Рјечник

sr Спорт   »   af Sport

49 [четрдесет и девет]

Спорт

Спорт

49 [nege en veertig]

Sport

Изаберите како желите да видите превод:   
српски африкански Игра Више
Бавиш ли се спортом? Ne---u deel---n s-o--? N--- u d--- a-- s----- N-e- u d-e- a-n s-o-t- ---------------------- Neem u deel aan sport? 0
Да, морам се кретати. Ja,--k m-et b--t--e-o---n-n--kry. J-- e- m--- b------ o------- k--- J-, e- m-e- b-e-j-e o-f-n-n- k-y- --------------------------------- Ja, ek moet bietjie oefening kry. 0
Идем у једно спортско удружење. E- -a-n ---’--s-or---ub. E- g--- n- ’- s--------- E- g-a- n- ’- s-o-t-l-b- ------------------------ Ek gaan na ’n sportklub. 0
Ми играмо фудбал. O-- --eel----k-r. O-- s---- s------ O-s s-e-l s-k-e-. ----------------- Ons speel sokker. 0
Понекад пливамо. Par--k--r----m---s. P-------- s--- o--- P-r-y-e-r s-e- o-s- ------------------- Partykeer swem ons. 0
Или возимо бицикл. O- on---- fi-ts. O- o-- r- f----- O- o-s r- f-e-s- ---------------- Of ons ry fiets. 0
У нашем граду има фудбалски стадион. D--- -- ’---o-k-r--adi-- -n--n----a-. D--- i- ’- s------------ i- o-- s---- D-a- i- ’- s-k-e-s-a-i-m i- o-s s-a-. ------------------------------------- Daar is ’n sokkerstadium in ons stad. 0
Има такође и базен са сауном. D-a---s-’n ---m--d me---- --un-. D--- i- ’- s------ m-- ’- s----- D-a- i- ’- s-e-b-d m-t ’- s-u-a- -------------------------------- Daar is ’n swembad met ’n sauna. 0
И има терен за голф. E- -aa--is-’--gh--fb--n. E- d--- i- ’- g--------- E- d-a- i- ’- g-o-f-a-n- ------------------------ En daar is ’n gholfbaan. 0
Шта има на телевизији? W-t is o---ie--el--i-i-? W-- i- o- d-- t--------- W-t i- o- d-e t-l-v-s-e- ------------------------ Wat is op die televisie? 0
Управо траје фудбалска утакмица. Da---i- ---so--e-weds--y- -----ie -a--. D--- i- ’- s------------- a-- d-- g---- D-a- i- ’- s-k-e-w-d-t-y- a-n d-e g-n-. --------------------------------------- Daar is ’n sokkerwedstryd aan die gang. 0
Немачки тим игра против енглеског. D---D-i-s---pa- ----l---en--i---nge-s-. D-- D----- s--- s---- t--- d-- E------- D-e D-i-s- s-a- s-e-l t-e- d-e E-g-l-e- --------------------------------------- Die Duitse span speel teen die Engelse. 0
Ко ће победити? Wi-----? W-- w--- W-e w-n- -------- Wie wen? 0
Немам појма. Ek-het ge---i--e n--. E- h-- g--- i--- n--- E- h-t g-e- i-e- n-e- --------------------- Ek het geen idee nie. 0
Тренутно је нерешено. Op--ie ---bl-k sp--l---ll---el-k-o-. O- d-- o------ s---- h---- g---- o-- O- d-e o-m-l-k s-e-l h-l-e g-l-k o-. ------------------------------------ Op die oomblik speel hulle gelyk op. 0
Судија је из Белгије. D-e skeid----t---i--v-----l--ë. D-- s----------- i- v-- B------ D-e s-e-d-r-g-e- i- v-n B-l-i-. ------------------------------- Die skeidsregter is van België. 0
Сада се изводи једанаестерац. N-u-is da-- -- ---af----. N-- i- d--- ’- s--------- N-u i- d-a- ’- s-r-f-k-p- ------------------------- Nou is daar ’n strafskop. 0
Го! Један према нула! D-el--E-- – ---! D---- E-- – n--- D-e-! E-n – n-l- ---------------- Doel! Een – nul! 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Само снажне речи преживљавају!

Речи које се ретко користе мењају се чешће од оних које су стално у употреби. Ово ваљда захваљујући законима еволуције. Гени са већом заступљеношћу мењају се током времена много мање. Они су по форми много стабилнији. Исто правило важи и за речи! У једној студији су испитивани енглески глаголи. Вршено је поређење глагола у њиховој данашњој форми са њиховом формом из прошлости. У енглеском језику десет најчешће употребљаваних глагола спада у неправилне. Већина осталих глагола су правилни глаголи. У средњем веку је већина глагола још била неправилна. Тако су неправилни глаголи који су ретко употребљавани постали правилни глаголи. За триста година Енглези неће имати скоро ниједан неправилан глагол. Неке друге студије су показале да се језици селектирају као и гени. Истраживачи су у различитим језицима упоређивали речи које се најчешће користе. Том приликом су издвојили речи које су међусобно сличне и имају исто значење. На пример: water, Wasser, vatten. Ове речи потичу из истог корена и зато су сличне. Пошто су у питању тако важне речи, оне се у сваком језику често користе. На тај начин су успеле да задрже форму те су до данас остале сличне. Мање важне речи мењају се много брже. Односно, њих замењују друге речи. Тако се разликују ретке речи у различитим језицима. Још није сасвим јасно зашто се ретко кориштене речи мењају. Могуће је да су често неправилно употребљаване или погрешно изговаране. Ово стога што су биле непознате онима који су их изговарали. С друге стране, могуће је да важне речи увек морају бити исте. Јер само на тај начин их је могуће исправно разумети. А речи су ту да би смо их разумели ...
Да ли си знао?
Украјински спада у источнословенске језике. У уском је сродству с руским и белоруским. Више од 40 милиона људи говори украјински. Послее руског и пољског, то је славенски језик с највећим бројем говорника. Украјински се развио крајем 18. века из народног језика. Тада је настао посебан књижевни језик а тиме и посебна књижевност. Данас има пуно украјинских дијалеката који се деле у три главне групе. Језички фонд, структура реченице и изговор веома личе другим словенским језицима. То је због тога што су се словенски језици релативно касно међусобно почели развијати независно један од другог. Због географског положаја Украјина има пуно пољских и руских утицаја. Граматика познаје седам падежа. С украјинским придевима могу се добро објаснити односи према особама или стварима. У зависности од одабраног облика говорник може да покаже свој емоционални став. Још једна карактеристика украјинског је изузетна мелодичност. Ко воли језике који звуче као музика, треба да учи украјински!