Рјечник

sr У ресторану 3   »   nn At the restaurant 3

31 [тридесет и један]

У ресторану 3

У ресторану 3

31 [trettiein]

At the restaurant 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски нинорск Игра Више
Хтео / хтела бих предјело. Eg --- ---rn--ha ein --rr-tt. E- v-- g----- h- e-- f------- E- v-l g-e-n- h- e-n f-r-e-t- ----------------------------- Eg vil gjerne ha ein forrett. 0
Хтео / хтела бих салату. Eg---l --er-e -- --n sa---. E- v-- g----- h- e-- s----- E- v-l g-e-n- h- e-n s-l-t- --------------------------- Eg vil gjerne ha ein salat. 0
Хтео / хтела бих једну супу. Eg--il-gjerne h- -uppe. E- v-- g----- h- s----- E- v-l g-e-n- h- s-p-e- ----------------------- Eg vil gjerne ha suppe. 0
Хтео / хтела бих десерт. Eg v-l -jer--------s--rt. E- v-- g----- h- d------- E- v-l g-e-n- h- d-s-e-t- ------------------------- Eg vil gjerne ha dessert. 0
Хтео / хтела бих сладолед са шлагом. E- v-----er----a----m-d-kre-. E- v-- g----- h- i- m-- k---- E- v-l g-e-n- h- i- m-d k-e-. ----------------------------- Eg vil gjerne ha is med krem. 0
Хтео / хтела бих воће или сир. E--vil-g--rne--a -r-kt--l-e----t. E- v-- g----- h- f---- e---- o--- E- v-l g-e-n- h- f-u-t e-l-r o-t- --------------------------------- Eg vil gjerne ha frukt eller ost. 0
Хтели / хтеле бисмо доручковати. Vi-vil --e--e -a fr-kos-. V- v-- g----- h- f------- V- v-l g-e-n- h- f-u-o-t- ------------------------- Vi vil gjerne ha frukost. 0
Хтели / хтеле бисмо ручати. V--vi-----rn--h- ------. V- v-- g----- h- m------ V- v-l g-e-n- h- m-d-a-. ------------------------ Vi vil gjerne ha middag. 0
Хтели / хтеле бисмо вечерати. Vi--il--je-ne-h--k-elds--t. V- v-- g----- h- k--------- V- v-l g-e-n- h- k-e-d-m-t- --------------------------- Vi vil gjerne ha kveldsmat. 0
Шта бисте хтели / хтеле за доручак? Kv--v----- -- ti- fruko--? K-- v-- d- h- t-- f------- K-a v-l d- h- t-l f-u-o-t- -------------------------- Kva vil du ha til frukost? 0
Кајзерице с мармеладом и медом? R-nd---k------ sy-t---y-o- -o--i-g? R--------- m-- s------- o- h------- R-n-s-y-k- m-d s-l-e-ø- o- h-n-i-g- ----------------------------------- Rundstykke med syltetøy og honning? 0
Тост с кобасицом и сиром? R-s-- -----m-d----s--o----t? R---- b--- m-- p---- o- o--- R-s-a b-ø- m-d p-l-e o- o-t- ---------------------------- Rista brød med pølse og ost? 0
Кувано јаје? Eit----t-egg? E-- k--- e--- E-t k-k- e-g- ------------- Eit kokt egg? 0
Јаје на око? E-- -p-ile--? E-- s-------- E-t s-e-l-g-? ------------- Eit speilegg? 0
Омлет? Ei- --e-e-t? E-- o------- E-n o-e-e-t- ------------ Ein omelett? 0
Молим још један јогурт. K-n-eg få--in--og---- til? K-- e- f- e-- y------ t--- K-n e- f- e-n y-g-u-t t-l- -------------------------- Kan eg få ein yoghurt til? 0
Молим још соли и бибера. K-n--g f- sa-t--g -e--r? K-- e- f- s--- o- p----- K-n e- f- s-l- o- p-p-r- ------------------------ Kan eg få salt og pepar? 0
Молим још једну чашу воде. K-n--g -- e-t---a--v---? K-- e- f- e-- g--- v---- K-n e- f- e-t g-a- v-t-? ------------------------ Kan eg få eit glas vatn? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Свако може да научи да успешно говори!

Говорење је релативно лако. Успешно говорење је далеко теже. Како нешто кажемо је много важније од тога шта кажемо. Ово су показале различите студије. Слушалац несвесно обраћа пажњу на извесне одлике говора. На тај начин можемо утицати на то да ли ће наш говор бити добро примљен или не. Довољно је да само водимо рачуна о томе како говоримо. Ово се односи и на наш говор тела. Он мора бити аутентичан и одговарати нашој личности. И глас је при том врло важан, јер и он се оцењује. Када су у питању мушкарци, дубоки глас им доноси предност. Говорник с дубоким гласом чини се компетентнији и суверенији. Варијација гласа, напротив, нема никаквог ефекта. Зато је брзина говора веома важна. Успех разговора испитиван је у разним огледима. Успешан говор је способност убеђивања других. Онај ко жели да друге убеди у нешто ни у ком случају не сме брзо говорити. У противном, ствараће утисак неискрености. Говорити споро такође није добро. Људи који говоре врло споро стварају утисак да су неинтелигентни. Зато је најбоље говорити умереном брзином. Идеалне су 3,5 речи у секунди. У говору су паузе такође врло важне. Оне чине да наш говор делује природније, те му је лакше веровати. Резултат је да нам слушаоци верују. Идеално је правити четири до пет станки у минути. Значи, настојте да боље контролишете свој говор! И следећи разговор за посао може да почне ...
Да ли си знао?
Норвешки је северногермански језик. То је матерњи језик око 5 милиона људи. Посебна одлика норвешког је да се састоји од два стандардна варијетета: бокмала и нинорска. То значи да постоје два призната норвешка језика. Оба се равноправно користе у управи, у школама и у медијима. Због разуђености земље дуго се није могао створити стандардни језик. Тако су се одржали дијалекти и развили су се независно један од другог. Али сваки Норвежанин разуме све локалне дијалекте и оба службена језика. За изговор норвешког језика нема утврђених правила. Разлог томе је што се обје иначице претежно пишу. Већином се говори локални дијалекат. Норвешки је веома сличан данском и шведском. Говорници ових језика разумрју се међусобно без већих проблема. Норвешки је, значи, интересантан језик... А свако може да одабере који норвешки жели да учи!