Рјечник

sr Спорт   »   de Sport

49 [четрдесет и девет]

Спорт

Спорт

49 [neunundvierzig]

Sport

Изаберите како желите да видите превод:   
српски немачки Игра Више
Бавиш ли се спортом? T---bs--d- Sp-r-? T------ d- S----- T-e-b-t d- S-o-t- ----------------- Treibst du Sport? 0
Да, морам се кретати. J-- -c- -u---mi---b-w----. J-- i-- m--- m--- b------- J-, i-h m-s- m-c- b-w-g-n- -------------------------- Ja, ich muss mich bewegen. 0
Идем у једно спортско удружење. I-h---h---n-e-n-- S-------e-n. I-- g--- i- e---- S----------- I-h g-h- i- e-n-n S-o-t-e-e-n- ------------------------------ Ich gehe in einen Sportverein. 0
Ми играмо фудбал. W-r sp---e---u-ball. W-- s------ F------- W-r s-i-l-n F-ß-a-l- -------------------- Wir spielen Fußball. 0
Понекад пливамо. M----m-l sc--imme- wi-. M------- s-------- w--- M-n-h-a- s-h-i-m-n w-r- ----------------------- Manchmal schwimmen wir. 0
Или возимо бицикл. Od-r-----f---en ---. O--- w-- f----- R--- O-e- w-r f-h-e- R-d- -------------------- Oder wir fahren Rad. 0
У нашем граду има фудбалски стадион. In u---rer St--t--i-t -s-ein F-ßb-ll--adi--. I- u------ S---- g--- e- e-- F-------------- I- u-s-r-r S-a-t g-b- e- e-n F-ß-a-l-t-d-o-. -------------------------------------------- In unserer Stadt gibt es ein Fußballstadion. 0
Има такође и базен са сауном. Es--i-t -u----in---h-i-mb-d------a---. E- g--- a--- e-- S--------- m-- S----- E- g-b- a-c- e-n S-h-i-m-a- m-t S-u-a- -------------------------------------- Es gibt auch ein Schwimmbad mit Sauna. 0
И има терен за голф. Un- --------e-n-- Gol--latz. U-- e- g--- e---- G--------- U-d e- g-b- e-n-n G-l-p-a-z- ---------------------------- Und es gibt einen Golfplatz. 0
Шта има на телевизији? W-- ---t----im---r----e-? W-- g--- e- i- F--------- W-s g-b- e- i- F-r-s-h-n- ------------------------- Was gibt es im Fernsehen? 0
Управо траје фудбалска утакмица. Gerad- g--t-e- -i- ---b-l-sp-e-. G----- g--- e- e-- F------------ G-r-d- g-b- e- e-n F-ß-a-l-p-e-. -------------------------------- Gerade gibt es ein Fußballspiel. 0
Немачки тим игра против енглеског. Die-de--s--- M-n------t--pie------e- d-- e----sche. D-- d------- M--------- s----- g---- d-- e--------- D-e d-u-s-h- M-n-s-h-f- s-i-l- g-g-n d-e e-g-i-c-e- --------------------------------------------------- Die deutsche Mannschaft spielt gegen die englische. 0
Ко ће победити? Wer g-w-n--? W-- g------- W-r g-w-n-t- ------------ Wer gewinnt? 0
Немам појма. Ich ha---k---e -hn--g. I-- h--- k---- A------ I-h h-b- k-i-e A-n-n-. ---------------------- Ich habe keine Ahnung. 0
Тренутно је нерешено. Im Mo-ent --eht es---e-tsc---den. I- M----- s---- e- u------------- I- M-m-n- s-e-t e- u-e-t-c-i-d-n- --------------------------------- Im Moment steht es unentschieden. 0
Судија је из Белгије. D-r --hi-d-richter komm- au- Bel---n. D-- S------------- k---- a-- B------- D-r S-h-e-s-i-h-e- k-m-t a-s B-l-i-n- ------------------------------------- Der Schiedsrichter kommt aus Belgien. 0
Сада се изводи једанаестерац. J-tzt-gib- -- e-n-n -----te-. J---- g--- e- e---- E-------- J-t-t g-b- e- e-n-n E-f-e-e-. ----------------------------- Jetzt gibt es einen Elfmeter. 0
Го! Један према нула! T-r! E-n---- -u--! T--- E--- z- n---- T-r- E-n- z- n-l-! ------------------ Tor! Eins zu null! 0

Само снажне речи преживљавају!

Речи које се ретко користе мењају се чешће од оних које су стално у употреби. Ово ваљда захваљујући законима еволуције. Гени са већом заступљеношћу мењају се током времена много мање. Они су по форми много стабилнији. Исто правило важи и за речи! У једној студији су испитивани енглески глаголи. Вршено је поређење глагола у њиховој данашњој форми са њиховом формом из прошлости. У енглеском језику десет најчешће употребљаваних глагола спада у неправилне. Већина осталих глагола су правилни глаголи. У средњем веку је већина глагола још била неправилна. Тако су неправилни глаголи који су ретко употребљавани постали правилни глаголи. За триста година Енглези неће имати скоро ниједан неправилан глагол. Неке друге студије су показале да се језици селектирају као и гени. Истраживачи су у различитим језицима упоређивали речи које се најчешће користе. Том приликом су издвојили речи које су међусобно сличне и имају исто значење. На пример: water, Wasser, vatten. Ове речи потичу из истог корена и зато су сличне. Пошто су у питању тако важне речи, оне се у сваком језику често користе. На тај начин су успеле да задрже форму те су до данас остале сличне. Мање важне речи мењају се много брже. Односно, њих замењују друге речи. Тако се разликују ретке речи у различитим језицима. Још није сасвим јасно зашто се ретко кориштене речи мењају. Могуће је да су често неправилно употребљаване или погрешно изговаране. Ово стога што су биле непознате онима који су их изговарали. С друге стране, могуће је да важне речи увек морају бити исте. Јер само на тај начин их је могуће исправно разумети. А речи су ту да би смо их разумели ...
Да ли си знао?
Украјински спада у источнословенске језике. У уском је сродству с руским и белоруским. Више од 40 милиона људи говори украјински. Послее руског и пољског, то је славенски језик с највећим бројем говорника. Украјински се развио крајем 18. века из народног језика. Тада је настао посебан књижевни језик а тиме и посебна књижевност. Данас има пуно украјинских дијалеката који се деле у три главне групе. Језички фонд, структура реченице и изговор веома личе другим словенским језицима. То је због тога што су се словенски језици релативно касно међусобно почели развијати независно један од другог. Због географског положаја Украјина има пуно пољских и руских утицаја. Граматика познаје седам падежа. С украјинским придевима могу се добро објаснити односи према особама или стварима. У зависности од одабраног облика говорник може да покаже свој емоционални став. Још једна карактеристика украјинског је изузетна мелодичност. Ко воли језике који звуче као музика, треба да учи украјински!