Рјечник

sr Спорт   »   sk Šport

49 [четрдесет и девет]

Спорт

Спорт

49 [štyridsaťdeväť]

Šport

Изаберите како желите да видите превод:   
српски словачки Игра Више
Бавиш ли се спортом? Šp-r--ješ? Š--------- Š-o-t-j-š- ---------- Športuješ? 0
Да, морам се кретати. Á-o---u-ím--- h-b-ť. Á--- m---- s- h----- Á-o- m-s-m s- h-b-ť- -------------------- Áno, musím sa hýbať. 0
Идем у једно спортско удружење. C--dí- -o--por-ové-o--lu--. C----- d- š--------- k----- C-o-í- d- š-o-t-v-h- k-u-u- --------------------------- Chodím do športového klubu. 0
Ми играмо фудбал. H-áme----b-l. H---- f------ H-á-e f-t-a-. ------------- Hráme futbal. 0
Понекад пливамо. Niek-d--p-----e. N------ p------- N-e-e-y p-á-a-e- ---------------- Niekedy plávame. 0
Или возимо бицикл. A-ebo s--b-c-kl-j-m-. A---- s- b----------- A-e-o s- b-c-k-u-e-e- --------------------- Alebo sa bicyklujeme. 0
У нашем граду има фудбалски стадион. V -a--- m-s-e-má-e --t-a-ov--š--dión. V n---- m---- m--- f-------- š------- V n-š-m m-s-e m-m- f-t-a-o-ý š-a-i-n- ------------------------------------- V našom meste máme futbalový štadión. 0
Има такође и базен са сауном. Máme tu aj --av--eň s------ou. M--- t- a- p------- s- s------ M-m- t- a- p-a-á-e- s- s-u-o-. ------------------------------ Máme tu aj plaváreň so saunou. 0
И има терен за голф. Má-e-a------ové ---i-k-. M--- a- g------ i------- M-m- a- g-l-o-é i-r-s-o- ------------------------ Máme aj golfové ihrisko. 0
Шта има на телевизији? Čo d-v----v----eví-i-? Č- d----- v t--------- Č- d-v-j- v t-l-v-z-i- ---------------------- Čo dávajú v televízii? 0
Управо траје фудбалска утакмица. P---e-dáv-j- ---b--. P---- d----- f------ P-á-e d-v-j- f-t-a-. -------------------- Práve dávajú futbal. 0
Немачки тим игра против енглеског. Ne---k--muž-tv- -r----ot--a-g-----m-. N------ m------ h-- p---- a---------- N-m-c-é m-ž-t-o h-á p-o-i a-g-i-k-m-. ------------------------------------- Nemecké mužstvo hrá proti anglickému. 0
Ко ће победити? Kt---------? K-- v------- K-o v-h-á-a- ------------ Kto vyhráva? 0
Немам појма. N--u-ím. N------- N-t-š-m- -------- Netuším. 0
Тренутно је нерешено. V---m-- mo-e-te j- -- -erozh-d--. V t---- m------ j- t- n---------- V t-m-o m-m-n-e j- t- n-r-z-o-n-. --------------------------------- V tomto momente je to nerozhodne. 0
Судија је из Белгије. R-z--d-a-je-z B-lg--ka. R------- j- z B-------- R-z-o-c- j- z B-l-i-k-. ----------------------- Rozhodca je z Belgicka. 0
Сада се изводи једанаестерац. Te--z s--k-p--j-----s--a. T---- s- k--- j---------- T-r-z s- k-p- j-d-n-s-k-. ------------------------- Teraz sa kope jedenástka. 0
Го! Један према нула! G-l---e----n---! G--- J---- n---- G-l- J-d-a n-l-! ---------------- Gól! Jedna nula! 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Само снажне речи преживљавају!

Речи које се ретко користе мењају се чешће од оних које су стално у употреби. Ово ваљда захваљујући законима еволуције. Гени са већом заступљеношћу мењају се током времена много мање. Они су по форми много стабилнији. Исто правило важи и за речи! У једној студији су испитивани енглески глаголи. Вршено је поређење глагола у њиховој данашњој форми са њиховом формом из прошлости. У енглеском језику десет најчешће употребљаваних глагола спада у неправилне. Већина осталих глагола су правилни глаголи. У средњем веку је већина глагола још била неправилна. Тако су неправилни глаголи који су ретко употребљавани постали правилни глаголи. За триста година Енглези неће имати скоро ниједан неправилан глагол. Неке друге студије су показале да се језици селектирају као и гени. Истраживачи су у различитим језицима упоређивали речи које се најчешће користе. Том приликом су издвојили речи које су међусобно сличне и имају исто значење. На пример: water, Wasser, vatten. Ове речи потичу из истог корена и зато су сличне. Пошто су у питању тако важне речи, оне се у сваком језику често користе. На тај начин су успеле да задрже форму те су до данас остале сличне. Мање важне речи мењају се много брже. Односно, њих замењују друге речи. Тако се разликују ретке речи у различитим језицима. Још није сасвим јасно зашто се ретко кориштене речи мењају. Могуће је да су често неправилно употребљаване или погрешно изговаране. Ово стога што су биле непознате онима који су их изговарали. С друге стране, могуће је да важне речи увек морају бити исте. Јер само на тај начин их је могуће исправно разумети. А речи су ту да би смо их разумели ...
Да ли си знао?
Украјински спада у источнословенске језике. У уском је сродству с руским и белоруским. Више од 40 милиона људи говори украјински. Послее руског и пољског, то је славенски језик с највећим бројем говорника. Украјински се развио крајем 18. века из народног језика. Тада је настао посебан књижевни језик а тиме и посебна књижевност. Данас има пуно украјинских дијалеката који се деле у три главне групе. Језички фонд, структура реченице и изговор веома личе другим словенским језицима. То је због тога што су се словенски језици релативно касно међусобно почели развијати независно један од другог. Због географског положаја Украјина има пуно пољских и руских утицаја. Граматика познаје седам падежа. С украјинским придевима могу се добро објаснити односи према особама или стварима. У зависности од одабраног облика говорник може да покаже свој емоционални став. Још једна карактеристика украјинског је изузетна мелодичност. Ко воли језике који звуче као музика, треба да учи украјински!