Рјечник

sr Земље и језици   »   nn Countries and Languages

5 [пет]

Земље и језици

Земље и језици

5 [fem]

Countries and Languages

Изаберите како желите да видите превод:   
српски нинорск Игра Више
Џон је из Лондона. J--- er f-----nd-n. J--- e- f-- L------ J-h- e- f-å L-n-o-. ------------------- John er frå London. 0
Лондон је у Великој Британији. L-ndo--l--g i Sto--rita----. L----- l--- i S------------- L-n-o- l-g- i S-o-b-i-a-n-a- ---------------------------- London ligg i Storbritannia. 0
Он говори енглески. Han p--t-r ---e-s-- H-- ---kkar-e-g--sk. H-- p----- e------- H-- s------ e------- H-n p-a-a- e-g-l-k- H-n s-a-k-r e-g-l-k- ---------------------------------------- Han pratar engelsk. Han snakkar engelsk. 0
Марија је из Мадрида. M-ri--k-e---r- M-dr--. M---- k--- f-- M------ M-r-a k-e- f-å M-d-i-. ---------------------- Maria kjem frå Madrid. 0
Мадрид је у Шпанији. M-dr-- -igg-- S--n--. M----- l--- i S------ M-d-i- l-g- i S-a-i-. --------------------- Madrid ligg i Spania. 0
Она говори шпански. H- --akk-r---ans-- -o ----------nsk. H- s------ s------ H- p----- s------ H- s-a-k-r s-a-s-. H- p-a-a- s-a-s-. ------------------------------------ Ho snakkar spansk. Ho pratar spansk. 0
Петер и Марта су из Берлина. P--e---- Ma-th- -j---------rlin. P---- o- M----- k--- f-- B------ P-t-r o- M-r-h- k-e- f-å B-r-i-. -------------------------------- Peter og Martha kjem frå Berlin. 0
Берлин је у Немачкој. Berlin -i-g-i----kland. B----- l--- i T-------- B-r-i- l-g- i T-s-l-n-. ----------------------- Berlin ligg i Tyskland. 0
Говорите ли обоје немачки? Pra-ar----t--k--åe-to? P----- d- t--- b-- t-- P-a-a- d- t-s- b-e t-? ---------------------- Pratar de tysk båe to? 0
Лондон је главни град. L-n--n-e--e-n---v-d--ad. L----- e- e-- h--------- L-n-o- e- e-n h-v-d-t-d- ------------------------ London er ein hovudstad. 0
Мадрид и Берлин су такође главни градови. Mad--d-o--Be-l-n--r òg-h--udstader. M----- o- B----- e- ò- h----------- M-d-i- o- B-r-i- e- ò- h-v-d-t-d-r- ----------------------------------- Madrid og Berlin er òg hovudstader. 0
Главни градови су велики и бучни. H--u---a-ene--- stor---g-b-å--te. H----------- e- s---- o- b------- H-v-d-t-d-n- e- s-o-e o- b-å-e-e- --------------------------------- Hovudstadene er store og bråkete. 0
Француска је у Европи. Fr-nkr-ke --gg i -urop-. F-------- l--- i E------ F-a-k-i-e l-g- i E-r-p-. ------------------------ Frankrike ligg i Europa. 0
Египат је у Африци. Eg--- li-g - --r---. E---- l--- i A------ E-y-t l-g- i A-r-k-. -------------------- Egypt ligg i Afrika. 0
Јапан је у Азији. Ja-an--igg-- ----. J---- l--- i A---- J-p-n l-g- i A-i-. ------------------ Japan ligg i Asia. 0
Канада је у Северној Америци. Ka-ad- --g- --No-d-Ameri-a. K----- l--- i N------------ K-n-d- l-g- i N-r---m-r-k-. --------------------------- Kanada ligg i Nord-Amerika. 0
Панама је у Средњој Америци. P---ma-li-g ----llo--A--rika. P----- l--- i M-------------- P-n-m- l-g- i M-l-o---m-r-k-. ----------------------------- Panama ligg i Mellom-Amerika. 0
Бразил је у Јужној Америци. B-a--l -i-g-- ----Ameri-a. B----- l--- i S----------- B-a-i- l-g- i S-r-A-e-i-a- -------------------------- Brasil ligg i Sør-Amerika. 0

Језици и дијалекти

Број језика на свету креће се између шест и седам хиљада. Разуме с да је број дијалеката далеко већи. Али у чему је разлика између језика и дијалекта? Дијалекти увијек имају јасан локални призвук. Према томе, они спадају у регионалне језичке варијетете. Тиме су дијалекти језички облици са најмањим географским дометом. По правилу, њима се само говори, а не пише. Они сачињавају сопстевни језички систем. И имају сопствена правила. Теоретски, сваки језик може имати велики број дијалеката. Сви дијалекти спадају у стандардни језик једне земље. Такав стандардни језик разумеју сви људи дате земље. Њиме се могу споразумевати говорници најразличитијих дијалеката. Скоро сви дијалекти све више губе на значају. У градовима скоро да се уопште не говоре. На послу се такође говори стандардним језиком. Из тог разлога се они који се служе дијалектом често сматрају простим или необразованим. А ипак, на дијалекте наилазимо на свим друштвеним нивоима. Према томе, људи који се служе дијалектом нису ништа мање интелигентни од других. Сасвим супротно! Они који говоре дијалектом имају пуно предности. На пример на часовима језика. Њима је познато да постоје различите лингвистичке форме. А научили су да се брзо пребацују са једног језичког стила на други. Зато се може рећи да су они који се служе дијалектом компетентнији када су у питању варијације. Они поседују осећај за то који језички стил одговара одређеној ситуацији. Ова чињеница је и научно доказана. Према томе: будите храбри и користите дијалект.
Да ли си знао?
Бугарски спада у јужнословенске језике. Око 10 милиона људи говори бугарски. Већина њих живи наравно у Бугарској. Али и у другим земљама се говори бугарски. Ту спадају на пример Украјина и Молдавија. Бугарски је један од најстаријих документованих словенских језика. И има пуно посебности. Упадљива је, на пример, сличност с албанским и румунским. Оба ова језика не спадају у словенске језике. Па ипак има пуно паралела. Зато се сви ови језици називају и балкански језици. Имају пуно заједничких црта, иако међусобно нису сродни. Бугарски глаголи могу имати изузетно пуно облика. У бугарском такође не постоји инфинитив. Ко жели да учи овај занимљиви језик, веома брзо ће открити пуно нових ствари!