Рјечник

sr Прошлост модалних глагола 2   »   nn Fortid av modale hjelpeverb 2

88 [осамдесет и осам]

Прошлост модалних глагола 2

Прошлост модалних глагола 2

88 [åttiåtte]

Fortid av modale hjelpeverb 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски нинорск Игра Више
Мој син не хтеде се играти са лутком. S-n -in -ill- -kkje lei-- ----dok-a. S__ m__ v____ i____ l____ m__ d_____ S-n m-n v-l-e i-k-e l-i-e m-d d-k-a- ------------------------------------ Son min ville ikkje leike med dokka. 0
Моја ћерка не хтеде играти фудбал. Dot-er -i-vill--i-----s--l--f-----l. D_____ m_ v____ i____ s____ f_______ D-t-e- m- v-l-e i-k-e s-e-e f-t-a-l- ------------------------------------ Dotter mi ville ikkje spele fotball. 0
Моја жена не хтеде играти шах са мном. K----mi-v---e i---- ----e -j-kk--ed--eg. K___ m_ v____ i____ s____ s____ m__ m___ K-n- m- v-l-e i-k-e s-e-e s-a-k m-d m-g- ---------------------------------------- Kona mi ville ikkje spele sjakk med meg. 0
Моја деца не хтедоше ићи у шетњу. B--na mi-e-v---e------ g--på -ur. B____ m___ v____ i____ g_ p_ t___ B-r-a m-n- v-l-e i-k-e g- p- t-r- --------------------------------- Borna mine ville ikkje gå på tur. 0
Они не хтедоше поспремити собу. D-i-vi--------- r-d-e r--m-t sit-. D__ v____ i____ r____ r_____ s____ D-i v-l-e i-k-e r-d-e r-m-e- s-t-. ---------------------------------- Dei ville ikkje rydde rommet sitt. 0
Они не хтедоше ићи у кревет. D-- --l-e-i--j--le-g-e----. D__ v____ i____ l_____ s___ D-i v-l-e i-k-e l-g-j- s-g- --------------------------- Dei ville ikkje leggje seg. 0
Он не смеде јести сладолед. H-n --k- -kk-- lo- å-et---s. H__ f___ i____ l__ å e__ i__ H-n f-k- i-k-e l-v å e-e i-. ---------------------------- Han fekk ikkje lov å ete is. 0
Он не смеде јести чоколаду. Han --k--i--j----- - et--s-ok-lad-. H__ f___ i____ l__ å e__ s_________ H-n f-k- i-k-e l-v å e-e s-o-o-a-e- ----------------------------------- Han fekk ikkje lov å ete sjokolade. 0
Он не смеде јести бомбоне. Ha---ekk i-------- å e---d-op-. H__ f___ i____ l__ å e__ d_____ H-n f-k- i-k-e l-v å e-e d-o-s- ------------------------------- Han fekk ikkje lov å ete drops. 0
Ја смедох нешто зажелети. E------ y-sk-e-m----o-o. E_ f___ y_____ m__ n____ E- f-k- y-s-j- m-g n-k-. ------------------------ Eg fekk ynskje meg noko. 0
Ја смедох купити себи хаљину. Eg f--k-l---å-kjø-- -eg--in kj-le. E_ f___ l__ å k____ m__ e__ k_____ E- f-k- l-v å k-ø-e m-g e-n k-o-e- ---------------------------------- Eg fekk lov å kjøpe meg ein kjole. 0
Ја смедох узети себи једну пралину. E---e-k--a --g--i- --o---ade. E_ f___ t_ m__ e__ s_________ E- f-k- t- m-g e-n s-o-o-a-e- ----------------------------- Eg fekk ta meg ein sjokolade. 0
Смеде ли ти пушити у авиону? F--k-du--ø-k----å f-y--? F___ d_ r_____ p_ f_____ F-k- d- r-y-j- p- f-y-t- ------------------------ Fekk du røykje på flyet? 0
Смеде ли ти пити пиво у болници? Fekk-du -rikke-ø- -å--juk-h-se-? F___ d_ d_____ ø_ p_ s__________ F-k- d- d-i-k- ø- p- s-u-e-u-e-? -------------------------------- Fekk du drikke øl på sjukehuset? 0
Смеде ли ти повести пса у хотел? Fe-k-d---------hu--e--p- h---l---? F___ d_ t_ m__ h_____ p_ h________ F-k- d- t- m-d h-n-e- p- h-t-l-e-? ---------------------------------- Fekk du ta med hunden på hotellet? 0
На распусту деца смедоше остати дуже вани. I ---ien f-k----rn--lov ti- --v--e l-n-e -t-. I f_____ f___ b____ l__ t__ å v___ l____ u___ I f-r-e- f-k- b-r-a l-v t-l å v-r- l-n-e u-e- --------------------------------------------- I ferien fekk borna lov til å vere lenge ute. 0
Они смедоше дуго се играти у дворишту. D-i ---- l-ike------ p-----ssen. D__ f___ l____ l____ p_ p_______ D-i f-k- l-i-e l-n-e p- p-a-s-n- -------------------------------- Dei fekk leike lenge på plassen. 0
Они смедоше дуго остати будни. De- ---- -e-- ------opp-. D__ f___ v___ l____ o____ D-i f-k- v-r- l-n-e o-p-. ------------------------- Dei fekk vere lenge oppe. 0

Савети против заборављања

Учење није увек лака ствар. Чак и кад се при том забављамо може бити исцрпљујуће. Али, када нешто научимо - срећни смо. Поносни смо на себе и на наш прогрес. На несрећу, можемо и заборавити то што смо научили. Ово посебно важи за научене језике. Већина нас у школи учи један или више језика. Ово знање се по завршетку школе често губи. Скоро да и нисмо у стању да се служимо наученим језиком. Наш матерњи језик углавном доминира нашом свакодневицом. Многи страни језици употребљавају се само на одмору. Али, уколико се знање не активира редовно, оно се губи. Нашем мозгу потребна је вежба. Чак би могли рећи да функционише као мишић. Тај наш мишић морамо тренирати иначе ће ослабити. Али, постоје методе да се заборављање спречи. Најважније је да непрекидно примењујемо научено. У овоме нам могу помоћи утврђени ритуали. За различите дане у недељи могли би направити један мали план. Понедељком би могли читати књигу на страном језику. Средом би могли слушати радио неке стране земље. Петком би могли водити дневник на страном језику. На тај начин се са читања пребацујете на слушање, а потом на писање. Тиме се постиже да се знање језика активира на разне начине. Све ово не мора трајати дуго; пола сата дневно довољно је да се знање активира. Важно је само да редовно вежбате! Студије показују да се назучено памти деценијама. У датом тренутку га само треба извући из фијоке...