Рјечник

sr Прошлост 2   »   nn Past tense 2

82 [осамдесет и два]

Прошлост 2

Прошлост 2

82 [åttito]

Past tense 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски нинорск Игра Више
Јеси ли морао / морала звати хитну помоћ? M-tte d- --ng-e sj--eb-le-? M---- d- r----- s---------- M-t-e d- r-n-j- s-u-e-i-e-? --------------------------- Måtte du ringje sjukebilen? 0
Јеси ли морао / морала звати доктора? M---- du -i---e--ege-? M---- d- r----- l----- M-t-e d- r-n-j- l-g-n- ---------------------- Måtte du ringje legen? 0
Јеси ли морао / морала звати полицију? Mått- d- r--gj- --li--e-? M---- d- r----- p-------- M-t-e d- r-n-j- p-l-t-e-? ------------------------- Måtte du ringje politiet? 0
Имате ли број телефона? Управо сам га имао / имала. Ha--d---umm--e-?--g -add--det-i-s--d. H-- d- n-------- E- h---- d-- i s---- H-r d- n-m-e-e-? E- h-d-e d-t i s-a-. ------------------------------------- Har du nummeret? Eg hadde det i stad. 0
Имате ли адресу? Управо сам је имао / имала. Har-d- a-r-ssa?----h---e-h- ---t--. H-- d- a------- E- h---- h- i s---- H-r d- a-r-s-a- E- h-d-e h- i s-a-. ----------------------------------- Har du adressa? Eg hadde ho i stad. 0
Имате ли план града? Управо сам га имао / имала. H-- -u -y-art-t- E- h--de det i--t-d. H-- d- b-------- E- h---- d-- i s---- H-r d- b-k-r-e-? E- h-d-e d-t i s-a-. ------------------------------------- Har du bykartet? Eg hadde det i stad. 0
Да ли је дошао на време? Он није могао доћи на време. K-m-h-n---t--e?--an---e---e-----e-å-k--e i-tide. K-- h-- i t---- H-- g------ i---- å k--- i t---- K-m h-n i t-d-? H-n g-e-d-e i-k-e å k-m- i t-d-. ------------------------------------------------ Kom han i tide? Han greidde ikkje å kome i tide. 0
Је ли пронашао пут? Он није могао пронаћи пут. F--n h-n v-g-n?-H------n -kkj- -e---. F--- h-- v----- H-- f--- i---- v----- F-n- h-n v-g-n- H-n f-n- i-k-e v-g-n- ------------------------------------- Fann han vegen? Han fann ikkje vegen. 0
Да ли те је он разумео? Он ме није могао разумети. For-to --n -------n---n-- -kkje--o--------. F----- h-- d--- H-- k---- i---- f----- m--- F-r-t- h-n d-g- H-n k-n-e i-k-e f-r-t- m-g- ------------------------------------------- Forsto han deg? Han kunne ikkje forstå meg. 0
Зашто ниси могао / могла доћи на време? K-i--- ku-ne-d--i-k---ko-- i t---? K----- k---- d- i---- k--- i t---- K-i-o- k-n-e d- i-k-e k-m- i t-d-? ---------------------------------- Kvifor kunne du ikkje kome i tide? 0
Зашто ниси могао / могла пронаћи пут? K----r--an---- --kje-vegen? K----- f--- d- i---- v----- K-i-o- f-n- d- i-k-e v-g-n- --------------------------- Kvifor fann du ikkje vegen? 0
Зашто га ниси могао / могла разумети? Kv---r-for-to -u -a- i--je? K----- f----- d- h-- i----- K-i-o- f-r-t- d- h-n i-k-e- --------------------------- Kvifor forsto du han ikkje? 0
Ја нисам могао / могла доћи на време, јер није било аутобуса. E- --m----je i-tide f-rdi--et--k-j----ekk bu-s. E- k-- i---- i t--- f---- d-- i---- g---- b---- E- k-m i-k-e i t-d- f-r-i d-t i-k-e g-e-k b-s-. ----------------------------------------------- Eg kom ikkje i tide fordi det ikkje gjekk buss. 0
Ја нисам могао / могла пронаћи пут, јер нисам имао / имала план града. E--fan--------veg-n-ford- eg--k-j- ha-de -art. E- f--- i---- v---- f---- e- i---- h---- k---- E- f-n- i-k-e v-g-n f-r-i e- i-k-e h-d-e k-r-. ---------------------------------------------- Eg fann ikkje vegen fordi eg ikkje hadde kart. 0
Ја га нисам могао / могла разумети, јер је музика била прегласна. E--kunne i-k-e-----t--h-- -o--i m--ik-en -a- s- h--. E- k---- i---- f----- h-- f---- m------- v-- s- h--- E- k-n-e i-k-e f-r-t- h-n f-r-i m-s-k-e- v-r s- h-g- ---------------------------------------------------- Eg kunne ikkje forstå han fordi musikken var så høg. 0
Ја сам морао / морала узети такси. Eg---t-- t- ein--r-sj-. E- m---- t- e-- d------ E- m-t-e t- e-n d-o-j-. ----------------------- Eg måtte ta ein drosje. 0
Ја сам морао / морала купити план града. E--m-t-- kj-p---it-k-r-. E- m---- k---- e-- k---- E- m-t-e k-ø-e e-t k-r-. ------------------------ Eg måtte kjøpe eit kart. 0
Ја сам морао / морала искључити радио. E- må-t- -l--a--radi---. E- m---- s-- a- r------- E- m-t-e s-å a- r-d-o-n- ------------------------ Eg måtte slå av radioen. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Много је боље учити језик у иностранству!

Одрасли уче језике теже од деце. Њихов мозак је у потпуности развијен. Зато му је теже да успостави нову мрежу. Одрасли ипак још увек успешно могу учити језике. Најбоље је да отпутују у иностранство и ту уче страни језик. Страни језик се најбоље учи у иностранству. Ово је познато сваком ко је похађао језичке курсеве у иностранству. Језик се учи боље у природном окружењу. Једна нова студија је дошла до интересантног закључка. Показала је да се у иностранству језик учи и другачије! Мозак је у стању да страни језик обрађује као и матерњи. Научници су дуго времена веровали да је у питању различит процес учења. Један експеримент изгледа да је ово и доказао. Групи испитаника наложено је да учи један непостојећи језик. Део испитаника ишао је редовно на наставу. Други га је учио у ситуацији симулираног иностранства. Ови испитаници морали су се оријентисати у непознатој околини. Сви са којима су дошли у контакт говорили су поменутим језиком. Значи: испитаници ове групе нису били типични ученици језика. Припадали су једној непознатој групи људи која је говорила овим језиком. На тај начин су били принуђени да се сналазе уз помоћ новог језика. После извесног времена, испитаници су били подвргнути тесту. Обе групе показале су једнако добро познавање новог језика. Али њихов мозак је обрађивао језик на сасвим другачији начин. Мозак оних који су учили у иностранству показивао је запањујуће активности. Прерађивао је граматику датог језика као да је у питању нјихов матерњи језик. Механизми су били идентични онима који се појављују код оних који говоре матерњи језик. Одмор на којем ћете учити страни језик најлепши је и најефикаснији облик учења!