Рјечник

sr Везници 1   »   nn Conjunctions 1

94 [деведесет и четири]

Везници 1

Везници 1

94 [nittifire]

Conjunctions 1

Изаберите како желите да видите превод:   
српски нинорск Игра Више
Чекај док киша не престане. Ve-t ti----- -----lut---- -----. V--- t-- d-- h-- s----- å r----- V-n- t-l d-t h-r s-u-t- å r-g-e- -------------------------------- Vent til det har slutta å regne. 0
Чекај док завршим. V--t til-e- e-----d--. V--- t-- e- e- f------ V-n- t-l e- e- f-r-i-. ---------------------- Vent til eg er ferdig. 0
Чекај док се он не врати. V--t --l ha--k--m -tt. V--- t-- h-- k--- a--- V-n- t-l h-n k-e- a-t- ---------------------- Vent til han kjem att. 0
Ја чекам док ми се коса не осуши. E- ---t---------r----i-t -r-tørt. E- v----- t-- h---- m--- e- t---- E- v-n-a- t-l h-r-t m-t- e- t-r-. --------------------------------- Eg ventar til håret mitt er tørt. 0
Ја чекам док се филм не заврши. E- -en-a- ----fil-en e---erdig. E- v----- t-- f----- e- f------ E- v-n-a- t-l f-l-e- e- f-r-i-. ------------------------------- Eg ventar til filmen er ferdig. 0
Ја чекам док на семафору не буде зелено. Eg-v---ar-til-l-se- -r --ø-t. E- v----- t-- l---- e- g----- E- v-n-a- t-l l-s-t e- g-ø-t- ----------------------------- Eg ventar til lyset er grønt. 0
Када путујеш на годишњи одмор? N-- r---e--du--å f--i-? N-- r----- d- p- f----- N-r r-i-e- d- p- f-r-e- ----------------------- Når reiser du på ferie? 0
Још пре летњег распуста? F-- --mar-eri-n? F-- s----------- F-r s-m-r-e-i-n- ---------------- Før sumarferien? 0
Да, још пре него почне летњи распуст. J-, fø----ma-fe-ien---gynn--. J-- f-- s---------- b-------- J-, f-r s-m-r-e-i-n b-g-n-e-. ----------------------------- Ja, før sumarferien begynner. 0
Поправи кров, пре него што почне зима. R-p---r ta--- -ør-v-nt-ren---em. R------ t---- f-- v------- k---- R-p-r-r t-k-t f-r v-n-e-e- k-e-. -------------------------------- Reparer taket før vinteren kjem. 0
Опери руке, пре него што седнеш за сто. V--k--en-e-e fø- d- s-t--e- t-- -----. V--- h------ f-- d- s-- d-- t-- b----- V-s- h-n-e-e f-r d- s-t d-g t-l b-r-s- -------------------------------------- Vask hendene før du set deg til bords. 0
Затвори прозор, пре него што изађеш. L-t a-- g-a--t--ø---u -å- u-. L-- a-- g----- f-- d- g-- u-- L-t a-t g-a-e- f-r d- g-r u-. ----------------------------- Lat att glaset før du går ut. 0
Када ћеш доћи кући? Når-kjem d- h-im? N-- k--- d- h---- N-r k-e- d- h-i-? ----------------- Når kjem du heim? 0
Након наставе? E--e- -k-l-n? E---- s------ E-t-r s-u-e-? ------------- Etter skulen? 0
Да, након што се настава заврши. J-,-e-t-r ---sk--en-e- sl-tt. J-- e---- a- s----- e- s----- J-, e-t-r a- s-u-e- e- s-u-t- ----------------------------- Ja, etter at skulen er slutt. 0
Након што је имао незгоду, он више није могао радити. Ette- ---kka--u-n- --- --kj- ---eid--me--. E---- u----- k---- h-- i---- a------ m---- E-t-r u-u-k- k-n-e h-n i-k-e a-b-i-e m-i-. ------------------------------------------ Etter ulukka kunne han ikkje arbeide meir. 0
Након што је изгубио посао, отишао je у Америку. Etter-h-n-mis-- jo---n, r---t- -a- t-- Amer---. E---- h-- m---- j------ r----- h-- t-- A------- E-t-r h-n m-s-a j-b-e-, r-i-t- h-n t-l A-e-i-a- ----------------------------------------------- Etter han mista jobben, reiste han til Amerika. 0
Након што је отишао у Америку, он се обогатио. Etter ----r-i-t---il A--rik-, ---- h-n r-k. E---- h-- r----- t-- A------- v--- h-- r--- E-t-r h-n r-i-t- t-l A-e-i-a- v-r- h-n r-k- ------------------------------------------- Etter han reiste til Amerika, vart han rik. 0

Како учити два језика одједном

У данашње време страни језици све више добијају на значају. Многи људи уче стране језике. На свету постоје бројни занимљиви језици. Зато многи људи уче неколико језика одједном. Ово углавном не преdставља проблем за оне који су двојезично одрасли. Мозак оба језика учи аутоматски. Кад порасту, деца тачно знају шта ком језику припада. Двојезичним особама познате су карактеристике оба језика. Код одраслих ово фунционише на другачији начин. Њима није тако лако да једновремено уче више језика. Онај ко жели да истовремено учи два језика, мора на уму имати једно правило. Прво: веома је важно упоредити оба језика. Језици који припадају истој језичким породици врло су слични. Ово може довести до њиховог мешања. Зато је корисно да се оба језика пажљиво анализирају. На пример, може се направити листа. У њој се могу бележити сличности и разлике. На овај начин је мозак принуђен да на оба језика реагује једнаким интензитетом. Он боље запажа посебности датих језика. Такође је добро за различите језике користити фасцикле и цедуље различите боје. Ово нам помаже да јасно раздвојимо језике. Уколико се уче језици који немају сличности, ово функционише мало другачије. Код различитих језика не постоји опасност од мешања. У овом случају опасност лежи у поређењу језика. Најбоље би било поредити језике са матерњим. Када мозак препозна контраст, учиће ефикасније. Такође је важно оба језика учити једнаким интензитетом. Теоретски гледано, мозгу је сасвим свеједно колико језика учи...