Спорт   »   nn Sports

49 [четрдесет и девет]

Спорт

Спорт

49 [førtini / ni og førti]

Sports

Изаберите како желите да видите превод:   
српски нинорск Игра Више
Бавиш ли се спортом? D-i- du---- --ort? D--- d- m-- s----- D-i- d- m-d s-o-t- ------------------ Driv du med sport? 0
Да, морам се кретати. J-, e--må -ø-e--å -e-. J-- e- m- r--- p- m--- J-, e- m- r-r- p- m-g- ---------------------- Ja, eg må røre på meg. 0
Идем у једно спортско удружење. Eg--r m-- i--------ettsl-g. E- e- m-- i e-- i---------- E- e- m-d i e-t i-r-t-s-a-. --------------------------- Eg er med i eit idrettslag. 0
Ми играмо фудбал. V- s--lar-----all. V- s----- f------- V- s-e-a- f-t-a-l- ------------------ Vi spelar fotball. 0
Понекад пливамо. A- o--t---s--m-e--vi. A- o- t-- s------ v-- A- o- t-l s-ø-m-r v-. --------------------- Av og til svømmer vi. 0
Или возимо бицикл. E--er -- s-kla-. E---- v- s------ E-l-r v- s-k-a-. ---------------- Eller vi syklar. 0
У нашем граду има фудбалски стадион. I-by-n-v-- e----t -in-fo-balls--d--n. I b--- v-- e- d-- e-- f-------------- I b-e- v-r e- d-t e-n f-t-a-l-t-d-o-. ------------------------------------- I byen vår er det ein fotballstadion. 0
Има такође и базен са сауном. D-t-er--i- -vøm--h--l ----b-----ve -g. D-- e- e-- s--------- m-- b------- ò-- D-t e- e-n s-ø-m-h-l- m-d b-d-t-v- ò-. -------------------------------------- Det er ein svømmehall med badstove òg. 0
И има терен за голф. Og de---- -----o-fban-. O- d-- e- e-- g-------- O- d-t e- e-n g-l-b-n-. ----------------------- Og det er ein golfbane. 0
Шта има на телевизији? Kva----de- p--TV? K-- e- d-- p- T-- K-a e- d-t p- T-? ----------------- Kva er det på TV? 0
Управо траје фудбалска утакмица. D-t-e- ---b---k--- -e-- n-. D-- e- f---------- n--- n-- D-t e- f-t-a-l-a-p n-t- n-. --------------------------- Det er fotballkamp nett no. 0
Немачки тим игра против енглеског. Det ---ke l-g-t---el-r -o- det---ge-s--. D-- t---- l---- s----- m-- d-- e-------- D-t t-s-e l-g-t s-e-a- m-t d-t e-g-l-k-. ---------------------------------------- Det tyske laget spelar mot det engelske. 0
Ко ће победити? K--n ---n? K--- v---- K-e- v-n-? ---------- Kven vinn? 0
Немам појма. Eg--nar----j-. E- a--- i----- E- a-a- i-k-e- -------------- Eg anar ikkje. 0
Тренутно је нерешено. Det e-----g-or- -k-urat-n-. D-- e- u------- a------ n-- D-t e- u-v-j-r- a-k-r-t n-. --------------------------- Det er uavgjort akkurat no. 0
Судија је из Белгије. Dommar----r-f-å-B---i-. D------- e- f-- B------ D-m-a-e- e- f-å B-l-i-. ----------------------- Dommaren er frå Belgia. 0
Сада се изводи једанаестерац. N--e--det--l-e---meter. N- e- d-- e------------ N- e- d-t e-l-v---e-e-. ----------------------- No er det elleve-meter. 0
Го! Један према нула! Mål--E-n--u--! M--- E-------- M-l- E-n-n-l-! -------------- Mål! Ein-null! 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Само снажне речи преживљавају!

Речи које се ретко користе мењају се чешће од оних које су стално у употреби. Ово ваљда захваљујући законима еволуције. Гени са већом заступљеношћу мењају се током времена много мање. Они су по форми много стабилнији. Исто правило важи и за речи! У једној студији су испитивани енглески глаголи. Вршено је поређење глагола у њиховој данашњој форми са њиховом формом из прошлости. У енглеском језику десет најчешће употребљаваних глагола спада у неправилне. Већина осталих глагола су правилни глаголи. У средњем веку је већина глагола још била неправилна. Тако су неправилни глаголи који су ретко употребљавани постали правилни глаголи. За триста година Енглези неће имати скоро ниједан неправилан глагол. Неке друге студије су показале да се језици селектирају као и гени. Истраживачи су у различитим језицима упоређивали речи које се најчешће користе. Том приликом су издвојили речи које су међусобно сличне и имају исто значење. На пример: water, Wasser, vatten. Ове речи потичу из истог корена и зато су сличне. Пошто су у питању тако важне речи, оне се у сваком језику често користе. На тај начин су успеле да задрже форму те су до данас остале сличне. Мање важне речи мењају се много брже. Односно, њих замењују друге речи. Тако се разликују ретке речи у различитим језицима. Још није сасвим јасно зашто се ретко кориштене речи мењају. Могуће је да су често неправилно употребљаване или погрешно изговаране. Ово стога што су биле непознате онима који су их изговарали. С друге стране, могуће је да важне речи увек морају бити исте. Јер само на тај начин их је могуће исправно разумети. А речи су ту да би смо их разумели ...
Да ли си знао?
Украјински спада у источнословенске језике. У уском је сродству с руским и белоруским. Више од 40 милиона људи говори украјински. Послее руског и пољског, то је славенски језик с највећим бројем говорника. Украјински се развио крајем 18. века из народног језика. Тада је настао посебан књижевни језик а тиме и посебна књижевност. Данас има пуно украјинских дијалеката који се деле у три главне групе. Језички фонд, структура реченице и изговор веома личе другим словенским језицима. То је због тога што су се словенски језици релативно касно међусобно почели развијати независно један од другог. Због географског положаја Украјина има пуно пољских и руских утицаја. Граматика познаје седам падежа. С украјинским придевима могу се добро објаснити односи према особама или стварима. У зависности од одабраног облика говорник може да покаже свој емоционални став. Још једна карактеристика украјинског је изузетна мелодичност. Ко воли језике који звуче као музика, треба да учи украјински!