Рјечник

sr Спорт   »   be Спорт

49 [четрдесет и девет]

Спорт

Спорт

49 [сорак дзевяць]

49 [sorak dzevyats’]

Спорт

[Sport]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски белоруски Игра Више
Бавиш ли се спортом? Ты з-------- с------? Ты займаешся спортам? 0
T- z---------- s------? Ty z---------- s------? Ty zaymaeshsya sportam? T- z-y-a-s-s-a s-o-t-m? ----------------------?
Да, морам се кретати. Та-- я п------ / п------ р------. Так, я павінен / павінна рухацца. 0
T--, y- p------ / p------ r---------. Ta-- y- p------ / p------ r---------. Tak, ya pavіnen / pavіnna rukhatstsa. T-k, y- p-v-n-n / p-v-n-a r-k-a-s-s-. ---,------------/-------------------.
Идем у једно спортско удружење. Я х---- ў с--------- т---------. Я хаджу ў спартыўнае таварыства. 0
Y- k------ u s--------- t---------. Ya k------ u s--------- t---------. Ya khadzhu u spartyunae tavarystva. Y- k-a-z-u u s-a-t-u-a- t-v-r-s-v-. ----------------------------------.
Ми играмо фудбал. Мы г----- у ф-----. Мы гуляем у футбол. 0
M- g------- u f-----. My g------- u f-----. My gulyayem u futbol. M- g-l-a-e- u f-t-o-. --------------------.
Понекад пливамо. Ча--- м- п------. Часам мы плаваем. 0
C----- m- p------. Ch---- m- p------. Chasam my plavaem. C-a-a- m- p-a-a-m. -----------------.
Или возимо бицикл. Аб- м- е----- н- в----------. Або мы ездзім на веласiпедах. 0
A-- m- y------ n- v-----------. Ab- m- y------ n- v-----------. Abo my yezdzіm na velasipedakh. A-o m- y-z-z-m n- v-l-s-p-d-k-. ------------------------------.
У нашем граду има фудбалски стадион. У н---- г------ ё--- ф-------- с------. У нашым горадзе ёсць футбольны стадыён. 0
U n----- g------ y----’ f-----’n- s------. U n----- g------ y----- f-------- s------. U nashym goradze yosts’ futbol’ny stadyen. U n-s-y- g-r-d-e y-s-s’ f-t-o-’n- s-a-y-n. ----------------------’-------’----------.
Има такође и базен са сауном. Та----- ё--- б----- з с-----. Таксама ёсць басейн з саунай. 0
T------ y----’ b----- z s-----. Ta----- y----- b----- z s-----. Taksama yosts’ baseyn z saunay. T-k-a-a y-s-s’ b-s-y- z s-u-a-. -------------’----------------.
И има терен за голф. А т------ ё--- п------- д-- г----- ў г----. А таксама ёсць пляцоўка для гульні ў гольф. 0
A t------ y----’ p--------- d--- g--’n- u g--’f. A t------ y----- p--------- d--- g----- u g----. A taksama yosts’ plyatsouka dlya gul’nі u gol’f. A t-k-a-a y-s-s’ p-y-t-o-k- d-y- g-l’n- u g-l’f. ---------------’--------------------’--------’-.
Шта има на телевизији? Шт- і--- п- т---------? Што ідзе па тэлевізары? 0
S--- і--- p- t---------? Sh-- і--- p- t---------? Shto іdze pa televіzary? S-t- і-z- p- t-l-v-z-r-? -----------------------?
Управо траје фудбалска утакмица. Ця--- і--- ф-------- м---. Цяпер ідзе футбольны матч. 0
T------ і--- f-----’n- m----. Ts----- і--- f-------- m----. Tsyaper іdze futbol’ny match. T-y-p-r і-z- f-t-o-’n- m-t-h. -------------------’--------.
Немачки тим игра против енглеског. Ня------ к------ г---- с------ а---------. Нямецкая каманда гуляе супраць англійскай. 0
N---------- k------ g------ s------’ a---------. Ny--------- k------ g------ s------- a---------. Nyametskaya kamanda gulyaye suprats’ anglіyskay. N-a-e-s-a-a k-m-n-a g-l-a-e s-p-a-s’ a-g-і-s-a-. -----------------------------------’-----------.
Ко ће победити? Хт- в------? Хто выйграе? 0
K--- v------? Kh-- v------? Khto vyygrae? K-t- v-y-r-e? ------------?
Немам појма. Я н- в----. Я не ведаю. 0
Y- n- v-----. Ya n- v-----. Ya ne vedayu. Y- n- v-d-y-. ------------.
Тренутно је нерешено. На д------ м----- н----. На дадзены момант нічыя. 0
N- d------ m----- n------. Na d------ m----- n------. Na dadzeny momant nіchyya. N- d-d-e-y m-m-n- n-c-y-a. -------------------------.
Судија је из Белгије. Ар---- з Б------. Арбітр з Бельгіі. 0
A----- z B--’g--. Ar---- z B------. Arbіtr z Bel’gіі. A-b-t- z B-l’g-і. ------------’---.
Сада се изводи једанаестерац. За--- б---- а----------------- ў---. Зараз будзе адзінаццаціметровы ўдар. 0
Z---- b---- a-------------------- u---. Za--- b---- a-------------------- u---. Zaraz budze adzіnatstsatsіmetrovy udar. Z-r-z b-d-e a-z-n-t-t-a-s-m-t-o-y u-a-. --------------------------------------.
Го! Један према нула! Го-- А---------! Гол! Адзін-нуль! 0
G--! A-----n--’! Go-- A---------! Gol! Adzіn-nul’! G-l! A-z-n-n-l’! ---!----------’!

Само снажне речи преживљавају!

Речи које се ретко користе мењају се чешће од оних које су стално у употреби. Ово ваљда захваљујући законима еволуције. Гени са већом заступљеношћу мењају се током времена много мање. Они су по форми много стабилнији. Исто правило важи и за речи! У једној студији су испитивани енглески глаголи. Вршено је поређење глагола у њиховој данашњој форми са њиховом формом из прошлости. У енглеском језику десет најчешће употребљаваних глагола спада у неправилне. Већина осталих глагола су правилни глаголи. У средњем веку је већина глагола још била неправилна. Тако су неправилни глаголи који су ретко употребљавани постали правилни глаголи. За триста година Енглези неће имати скоро ниједан неправилан глагол. Неке друге студије су показале да се језици селектирају као и гени. Истраживачи су у различитим језицима упоређивали речи које се најчешће користе. Том приликом су издвојили речи које су међусобно сличне и имају исто значење. На пример: water, Wasser, vatten. Ове речи потичу из истог корена и зато су сличне. Пошто су у питању тако важне речи, оне се у сваком језику често користе. На тај начин су успеле да задрже форму те су до данас остале сличне. Мање важне речи мењају се много брже. Односно, њих замењују друге речи. Тако се разликују ретке речи у различитим језицима. Још није сасвим јасно зашто се ретко кориштене речи мењају. Могуће је да су често неправилно употребљаване или погрешно изговаране. Ово стога што су биле непознате онима који су их изговарали. С друге стране, могуће је да важне речи увек морају бити исте. Јер само на тај начин их је могуће исправно разумети. А речи су ту да би смо их разумели ...
Да ли си знао?
Украјински спада у источнословенске језике. У уском је сродству с руским и белоруским. Више од 40 милиона људи говори украјински. Послее руског и пољског, то је славенски језик с највећим бројем говорника. Украјински се развио крајем 18. века из народног језика. Тада је настао посебан књижевни језик а тиме и посебна књижевност. Данас има пуно украјинских дијалеката који се деле у три главне групе. Језички фонд, структура реченице и изговор веома личе другим словенским језицима. То је због тога што су се словенски језици релативно касно међусобно почели развијати независно један од другог. Због географског положаја Украјина има пуно пољских и руских утицаја. Граматика познаје седам падежа. С украјинским придевима могу се добро објаснити односи према особама или стварима. У зависности од одабраног облика говорник може да покаже свој емоционални став. Још једна карактеристика украјинског је изузетна мелодичност. Ко воли језике који звуче као музика, треба да учи украјински!