Рјечник

sr У банци   »   nn At the bank

60 [шездесет]

У банци

У банци

60 [seksti]

At the bank

Изаберите како желите да видите превод:   
српски нинорск Игра Више
Ја желим отворити рачун. Eg vi- o-ne-e-n ---t-. E- v-- o--- e-- k----- E- v-l o-n- e-n k-n-o- ---------------------- Eg vil opne ein konto. 0
Овде је мој пасош. Her -r-p-ss-t----t. H-- e- p----- m---- H-r e- p-s-e- m-t-. ------------------- Her er passet mitt. 0
А овде је моја адреса. O- --r-er --r-----mi. O- h-- e- a------ m-- O- h-r e- a-r-s-a m-. --------------------- Og her er adressa mi. 0
Ја желим уплатити новац на мој рачун. E- vi--------i-n ----a-----ko-t-en ---. E- v-- s---- i-- p----- p- k------ m--- E- v-l s-t-e i-n p-n-a- p- k-n-o-n m-n- --------------------------------------- Eg vil setje inn pengar på kontoen min. 0
Ја желим подигнути новац са свог рачуна. Eg vil--- u--p-ng-- --- k-----n --n. E- v-- t- u- p----- f-- k------ m--- E- v-l t- u- p-n-a- f-å k-n-o-n m-n- ------------------------------------ Eg vil ta ut pengar frå kontoen min. 0
Ја желим узети изводе са рачуна. Eg---l gj-r---h- -i -o-t--t-kr--t. E- v-- g----- h- e- k------------- E- v-l g-e-n- h- e- k-n-o-t-k-i-t- ---------------------------------- Eg vil gjerne ha ei kontoutskrift. 0
Ја желим уновчити путнички чек. Eg v-l --ys- i-n-ein r-i-e---kk. E- v-- l---- i-- e-- r---------- E- v-l l-y-e i-n e-n r-i-e-j-k-. -------------------------------- Eg vil løyse inn ein reisesjekk. 0
Колики су трошкови? K-r my-je-------e- --t? K-- m---- g---- e- d--- K-r m-k-e g-b-r e- d-t- ----------------------- Kor mykje gebyr er det? 0
Где морам потписати? Kvar --al--g---r-v---n-e-? K--- s--- e- s----- u----- K-a- s-a- e- s-r-v- u-d-r- -------------------------- Kvar skal eg skrive under? 0
Ја очекујем дознаку из Немачке. E----n-------o-e---r-ng f----ysklan-. E- v----- e- o--------- f-- T-------- E- v-n-a- e- o-e-f-r-n- f-å T-s-l-n-. ------------------------------------- Eg ventar ei overføring frå Tyskland. 0
Овде је мој број рачуна. H-r-e---o--onumme-e--mi-t. H-- e- k------------ m---- H-r e- k-n-o-u-m-r-t m-t-. -------------------------- Her er kontonummeret mitt. 0
Да ли је новац стигао? Er-----a------n---r--? E- p------ k---- f---- E- p-n-a-e k-m-e f-a-? ---------------------- Er pengane komne fram? 0
Ја желим заменити тај новац. Eg-vi- gj-r-e -eks-e-dess---en----. E- v-- g----- v----- d---- p------- E- v-l g-e-n- v-k-l- d-s-e p-n-a-e- ----------------------------------- Eg vil gjerne veksle desse pengane. 0
Ја требам америчке доларе. E-----ng-a-er----s-e--ol---. E- t---- a---------- d------ E- t-e-g a-e-i-a-s-e d-l-a-. ---------------------------- Eg treng amerikanske dollar. 0
Молим Вас, дајте ми ситне новчанице. K-n--g f- --t ----å -etlar? K-- e- f- d-- i s-- s------ K-n e- f- d-t i s-å s-t-a-? --------------------------- Kan eg få det i små setlar? 0
Има ли овде банкомат? Fi-st -et-ein--in-bank ---? F---- d-- e-- m------- h--- F-n-t d-t e-n m-n-b-n- h-r- --------------------------- Finst det ein minibank her? 0
Колико новца се може подигнути? Ko- my--------a- --n--- t--ut? K-- m---- p----- k-- e- t- u-- K-r m-k-e p-n-a- k-n e- t- u-? ------------------------------ Kor mykje pengar kan eg ta ut? 0
Које кредитне картице се могу користити? K-a ---dit------k----g b---e? K-- k---------- k-- e- b----- K-a k-e-i-t-o-t k-n e- b-u-e- ----------------------------- Kva kredittkort kan eg bruke? 0

Постоји ли универзална граматика?

Кад учимо један језик, учимо и његову граматику. Кад деца уче матерњи језик, ово се догађа аутоматски. Она ни не примећују да њихов мозак при том учи разна правила. Упркос томе, матерњи језик од самог почетка уче исправно. Пошто постоје многи језици, постоји и много граматикa. Али, постоји ли и једна универзална граматика? Ово се проучава већ дуги низ година. Најновија истраживања би могла дати одговор на ово питање. Лекари који се баве испитивањем мозга дошли су до занимљивог открића. Њихови испитаници морали су да уче граматичка правила. Били су у питању ученици језичких школа. Учили су јапански или италијански језик. Половина граматичких правила била је измишљена. Испитаници то нису знали. По завршеном учењу су испитаницима дате реченице. Требало је установити да ли су реченице исправне или не. Док су радили на реченицама, испитиван им је мозак. Научници су им при том мерили мождане активности. На тај начин су проверавали како мозак реагује на одређене реченице. Изгледа да наш мозак реагује на граматику. При обради језика активирају се извесни предели мозга. Један од њих је и Брока центар. Он се налази у левом великом мозгу. Када су студенти пред собом имали праву граматику, овај део је био активан. Измишљена граматика га није активирала до те мере. То би могло значити да сви граматички системи имају исту основу. У том случају би се држали и истих принципа. А ти принципи би нам већ били урођени.