Рјечник

sr нешто морати   »   nn måtte noko

72 [седамдесет и два]

нешто морати

нешто морати

72 [syttito]

måtte noko

Изаберите како желите да видите превод:   
српски нинорск Игра Више
морати må-te m____ m-t-e ----- måtte 0
Ја морам послати писмо. Eg-m--se-d- br---t. E_ m_ s____ b______ E- m- s-n-e b-e-e-. ------------------- Eg må sende brevet. 0
Ја морам платити хотел. Eg må beta-- -o--l---. E_ m_ b_____ h________ E- m- b-t-l- h-t-l-e-. ---------------------- Eg må betale hotellet. 0
Ти мораш рано устати. Du--å --å--pp -i----. D_ m_ s__ o__ t______ D- m- s-å o-p t-d-e-. --------------------- Du må stå opp tidleg. 0
Ти мораш пуно радити. D- m-----be-----e. D_ m_ j____ m_____ D- m- j-b-e m-k-e- ------------------ Du må jobbe mykje. 0
Ти мораш бити тачан / тачнa. Du-m--kome ti-snok. D_ m_ k___ t_______ D- m- k-m- t-d-n-k- ------------------- Du må kome tidsnok. 0
Он мора напунити резервоар. H-n--å-f--le b--sin. H__ m_ f____ b______ H-n m- f-l-e b-n-i-. -------------------- Han må fylle bensin. 0
Он мора поправити ауто. H---må---p-re---bi-e-. H__ m_ r_______ b_____ H-n m- r-p-r-r- b-l-n- ---------------------- Han må reparere bilen. 0
Он мора oпрати ауто. H-n må-vas-e bil-n. H__ m_ v____ b_____ H-n m- v-s-e b-l-n- ------------------- Han må vaske bilen. 0
Она мора куповати. Ho må h---l-. H_ m_ h______ H- m- h-n-l-. ------------- Ho må handle. 0
Она мора чистити стан. H---å -a----h--ve-e-. H_ m_ v____ h________ H- m- v-s-e h-s-e-e-. --------------------- Ho må vaske husveret. 0
Она мора прати веш. Ho må vas-e-t--. H_ m_ v____ t___ H- m- v-s-e t-y- ---------------- Ho må vaske tøy. 0
Ми морамо одмах ићи у школу. V- ---sna-- -å -å--ku-e-. V_ m_ s____ g_ p_ s______ V- m- s-a-t g- p- s-u-e-. ------------------------- Vi må snart gå på skulen. 0
Ми морамо одмах ићи на посао. V--må-sn----g--på-job-. V_ m_ s____ g_ p_ j____ V- m- s-a-t g- p- j-b-. ----------------------- Vi må snart gå på jobb. 0
Ми морамо одмах ићи лекару. V- m- -nart-gå-til-le-e-. V_ m_ s____ g_ t__ l_____ V- m- s-a-t g- t-l l-g-n- ------------------------- Vi må snart gå til legen. 0
Ви морате чекати аутобус. D- m- ven-e--å---s---. D_ m_ v____ p_ b______ D- m- v-n-e p- b-s-e-. ---------------------- De må vente på bussen. 0
Ви морате чекати воз. De-m- --nte-p---oget. D_ m_ v____ p_ t_____ D- m- v-n-e p- t-g-t- --------------------- De må vente på toget. 0
Ви морате чекати такси. D- -å-vente p- --os---. D_ m_ v____ p_ d_______ D- m- v-n-e p- d-o-j-n- ----------------------- De må vente på drosjen. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + нинорск (1-100) МП3 нинорск (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Зашто постоји толико различитих језика?

Данас на свету постоји преко 6000 различитих језика. Зато су нам преводиоци и неопходни. У давна времена сви смо говорили истим језиком. То се променило када је човек почео да се сели. Људи су напустили своју афричку домовину и раштркали се читавим светом. Ова просторна раздвојеност водила је језичкој раздвојености. Ово стога што је сваки народ почео да развија сопствени облик комуникације. Из једног заједничког протојезика развијали су се многи различити језици. Али, човек се није дуго задржавао на једном месту. На тај начин су се језици све више одвајали један од другог. У једном тренутку је дошло до тога да се заједнички корен више није могао распознати. Сем тога, ни један народ није живео у изолацији хиљадама година. Одувек су постојали контакти с другим народима. То је утицало на мењање језика. Језици су почели да се мешају и да преузимају елементе из других језика. Зато развој језика никада није могао бити приведен крају. Тако миграције и контакти с новим народима објашњавају мноштво језика. Сасвим друго питање је зашто се језици толико разликују. Свака еволуција прати извесна правила. Мора да постоји неки разлог зашто су језици такви какви су. Научници се узроцима тога баве већ дуги низ година. Жеља им је да открију зашто долази до различитог развоја језика. Да би се ово могло испитивати мора се студирати историја језика. Само тако се може установити шта се када променило. Још увек се не зна шта условљава развој језика. Изгледа да је културни фактор важнији од биолошког. То значи да је историја народа формирала њихове језике. Језици нам говоре много више него што ми мислимо ...