Рјечник

sr Везници 4   »   nn Conjunctions

97 [деведесет и седам]

Везници 4

Везници 4

97 [nittisju / sju og nitti]

Conjunctions

Изаберите како желите да видите превод:   
српски нинорск Игра Више
Он је заспао иако је телевизор биo укључен. Han s-----s--l- om TV-n-----p-. H-- s---- s---- o- T--- s-- p-- H-n s-v-a s-ø-v o- T-e- s-o p-. ------------------------------- Han sovna sjølv om TVen sto på. 0
Он је још остао, иако је већ било касно. H-n v-r- -e-a-d--e- -t-n-, s-ø-v--m d-t ----s--n-. H-- v--- v------ e- s----- s---- o- d-- v-- s----- H-n v-r- v-r-n-e e- s-u-d- s-ø-v o- d-t v-r s-i-t- -------------------------------------------------- Han vart verande ei stund, sjølv om det var seint. 0
Он није дошао, иако смо се договорили. Ha- k---ikk--- s-ølv om--i-ha-d--ei -v--l-. H-- k-- i----- s---- o- v- h---- e- a------ H-n k-m i-k-e- s-ø-v o- v- h-d-e e- a-t-l-. ------------------------------------------- Han kom ikkje, sjølv om vi hadde ei avtale. 0
Телевизoр је биo укључен. Упркос томе он је заспао. T-en---o--å--m-n h-- s-vn- --k---l. T--- s-- p-- m-- h-- s---- l------- T-e- s-o p-, m-n h-n s-v-a l-k-v-l- ----------------------------------- TVen sto på, men han sovna likevel. 0
Било је већ касно. Упркос томе он је још остао. De----r--------men--an----- v-r-nd--l-k---l. D-- v-- s----- m-- h-- v--- v------ l------- D-t v-r s-i-t- m-n h-n v-r- v-r-n-e l-k-v-l- -------------------------------------------- Det var seint, men han vart verande likevel. 0
Ми смо се договорили. Упркос томе он није дошао. V--had---e- av---e, men -a---o--ik--- -i-e---. V- h---- e- a------ m-- h-- k-- i---- l------- V- h-d-e e- a-t-l-, m-n h-n k-m i-k-e l-k-v-l- ---------------------------------------------- Vi hadde ei avtale, men han kom ikkje likevel. 0
Он вози ауто, иако нема возачку дозволу. Ha- k--rer b---sj--- -m-h----k-j- -a- førarkor-. H-- k----- b-- s---- o- h-- i---- h-- f--------- H-n k-y-e- b-l s-ø-v o- h-n i-k-e h-r f-r-r-o-t- ------------------------------------------------ Han køyrer bil sjølv om han ikkje har førarkort. 0
Он вози брзо иако је улица клизава. Sj-l--om v---n -r----tt, -ø--e----- fort. S---- o- v---- e- g----- k----- h-- f---- S-ø-v o- v-g-n e- g-a-t- k-y-e- h-n f-r-. ----------------------------------------- Sjølv om vegen er glatt, køyrer han fort. 0
Он вози бицикл иако је пијан. S--l---- --n-er-----, -----r-h--. S---- o- h-- e- f---- s----- h--- S-ø-v o- h-n e- f-l-, s-k-a- h-n- --------------------------------- Sjølv om han er full, syklar han. 0
Он нема возачку дозволу. Упркос томе он вози ауто. H-n-h-r-i-k---fø-----rt- ---ev-- k-y--r h-n b-l. H-- h-- i---- f--------- L------ k----- h-- b--- H-n h-r i-k-e f-r-r-o-t- L-k-v-l k-y-e- h-n b-l- ------------------------------------------------ Han har ikkje førarkort. Likevel køyrer han bil. 0
Улица је клизава. Упркос томе он вози брзо. V-g-- ---g-a--. ------l -øy-er--an --r-fo--. V---- e- g----- L------ k----- h-- f-- f---- V-g-n e- g-a-t- L-k-v-l k-y-e- h-n f-r f-r-. -------------------------------------------- Vegen er glatt. Likevel køyrer han for fort. 0
Он је пијан. Упркос томе он вози бицикл. Han--- f---- -i-e-el-sy-la--ha-. H-- e- f---- L------ s----- h--- H-n e- f-l-. L-k-v-l s-k-a- h-n- -------------------------------- Han er full. Likevel syklar han. 0
Она не налази радно место иако је студирала. H- --n--i-kje-a-beid------v--- ho-ha----ude--. H- f--- i---- a------ s---- o- h- h-- s------- H- f-n- i-k-e a-b-i-, s-ø-v o- h- h-r s-u-e-t- ---------------------------------------------- Ho finn ikkje arbeid, sjølv om ho har studert. 0
Она не иде лекару иако има болове. Ho g-r--k-----il l-ge---sjølv-o---o--ar-v--dt. H- g-- i---- t-- l----- s---- o- h- h-- v----- H- g-r i-k-e t-l l-g-n- s-ø-v o- h- h-r v-n-t- ---------------------------------------------- Ho går ikkje til legen, sjølv om ho har vondt. 0
Она купује ауто иако нема новца. Ho -jø--- -i-- sjø---o--h--i-k-- ha- p--gar. H- k----- b--- s---- o- h- i---- h-- p------ H- k-ø-e- b-l- s-ø-v o- h- i-k-e h-r p-n-a-. -------------------------------------------- Ho kjøper bil, sjølv om ho ikkje har pengar. 0
Она је студирала. Упркос томе не налази радно место. Ho--ar---u-e-t- -ik--e--f-n- ho -kkj--a--e--. H- h-- s------- L------ f--- h- i---- a------ H- h-r s-u-e-t- L-k-v-l f-n- h- i-k-e a-b-i-. --------------------------------------------- Ho har studert. Likevel finn ho ikkje arbeid. 0
Она има болове. Упркос томе не иде лекару. H--h----ond-. --k--e- g-r--- ikkj----- ----n. H- h-- v----- L------ g-- h- i---- t-- l----- H- h-r v-n-t- L-k-v-l g-r h- i-k-e t-l l-g-n- --------------------------------------------- Ho har vondt. Likevel går ho ikkje til legen. 0
Она нема новца. Упркос томе она купује ауто. Ho har ik-je p---ar--Lik-v-- k--p-r -- b-l. H- h-- i---- p------ L------ k----- h- b--- H- h-r i-k-e p-n-a-. L-k-v-l k-ø-e- h- b-l- ------------------------------------------- Ho har ikkje pengar. Likevel kjøper ho bil. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Млади људи уче другачије од старих

Деца уче језике релативно брзо. Уобичајено је да овај процес код одраслих дуже траје. Но деца не уче боље од одраслих. Она само уче на други начин. Учећи језике, мозак мора да се пуно напреже. Он паралелно учи многе ствари. Када особа учи језик, није довољно само о том језику размишљати. Она такође мора учити како да изговара нове речи. За ово је неопходно да орган за говор учи нове покрете. Мозак такође мора научити како да реагује на нове ситуације. Прави је изазов комуницирати на страном језику. У различитом животном добу одрасли на различит начин уче језике. Са 20 или 30 година они још увек имају рутину у учењу. Школа или факултет нису били тако давно. Захваљујући томе, мозак је добро истрениран. Зато може учити стране језике на врло високом нивоу. Људи између 40 и 50 година већ су много тога научили. Њихов мозак увелико профитира од тог животног искуства. У стању је да добро комбинује нове садржаје са старим знањем. У тим годинама најбоље учи ствари које су му већ познате. На пример, језике сличне онима које је некада учио. Са 60 или 70 година људи углавном имају доста времена. Зато могу често и вежбати. Вежба је посебно важна када се ради о језицима. Старији људи, на пример, много боље уче страна писмена. У свакој животној доби се може успешно учити. Мозак је и по завршеном пубертету у стању да производи нове ћелије. Он и ужива док то ради ...