Рјечник

sr Придеви 2   »   nn Adjectives 2

79 [седамдесет и девет]

Придеви 2

Придеви 2

79 [syttini]

Adjectives 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски нинорск Игра Више
Ја имам на себи плаву хаљину. E- har-e-n --å kj-l---- meg. E- h-- e-- b-- k---- p- m--- E- h-r e-n b-å k-o-e p- m-g- ---------------------------- Eg har ein blå kjole på meg. 0
Ја имам на себи црвену хаљину. E- -a- --- raud---o-e -å-meg. E- h-- e-- r--- k---- p- m--- E- h-r e-n r-u- k-o-e p- m-g- ----------------------------- Eg har ein raud kjole på meg. 0
Ја имам на себи зелену хаљину. Eg -a- ei--g-ø- ---l- p- -e-. E- h-- e-- g--- k---- p- m--- E- h-r e-n g-ø- k-o-e p- m-g- ----------------------------- Eg har ein grøn kjole på meg. 0
Ја купујем црну торбу. Eg--j--er--i-sv--- -e-ke. E- k----- e- s---- v----- E- k-ø-e- e- s-a-t v-s-e- ------------------------- Eg kjøper ei svart veske. 0
Ја купујем смеђу торбу. Eg-kjø-e---i bru------e. E- k----- e- b--- v----- E- k-ø-e- e- b-u- v-s-e- ------------------------ Eg kjøper ei brun veske. 0
Ја купујем белу торбу. E- -j-----ei k----vesk-. E- k----- e- k--- v----- E- k-ø-e- e- k-i- v-s-e- ------------------------ Eg kjøper ei kvit veske. 0
Ја требам ново ауто. Eg---e---e-- ny-bi-. E- t---- e-- n- b--- E- t-e-g e-n n- b-l- -------------------- Eg treng ein ny bil. 0
Ја требам брзо ауто. Eg------ e----a-k-b--. E- t---- e-- r--- b--- E- t-e-g e-n r-s- b-l- ---------------------- Eg treng ein rask bil. 0
Ја требам удобан ауто. E- tr--- e-n ko-fort-bel -il. E- t---- e-- k---------- b--- E- t-e-g e-n k-m-o-t-b-l b-l- ----------------------------- Eg treng ein komfortabel bil. 0
Тамо горе станује једна стара жена. D-- op-- bu----- -- g--a--d--e. D-- o--- b-- d-- e- g---- d---- D-r o-p- b-r d-t e- g-m-l d-m-. ------------------------------- Der oppe bur det ei gamal dame. 0
Тамо горе станује једна дебела жена. De- --p- bu- -et--i -j-k- dam-. D-- o--- b-- d-- e- t---- d---- D-r o-p- b-r d-t e- t-u-k d-m-. ------------------------------- Der oppe bur det ei tjukk dame. 0
Тамо доле станује једна радознала жена. Der n-d----r------- nys-je--i- dam-. D-- n--- b-- d-- e- n--------- d---- D-r n-d- b-r d-t e- n-s-j-r-i- d-m-. ------------------------------------ Der nede bur det ei nysgjerrig dame. 0
Наши гости су били драги људи. Gjes-a---------ar---gg-l----f-l-. G------- v--- v-- h-------- f---- G-e-t-n- v-r- v-r h-g-e-e-e f-l-. --------------------------------- Gjestane våre var hyggelege folk. 0
Наши гости су били културни људи. Gjes-ane v-re v-- -ø--e----o-k. G------- v--- v-- h------ f---- G-e-t-n- v-r- v-r h-f-e-e f-l-. ------------------------------- Gjestane våre var høflege folk. 0
Наши гости су били интересантни људи. Gjes---- v-----ar-i-t-r-s--nt---ol-. G------- v--- v-- i----------- f---- G-e-t-n- v-r- v-r i-t-r-s-a-t- f-l-. ------------------------------------ Gjestane våre var interessante folk. 0
Ја имам драгу децу. E--har-s--l-e b--n. E- h-- s----- b---- E- h-r s-i-l- b-r-. ------------------- Eg har snille born. 0
Али комшије имају безобразну децу. Men---boa-e h-r-f------bor-. M-- n------ h-- f----- b---- M-n n-b-a-e h-r f-e-k- b-r-. ---------------------------- Men naboane har frekke born. 0
Јесу ли Ваша деца добра? E--born- dine-lydi--? E- b---- d--- l------ E- b-r-a d-n- l-d-g-? --------------------- Er borna dine lydige? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Један језик, многе варијанте

Чак иако говоримо само један језик, говоримо многе језике. Ово зато што ни један језик није затворен систем. Сваки језик има различите димензије. Језик је један жив систем. Они који говоре језик, увек се усредсређују на саговорника. Стога људи варирају језик којим говоре. Овакве варијације се појављују у многобројним облицима. На пример, сваки језик има историју. Мењала се и наставиће да се мења. Ово видимо на примеру говора старих и младих људи - они говоре другачије. У већини језика такође наилазимо и на бројне дијалекте. Ипак, они који говоре дијалектом могу се прилагодити окружењу. У извесним ситуацијама ти људи се служе стандардним језиком. Различите друштвене групације говоре различитим језиком. Пример за ово налазимо у жаргону омладине или ловаца. Већина људи се на послу изражава другачије него код куће. На послу се многи служе професионалним жаргоном. И у писаном и говорном језику има разлике. Говорни језик је углавном много једноставнији од писаног. Ова разлика може веома велика. Ово је случај када се писани језик годинама није мењао. У том случају, они који уче језик најпре морају учити да пишу. Језик мушкараца и жена се такође често разликује. У западним друштвима ова разлика није толико велика. Али, има земаља у којима се жене изражавају сасвим другачије од мушкараца. У појединим културама учтивост поседује сопствену језичку форму. Причање уопште није лакo! Присиљени смо да истовремено пазимо на многе различите ствари.