Рјечник

sr Спорт   »   mk Спорт

49 [четрдесет и девет]

Спорт

Спорт

49 [четириесет и девет]

49 [chyetiriyesyet i dyevyet]

Спорт

[Sport]

Можете кликнути на свако празно да бисте видели текст или:   
српски македонски Игра Више
Бавиш ли се спортом? Се з-------- л- с- с----? Се занимаваш ли со спорт? 0
Sy- z--------- l- s- s----?Sye zanimavash li so sport?
Да, морам се кретати. Да- м---- д- с- д-----. Да, морам да се движам. 0
Da- m---- d- s-- d-----.Da, moram da sye dviʐam.
Идем у једно спортско удружење. Ја- о--- в- е--- с------- к---. Јас одам во еден спортски клуб. 0
Јa- o--- v- y----- s------- k----.Јas odam vo yedyen sportski kloob.
Ми играмо фудбал. Ни- и----- ф-----. Ние играме фудбал. 0
Ni-- i------- f------.Niye iguramye foodbal.
Понекад пливамо. По------- п------. Понекогаш пливаме. 0
Po---------- p-------.Ponyekoguash plivamye.
Или возимо бицикл. Ил- в----- в--------. Или возиме велосипед. 0
Il- v------ v----------.Ili vozimye vyelosipyed.
У нашем граду има фудбалски стадион. Во н----- г--- и-- е--- ф-------- с------. Во нашиот град има еден фудбалски стадион. 0
Vo n------ g---- i-- y----- f--------- s------.Vo nashiot gurad ima yedyen foodbalski stadion.
Има такође и базен са сауном. Ис-- т--- и-- и е--- б---- с- с----. Исто така има и еден базен со сауна. 0
Is-- t--- i-- i y----- b----- s- s-----.Isto taka ima i yedyen bazyen so saoona.
И има терен за голф. Им- и е--- и-------- з- г---. Има и едно игралиште за голф. 0
Im- i y---- i----------- z- g----.Ima i yedno iguralishtye za guolf.
Шта има на телевизији? Шт- и-- н- т---------? Што има на телевизија? 0
Sh-- i-- n- t-----------?Shto ima na tyelyeviziјa?
Управо траје фудбалска утакмица. Во м------- и-- ф-------- н--------. Во моментов има фудбалски натпревар. 0
Vo m-------- i-- f--------- n---------.Vo momyentov ima foodbalski natpryevar.
Немачки тим игра против енглеског. Ге--------- т-- и--- п----- а---------. Германскиот тим игра против англискиот. 0
Gu----------- t-- i---- p----- a----------.Guyermanskiot tim igura protiv anguliskiot.
Ко ће победити? Ко- п-------? Кој победува? 0
Ko- p---------?Koј pobyedoova?
Немам појма. Не--- п----. Немам појма. 0
Ny---- p----.Nyemam poјma.
Тренутно је нерешено. Во м------- е н-------. Во моментов е нерешено. 0
Vo m-------- y- n-----------.Vo momyentov ye nyeryeshyeno.
Судија је из Белгије. Фу--------- с----- е о- Б------. Фудбалскиот судија е од Белгија. 0
Fo---------- s------ y- o- B--------.Foodbalskiot soodiјa ye od Byelguiјa.
Сада се изводи једанаестерац. Се-- и-- п----. Сега има пенал. 0
Sy---- i-- p-----.Syegua ima pyenal.
Го! Један према нула! Го-- Е--- с----- н---! Гол! Еден спрема нула! 0
Gu--- Y----- s------ n----!Guol! Yedyen spryema noola!

Само снажне речи преживљавају!

Речи које се ретко користе мењају се чешће од оних које су стално у употреби. Ово ваљда захваљујући законима еволуције. Гени са већом заступљеношћу мењају се током времена много мање. Они су по форми много стабилнији. Исто правило важи и за речи! У једној студији су испитивани енглески глаголи. Вршено је поређење глагола у њиховој данашњој форми са њиховом формом из прошлости. У енглеском језику десет најчешће употребљаваних глагола спада у неправилне. Већина осталих глагола су правилни глаголи. У средњем веку је већина глагола још била неправилна. Тако су неправилни глаголи који су ретко употребљавани постали правилни глаголи. За триста година Енглези неће имати скоро ниједан неправилан глагол. Неке друге студије су показале да се језици селектирају као и гени. Истраживачи су у различитим језицима упоређивали речи које се најчешће користе. Том приликом су издвојили речи које су међусобно сличне и имају исто значење. На пример: water, Wasser, vatten. Ове речи потичу из истог корена и зато су сличне. Пошто су у питању тако важне речи, оне се у сваком језику често користе. На тај начин су успеле да задрже форму те су до данас остале сличне. Мање важне речи мењају се много брже. Односно, њих замењују друге речи. Тако се разликују ретке речи у различитим језицима. Још није сасвим јасно зашто се ретко кориштене речи мењају. Могуће је да су често неправилно употребљаване или погрешно изговаране. Ово стога што су биле непознате онима који су их изговарали. С друге стране, могуће је да важне речи увек морају бити исте. Јер само на тај начин их је могуће исправно разумети. А речи су ту да би смо их разумели ...
Да ли си знао?
Украјински спада у источнословенске језике. У уском је сродству с руским и белоруским. Више од 40 милиона људи говори украјински. Послее руског и пољског, то је славенски језик с највећим бројем говорника. Украјински се развио крајем 18. века из народног језика. Тада је настао посебан књижевни језик а тиме и посебна књижевност. Данас има пуно украјинских дијалеката који се деле у три главне групе. Језички фонд, структура реченице и изговор веома личе другим словенским језицима. То је због тога што су се словенски језици релативно касно међусобно почели развијати независно један од другог. Због географског положаја Украјина има пуно пољских и руских утицаја. Граматика познаје седам падежа. С украјинским придевима могу се добро објаснити односи према особама или стварима. У зависности од одабраног облика говорник може да покаже свој емоционални став. Још једна карактеристика украјинског је изузетна мелодичност. Ко воли језике који звуче као музика, треба да учи украјински!