Рјечник

sr На аеродрому   »   nn At the airport

35 [тридесет и пет]

На аеродрому

На аеродрому

35 [trettifem]

At the airport

Изаберите како желите да видите превод:   
српски нинорск Игра Више
Хтео / Хтела бих резервисати лет за Атину. Eg-v-----e--e ---pe-b--l-tt -i- At--- t-k-. E- v-- g----- k---- b------ t-- A---- t---- E- v-l g-e-n- k-ø-e b-l-e-t t-l A-e-, t-k-. ------------------------------------------- Eg vil gjerne kjøpe billett til Aten, takk. 0
Да ли је то директан лет? E- -e- --r---ef--? E- d-- d---------- E- d-t d-r-k-e-l-? ------------------ Er det direktefly? 0
Молим место до прозора, за непушаче. E---il--jer-------e ved-vind--ge-, -kkj--røyk--. E- v-- g----- s---- v-- v--------- i------------ E- v-l g-e-n- s-t-e v-d v-n-a-g-t- i-k-e-r-y-a-. ------------------------------------------------ Eg vil gjerne sitje ved vindauget, ikkje-røykar. 0
Хтео / Хтела бих потврдити своју резервацију. Eg-vil-gje-n- -ta-f---e-----i-ling- mi. E- v-- g----- s-------- b---------- m-- E- v-l g-e-n- s-a-f-s-e b-s-i-l-n-a m-. --------------------------------------- Eg vil gjerne stadfeste bestillinga mi. 0
Хтео / Хтела бих сторнирати своју резервацију. Eg--i- gj---e-av--stil--. E- v-- g----- a---------- E- v-l g-e-n- a-b-s-i-l-. ------------------------- Eg vil gjerne avbestille. 0
Хтео / Хтела бих променити своју резервацију. E--v-- -j-r-- e-d-- ----il-in-a-m-. E- v-- g----- e---- b---------- m-- E- v-l g-e-n- e-d-e b-s-i-l-n-a m-. ----------------------------------- Eg vil gjerne endre bestillinga mi. 0
Када полеће следећи авион за Рим? Når-g------t- f-- til--o--? N-- g-- n---- f-- t-- R---- N-r g-r n-s-e f-y t-l R-m-? --------------------------- Når går neste fly til Roma? 0
Јесу ли слободна још два места? Har-d---- --d-ge--la--ar? H-- d- t- l----- p------- H-r d- t- l-d-g- p-a-s-r- ------------------------- Har de to ledige plassar? 0
Не, имамо још само једно место слободно. N----vi-ha--berr- ------d-- -l-s-. N--- v- h-- b---- e-- l---- p----- N-i- v- h-r b-r-e e-n l-d-g p-a-s- ---------------------------------- Nei, vi har berre ein ledig plass. 0
Када слећемо? N-- ---d-r --? N-- l----- v-- N-r l-n-a- v-? -------------- Når landar vi? 0
Када смо тамо? N-r ---vi--ramme? N-- e- v- f------ N-r e- v- f-a-m-? ----------------- Når er vi framme? 0
Када вози аутобус у центар града? N---g-- -et --s---il sen----? N-- g-- d-- b--- t-- s------- N-r g-r d-t b-s- t-l s-n-r-m- ----------------------------- Når går det buss til sentrum? 0
Да ли је то Ваш кофер? Er-de-te --ffe--en-d-n? E- d---- k-------- d--- E- d-t-e k-f-e-t-n d-n- ----------------------- Er dette kofferten din? 0
Да ли је то Ваша ташна? E--d---- ----a-di? E- d---- v---- d-- E- d-t-e v-s-a d-? ------------------ Er dette veska di? 0
Да ли је то Ваш пртљаг? E----t-- -ag-sjen din? E- d---- b------- d--- E- d-t-e b-g-s-e- d-n- ---------------------- Er dette bagasjen din? 0
Колико пртљага могу понети? K-- my--e --gas-e k-n -g ta-med? K-- m---- b------ k-- e- t- m--- K-r m-k-e b-g-s-e k-n e- t- m-d- -------------------------------- Kor mykje bagasje kan eg ta med? 0
Двадесет кила. Tju--k---. T--- k---- T-u- k-l-. ---------- Tjue kilo. 0
Шта, само двадесет кила? K--- B-rr---ju-----o? K--- B---- t--- k---- K-a- B-r-e t-u- k-l-? --------------------- Kva? Berre tjue kilo? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Учење мења мозак

Они који тренирају, обликују своје тело. Очигледно да је могуће обликовати и мозак Ово значи да, када учимо стране језике, није довољан само таленат. Једнако је важно редовно вежбање. Зато што вежба позитивно утиче на мождане структуре. Разуме се да је надареност за језике урођена. Без обзира на ово, интензивним тренингом долази до мењања појединих можданих структура. При томе се повећава центар за говор. Нервне ћелије људи који вежбају се такође мењају. Дуго времена се веровало да се мозак не може мењати. Веровало се да све што не научимо као дете, нећемо никада ни научити! Научници који се баве истраживањем мозга дошли су до супротних резултата. Показали су да је мозак читавог живота бистар и подложан промени. Могли би рећи: функционише као и сваки други мишић. Због ове његове особине, можемо га читавог живота изграђивати. Мозак прерађује сваку врсту уноса. Кад се редовно тренира, мозак је у стању да много боље преради тај унос. То значи да ради боље и ефикасније. Ово важи и за мозак старијих и млађих људи. Но није нужно учити да би се мозак тренирао. Читање је такође добра вежба. Читањем захтевне литературе унапређујемо центар за говор. На тај начин проширујемо свој речник. Осим тога развијамо наш осећај за језике. Занимљиво је да се језици не прерађују искључиво у центру за говор. Нови садржаји се такође обрађују у центру за моторику. Зто је врло важно што чешће стимулисати цео мозак. Према томе: Покрените тело И ум!
Да ли си знао?
Португалски спада у романске језике. У уском је сродству са шпанским и с каталонским. Развио се из вулгарног латинског римских војника. За око 10 милиона људи је европски португалски матерњи језик. Он је такође један од најважнијих светских језика… То је повезано с прошлошћу Португала као колонијалне силе. У 15. и 16. веку је нација морепловаца донела свој језик на друге континенте. У деловима Африке и Азије се и данас говори португалски. Земље у којима се говори овај језик оријентишу се језички углавном на европски узор. У Бразилу је то друкчије. Језик који се тамо говори има неколико посебности и сматра се посебним варијететом. Ипак се Португалци у правилу могу добро споразумевати с Бразилцима. Укупно више од 240 милиона људи на свету говори португалски. Осим тога има око 20 креолских језика који се базирају на португалском. Португалски данас спада у светске језике.