Рјечник

sr Спорт   »   kk Sports

49 [четрдесет и девет]

Спорт

Спорт

49 [қырық тоғыз]

49 [qırıq toğız]

Sports

[Sport]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски казахстански Игра Више
Бавиш ли се спортом? С-----ен ш-ғы--а-ас-ң-ба? С------- ш----------- б-- С-о-т-е- ш-ғ-л-а-а-ы- б-? ------------------------- Спортпен шұғылданасың ба? 0
S--r--en---ğ---ana--ñ--a? S------- ş----------- b-- S-o-t-e- ş-ğ-l-a-a-ı- b-? ------------------------- Sportpen şuğıldanasıñ ba?
Да, морам се кретати. И-,-ма-а- қо-ғ-лу ке--к. И-- м---- қ------ к----- И-, м-ғ-н қ-з-а-у к-р-к- ------------------------ Ия, маған қозғалу керек. 0
Ïya, --ğ---qo-ğ-------e-. Ï--- m---- q------ k----- Ï-a- m-ğ-n q-z-a-w k-r-k- ------------------------- Ïya, mağan qozğalw kerek.
Идем у једно спортско удружење. Мен-с--рт-с--ц----н- ба--- ж-р--н. М-- с---- с--------- б---- ж------ М-н с-о-т с-к-и-с-н- б-р-п ж-р-і-. ---------------------------------- Мен спорт секциясына барып жүрмін. 0
Me- sp----s-k-ïyas-n- ba-ı-----m--. M-- s---- s---------- b---- j------ M-n s-o-t s-k-ï-a-ı-a b-r-p j-r-i-. ----------------------------------- Men sport sekcïyasına barıp jürmin.
Ми играмо фудбал. Б-з -у-бо----н-ймыз. Б-- ф----- о-------- Б-з ф-т-о- о-н-й-ы-. -------------------- Біз футбол ойнаймыз. 0
B-z---t-ol-o----mız. B-- f----- o-------- B-z f-t-o- o-n-y-ı-. -------------------- Biz fwtbol oynaymız.
Понекад пливамо. К-йде-с--а ----м-з. К---- с--- ж------- К-й-е с-д- ж-з-м-з- ------------------- Кейде суда жүземіз. 0
Key-e -w-a ----miz. K---- s--- j------- K-y-e s-d- j-z-m-z- ------------------- Keyde swda jüzemiz.
Или возимо бицикл. Не--е-о--п-д -е-е---. Н- в-------- т------- Н- в-л-с-п-д т-б-м-з- --------------------- Не велосипед тебеміз. 0
Ne v-l-s---d----e---. N- v-------- t------- N- v-l-s-p-d t-b-m-z- --------------------- Ne velosïped tebemiz.
У нашем граду има фудбалски стадион. Б-зд-ң қалада-футбо---тадион- -а-. Б----- қ----- ф----- с------- б--- Б-з-і- қ-л-д- ф-т-о- с-а-и-н- б-р- ---------------------------------- Біздің қалада футбол стадионы бар. 0
B----- -a-a-a f-tb-l-s-adï--- b-r. B----- q----- f----- s------- b--- B-z-i- q-l-d- f-t-o- s-a-ï-n- b-r- ---------------------------------- Bizdiñ qalada fwtbol stadïonı bar.
Има такође и базен са сауном. С-----ы---р------й---- -а-. С------ б-- б------ д- б--- С-у-а-ы б-р б-с-е-н д- б-р- --------------------------- Саунасы бар бассейн де бар. 0
S--------a- bas-ey- -- bar. S------ b-- b------ d- b--- S-w-a-ı b-r b-s-e-n d- b-r- --------------------------- Sawnası bar basseyn de bar.
И има терен за голф. Жә----ол-ф ала-- -ар. Ж--- г---- а---- б--- Ж-н- г-л-ф а-а-ы б-р- --------------------- Және гольф алаңы бар. 0
Jäne ------lañı --r. J--- g--- a---- b--- J-n- g-l- a-a-ı b-r- -------------------- Jäne golf alañı bar.
Шта има на телевизији? Тел--и-а-да--е көр----п ж-ты-? Т---------- н- к------- ж----- Т-л-д-д-р-а н- к-р-е-і- ж-т-р- ------------------------------ Теледидарда не көрсетіп жатыр? 0
T---d---rda -e-körset---ja-ır? T---------- n- k------- j----- T-l-d-d-r-a n- k-r-e-i- j-t-r- ------------------------------ Teledïdarda ne körsetip jatır?
Управо траје фудбалска утакмица. Қа----фу--о--м-т-ы-бо-ып жатыр. Қ---- ф----- м---- б---- ж----- Қ-з-р ф-т-о- м-т-ы б-л-п ж-т-р- ------------------------------- Қазір футбол матчы болып жатыр. 0
Qaz-r -----l m-t-ı--o--- ----r. Q---- f----- m---- b---- j----- Q-z-r f-t-o- m-t-ı b-l-p j-t-r- ------------------------------- Qazir fwtbol matçı bolıp jatır.
Немачки тим игра против енглеског. Н--і-тер ағ----ндарм----й--- ж--ыр. Н------- а------------ о---- ж----- Н-м-с-е- а-ы-ш-н-а-м-н о-н-п ж-т-р- ----------------------------------- Немістер ағылшындармен ойнап жатыр. 0
Ne--s-er -ğ-lş-n---me- oy--- ja--r. N------- a------------ o---- j----- N-m-s-e- a-ı-ş-n-a-m-n o-n-p j-t-r- ----------------------------------- Nemister ağılşındarmen oynap jatır.
Ко ће победити? К---ж---- ж-ты-? К-- ж---- ж----- К-м ж-ң-п ж-т-р- ---------------- Кім жеңіп жатыр? 0
K-m jeñ-p j----? K-- j---- j----- K-m j-ñ-p j-t-r- ---------------- Kim jeñip jatır?
Немам појма. Тү--н--- бұ-----с--. Т------- б---------- Т-с-н-е- б-й-р-а-ы-. -------------------- Түсінсем бұйырмасын. 0
T-sin-em bu-ı-m---n. T------- b---------- T-s-n-e- b-y-r-a-ı-. -------------------- Tüsinsem buyırmasın.
Тренутно је нерешено. Ә----- -е--түсіп--а--р. Ә----- т-- т---- ж----- Ә-і-ш- т-ң т-с-п ж-т-р- ----------------------- Әзірше тең түсіп жатыр. 0
Äz--şe -eñ-tü-ip---t--. Ä----- t-- t---- j----- Ä-i-ş- t-ñ t-s-p j-t-r- ----------------------- Äzirşe teñ tüsip jatır.
Судија је из Белгије. Төр--і Бел--и-д-н --л--н. Т----- Б--------- к------ Т-р-ш- Б-л-г-я-а- к-л-е-. ------------------------- Төреші Бельгиядан келген. 0
T--eşi-Bel--y-dan-kel-en. T----- B--------- k------ T-r-ş- B-l-ï-a-a- k-l-e-. ------------------------- Töreşi Belgïyadan kelgen.
Сада се изводи једанаестерац. Қ-зір он-бір-мет-----а--- ---ы--оғ---д-. Қ---- о- б-- м------ а--- д--- с-------- Қ-з-р о- б-р м-т-л-к а-ы- д-б- с-ғ-л-д-. ---------------------------------------- Қазір он бір метрлік айып добы соғылады. 0
Q---r ------ met---- a-ıp-dobı-s--ıl-d-. Q---- o- b-- m------ a--- d--- s-------- Q-z-r o- b-r m-t-l-k a-ı- d-b- s-ğ-l-d-. ---------------------------------------- Qazir on bir metrlik ayıp dobı soğıladı.
Го! Један према нула! Гол! Бір--е нөл! Г--- Б-- д- н--- Г-л- Б-р д- н-л- ---------------- Гол! Бір де нөл! 0
Go-- Bi- de ---! G--- B-- d- n--- G-l- B-r d- n-l- ---------------- Gol! Bir de nöl!

Само снажне речи преживљавају!

Речи које се ретко користе мењају се чешће од оних које су стално у употреби. Ово ваљда захваљујући законима еволуције. Гени са већом заступљеношћу мењају се током времена много мање. Они су по форми много стабилнији. Исто правило важи и за речи! У једној студији су испитивани енглески глаголи. Вршено је поређење глагола у њиховој данашњој форми са њиховом формом из прошлости. У енглеском језику десет најчешће употребљаваних глагола спада у неправилне. Већина осталих глагола су правилни глаголи. У средњем веку је већина глагола још била неправилна. Тако су неправилни глаголи који су ретко употребљавани постали правилни глаголи. За триста година Енглези неће имати скоро ниједан неправилан глагол. Неке друге студије су показале да се језици селектирају као и гени. Истраживачи су у различитим језицима упоређивали речи које се најчешће користе. Том приликом су издвојили речи које су међусобно сличне и имају исто значење. На пример: water, Wasser, vatten. Ове речи потичу из истог корена и зато су сличне. Пошто су у питању тако важне речи, оне се у сваком језику често користе. На тај начин су успеле да задрже форму те су до данас остале сличне. Мање важне речи мењају се много брже. Односно, њих замењују друге речи. Тако се разликују ретке речи у различитим језицима. Још није сасвим јасно зашто се ретко кориштене речи мењају. Могуће је да су често неправилно употребљаване или погрешно изговаране. Ово стога што су биле непознате онима који су их изговарали. С друге стране, могуће је да важне речи увек морају бити исте. Јер само на тај начин их је могуће исправно разумети. А речи су ту да би смо их разумели ...
Да ли си знао?
Украјински спада у источнословенске језике. У уском је сродству с руским и белоруским. Више од 40 милиона људи говори украјински. Послее руског и пољског, то је славенски језик с највећим бројем говорника. Украјински се развио крајем 18. века из народног језика. Тада је настао посебан књижевни језик а тиме и посебна књижевност. Данас има пуно украјинских дијалеката који се деле у три главне групе. Језички фонд, структура реченице и изговор веома личе другим словенским језицима. То је због тога што су се словенски језици релативно касно међусобно почели развијати независно један од другог. Због географског положаја Украјина има пуно пољских и руских утицаја. Граматика познаје седам падежа. С украјинским придевима могу се добро објаснити односи према особама или стварима. У зависности од одабраног облика говорник може да покаже свој емоционални став. Још једна карактеристика украјинског је изузетна мелодичност. Ко воли језике који звуче као музика, треба да учи украјински!