Рјечник

sr Прошлост модалних глагола 2   »   nn Past tense of modal verbs 2

88 [осамдесет и осам]

Прошлост модалних глагола 2

Прошлост модалних глагола 2

88 [åttiåtte]

Past tense of modal verbs 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски нинорск Игра Више
Мој син не хтеде се играти са лутком. So- --- --l-e-ikkje--ei-e--e- d--k-. S-- m-- v---- i---- l---- m-- d----- S-n m-n v-l-e i-k-e l-i-e m-d d-k-a- ------------------------------------ Son min ville ikkje leike med dokka. 0
Моја ћерка не хтеде играти фудбал. D-t-e- m--v-l-e -k-j-----l--fo---l-. D----- m- v---- i---- s---- f------- D-t-e- m- v-l-e i-k-e s-e-e f-t-a-l- ------------------------------------ Dotter mi ville ikkje spele fotball. 0
Моја жена не хтеде играти шах са мном. K----mi v-l----k--e-s-e-e--jakk-m---m-g. K--- m- v---- i---- s---- s---- m-- m--- K-n- m- v-l-e i-k-e s-e-e s-a-k m-d m-g- ---------------------------------------- Kona mi ville ikkje spele sjakk med meg. 0
Моја деца не хтедоше ићи у шетњу. B---a -i-------e i-kje----p-----. B---- m--- v---- i---- g- p- t--- B-r-a m-n- v-l-e i-k-e g- p- t-r- --------------------------------- Borna mine ville ikkje gå på tur. 0
Они не хтедоше поспремити собу. D-----lle-i--je---dde---mme---it-. D-- v---- i---- r---- r----- s---- D-i v-l-e i-k-e r-d-e r-m-e- s-t-. ---------------------------------- Dei ville ikkje rydde rommet sitt. 0
Они не хтедоше ићи у кревет. Dei---l-e-i-kje---g-j- s-g. D-- v---- i---- l----- s--- D-i v-l-e i-k-e l-g-j- s-g- --------------------------- Dei ville ikkje leggje seg. 0
Он не смеде јести сладолед. H-n -e-k--k--- --- å---- is. H-- f--- i---- l-- å e-- i-- H-n f-k- i-k-e l-v å e-e i-. ---------------------------- Han fekk ikkje lov å ete is. 0
Он не смеде јести чоколаду. H-- -e-k-i-k-- lo--å ete s---ola--. H-- f--- i---- l-- å e-- s--------- H-n f-k- i-k-e l-v å e-e s-o-o-a-e- ----------------------------------- Han fekk ikkje lov å ete sjokolade. 0
Он не смеде јести бомбоне. H-n----k------ l---å-e---d-o-s. H-- f--- i---- l-- å e-- d----- H-n f-k- i-k-e l-v å e-e d-o-s- ------------------------------- Han fekk ikkje lov å ete drops. 0
Ја смедох нешто зажелети. E- -e-k y-skj----- --k-. E- f--- y----- m-- n---- E- f-k- y-s-j- m-g n-k-. ------------------------ Eg fekk ynskje meg noko. 0
Ја смедох купити себи хаљину. E- -e-k l-v-å --øp--m-- -i----o--. E- f--- l-- å k---- m-- e-- k----- E- f-k- l-v å k-ø-e m-g e-n k-o-e- ---------------------------------- Eg fekk lov å kjøpe meg ein kjole. 0
Ја смедох узети себи једну пралину. E- fe---ta m-- ein sjo-o---e. E- f--- t- m-- e-- s--------- E- f-k- t- m-g e-n s-o-o-a-e- ----------------------------- Eg fekk ta meg ein sjokolade. 0
Смеде ли ти пушити у авиону? F-k--du-rø--je på f--et? F--- d- r----- p- f----- F-k- d- r-y-j- p- f-y-t- ------------------------ Fekk du røykje på flyet? 0
Смеде ли ти пити пиво у болници? Fekk -u-d-ik-- -l-på s--ke--se-? F--- d- d----- ø- p- s---------- F-k- d- d-i-k- ø- p- s-u-e-u-e-? -------------------------------- Fekk du drikke øl på sjukehuset? 0
Смеде ли ти повести пса у хотел? F-------t- med -un-en-på -otel--t? F--- d- t- m-- h----- p- h-------- F-k- d- t- m-d h-n-e- p- h-t-l-e-? ---------------------------------- Fekk du ta med hunden på hotellet? 0
На распусту деца смедоше остати дуже вани. I f--i-- -e-k b-r----o----l ---er-----ge--t-. I f----- f--- b---- l-- t-- å v--- l---- u--- I f-r-e- f-k- b-r-a l-v t-l å v-r- l-n-e u-e- --------------------------------------------- I ferien fekk borna lov til å vere lenge ute. 0
Они смедоше дуго се играти у дворишту. De--fek- -eike--e-ge--å-plas---. D-- f--- l---- l---- p- p------- D-i f-k- l-i-e l-n-e p- p-a-s-n- -------------------------------- Dei fekk leike lenge på plassen. 0
Они смедоше дуго остати будни. De- f-------e--en-- -ppe. D-- f--- v--- l---- o---- D-i f-k- v-r- l-n-e o-p-. ------------------------- Dei fekk vere lenge oppe. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Савети против заборављања

Учење није увек лака ствар. Чак и кад се при том забављамо може бити исцрпљујуће. Али, када нешто научимо - срећни смо. Поносни смо на себе и на наш прогрес. На несрећу, можемо и заборавити то што смо научили. Ово посебно важи за научене језике. Већина нас у школи учи један или више језика. Ово знање се по завршетку школе често губи. Скоро да и нисмо у стању да се служимо наученим језиком. Наш матерњи језик углавном доминира нашом свакодневицом. Многи страни језици употребљавају се само на одмору. Али, уколико се знање не активира редовно, оно се губи. Нашем мозгу потребна је вежба. Чак би могли рећи да функционише као мишић. Тај наш мишић морамо тренирати иначе ће ослабити. Али, постоје методе да се заборављање спречи. Најважније је да непрекидно примењујемо научено. У овоме нам могу помоћи утврђени ритуали. За различите дане у недељи могли би направити један мали план. Понедељком би могли читати књигу на страном језику. Средом би могли слушати радио неке стране земље. Петком би могли водити дневник на страном језику. На тај начин се са читања пребацујете на слушање, а потом на писање. Тиме се постиже да се знање језика активира на разне начине. Све ово не мора трајати дуго; пола сата дневно довољно је да се знање активира. Важно је само да редовно вежбате! Студије показују да се назучено памти деценијама. У датом тренутку га само треба извући из фијоке...