Рјечник

sr Везници 3   »   nn Conjunctions 3

96 [деведесет и шест]

Везници 3

Везници 3

96 [nittiseks]

Conjunctions 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски нинорск Игра Више
Ја устајем чим будилник зазвони. Eg s-å----p -å-s--r- vek---rklok----ingj--. E- s--- o-- s- s---- v------------ r------- E- s-å- o-p s- s-a-t v-k-j-r-l-k-a r-n-j-r- ------------------------------------------- Eg står opp så snart vekkjarklokka ringjer. 0
Ја постајем уморан / уморна чим требам учити. E- --i- t-øy------s-a-t-eg----s--de--. E- b--- t----- s- s---- e- m- s------- E- b-i- t-ø-t- s- s-a-t e- m- s-u-e-e- -------------------------------------- Eg blir trøytt så snart eg må studere. 0
Ја престајем радити чим напуним 60. E- s-a- s-ut-e - -o--e--trak- eg-b--- se-s--. E- s--- s----- å j---- s----- e- b--- s------ E- s-a- s-u-t- å j-b-e s-r-k- e- b-i- s-k-t-. --------------------------------------------- Eg skal slutte å jobbe straks eg blir seksti. 0
Када ћете позвати? Nå-----gje- --? N-- r------ d-- N-r r-n-j-r d-? --------------- Når ringjer du? 0
Чим будем имао / имала тренутак слободног времена. Så -na---eg--ar-t--. S- s---- e- h-- t--- S- s-a-t e- h-r t-d- -------------------- Så snart eg har tid. 0
Он ће звати чим буде имао нешто времена. H---ri--j-- s- --a---han-----lit--t-d. H-- r------ s- s---- h-- h-- l--- t--- H-n r-n-j-r s- s-a-t h-n h-r l-t- t-d- -------------------------------------- Han ringjer så snart han har litt tid. 0
Колико дуго ћете радити? K-- ----e-sk-l--u-arb-id-? K-- l---- s--- d- a------- K-r l-n-e s-a- d- a-b-i-e- -------------------------- Kor lenge skal du arbeide? 0
Ја ћу радити док будем могао / могла. E-----l -r---de -- -en-e--g ---. E- s--- a------ s- l---- e- k--- E- s-a- a-b-i-e s- l-n-e e- k-n- -------------------------------- Eg skal arbeide så lenge eg kan. 0
Ја ћу радити док будем здрав / здрава. Eg--k-l-a---id--så-l-n-e -g -- --i--. E- s--- a------ s- l---- e- e- f----- E- s-a- a-b-i-e s- l-n-e e- e- f-i-k- ------------------------------------- Eg skal arbeide så lenge eg er frisk. 0
Он лежи у кревету уместо да ради. H-n-l----------a------d-- fo- å-j-bbe. H-- l--- i s---- i s----- f-- å j----- H-n l-g- i s-n-a i s-a-e- f-r å j-b-e- -------------------------------------- Han ligg i senga i staden for å jobbe. 0
Она чита новине уместо да кува. Ho -es -v-s- - -----n-----å-la-e-mat. H- l-- a---- i s----- f-- å l--- m--- H- l-s a-i-a i s-a-e- f-r å l-g- m-t- ------------------------------------- Ho les avisa i staden for å lage mat. 0
Он седи у кафани уместо да иде кући. Han --t--å-k----i-stad---f-r-å -å he-m. H-- s-- p- k--- i s----- f-- å g- h---- H-n s-t p- k-o- i s-a-e- f-r å g- h-i-. --------------------------------------- Han sit på kroa i staden for å gå heim. 0
Колико ја знам, он станује овде. Så-vidt eg---i-,--ur-h-n-h-r. S- v--- e- v---- b-- h-- h--- S- v-d- e- v-i-, b-r h-n h-r- ----------------------------- Så vidt eg veit, bur han her. 0
Колико ја знам, његова жена је болесна. S--vidt-eg --it------on--h-----juk. S- v--- e- v---- e- k--- h--- s---- S- v-d- e- v-i-, e- k-n- h-n- s-u-. ----------------------------------- Så vidt eg veit, er kona hans sjuk. 0
Колико ја знам, он је незапослен. Så-v--t-eg-ve-t--er --n--rb--d--aus. S- v--- e- v---- e- h-- a----------- S- v-d- e- v-i-, e- h-n a-b-i-s-a-s- ------------------------------------ Så vidt eg veit, er han arbeidslaus. 0
Ја сам преспавао / преспавала, иначе бих био тачан / била тачна. Eg-f-rsov---g- ---e--ha--e-eg-kom---idsn--. E- f----- m--- e---- h---- e- k--- t------- E- f-r-o- m-g- e-l-s h-d-e e- k-m- t-d-n-k- ------------------------------------------- Eg forsov meg, elles hadde eg kome tidsnok. 0
Ја сам пропустио / пропустила аутобус, иначе бих био тачан / била тачна. Eg-m--ta-b---en, e-les ha--- e- k--e --dsn-k. E- m---- b------ e---- h---- e- k--- t------- E- m-s-a b-s-e-, e-l-s h-d-e e- k-m- t-d-n-k- --------------------------------------------- Eg mista bussen, elles hadde eg kome tidsnok. 0
Ја нисам нашао / нашла пут, иначе бих био тачан / била тачна. E--------k-j- ve-----elle---adde -g------ti--n-k. E- f--- i---- v----- e---- h---- e- v--- t------- E- f-n- i-k-e v-g-n- e-l-s h-d-e e- v-r- t-d-n-k- ------------------------------------------------- Eg fann ikkje vegen, elles hadde eg vore tidsnok. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Језик и математика

Размишљање и језик иду руку под руку. Они једно на друго врше утицај. Језичке структуре утичу на наше мисаоне структуре. У неким језицима, на пример, не постоје речи којима се означавају бројеви. Они који се овим језицима служе не разумеју концепт бројева. Зато математика и језици такође на неки начин иду руку под руку. Граматичке и математичке структуре су често врло сличне. Неки научници су мишљења да се на сличан начин и обрађују. Они верују да је центар за говор такође одговоран и за математику. Могао би да помогне мозгу да рачуна. Ипак, најновије студије показују нешто сасвим друго. Оне показују да мозак математику обрађује без језика. Научници вршили испитивања на три човека. Мозак све три особе је био повређен. И центар за говор је био повређен. Испитаници су имали страховите проблеме са говором. Нису били у стању ни да формулишу једноставне реченице. Такође нису били у стању да разумеју речи. После језичног теста требало је да испитаници решавају тест из математике. Неки од задатих проблема били су врло комплексни. Ипак, испитаници су их решили. Резултати поменуте студије врло су занимљиви. Они нам показују да се математика не кодира речима. Могуће је да математика и језици имају заједничку основу. И једно и друго се обрађују у истом центру. Али, математику није нужно најпре преводити у речи. Можда се математика и језик заједно развијају ... Кад је развој мозга завршен, они онда егзистирају одвојено!