Рјечник

sr Спорт   »   bg Спорт

49 [четрдесет и девет]

Спорт

Спорт

49 [четирийсет и девет]

49 [chetiriyset i devet]

Спорт

[Sport]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски бугарски Игра Више
Бавиш ли се спортом? За-им--а---и-се със-спорт? З-------- л- с- с-- с----- З-н-м-в-ш л- с- с-с с-о-т- -------------------------- Занимаваш ли се със спорт? 0
Za--ma--sh--i -e-s-- -po-t? Z--------- l- s- s-- s----- Z-n-m-v-s- l- s- s-s s-o-t- --------------------------- Zanimavash li se sys sport?
Да, морам се кретати. Д-, ---т------д- се-д-иж-. Д-- а- т----- д- с- д----- Д-, а- т-я-в- д- с- д-и-а- -------------------------- Да, аз трябва да се движа. 0
D-- a- try--va ---s---vi---. D-- a- t------ d- s- d------ D-, a- t-y-b-a d- s- d-i-h-. ---------------------------- Da, az tryabva da se dvizha.
Идем у једно спортско удружење. Хо-я --ед---сп--тен-клуб. Х--- в е--- с------ к---- Х-д- в е-и- с-о-т-н к-у-. ------------------------- Ходя в един спортен клуб. 0
K--dya-v --din ---rte--k-u-. K----- v y---- s------ k---- K-o-y- v y-d-n s-o-t-n k-u-. ---------------------------- Khodya v yedin sporten klub.
Ми играмо фудбал. Ни- и-р-ем ф--б-л. Н-- и----- ф------ Н-е и-р-е- ф-т-о-. ------------------ Ние играем футбол. 0
N-e igra-m----bo-. N-- i----- f------ N-e i-r-e- f-t-o-. ------------------ Nie igraem futbol.
Понекад пливамо. Пон---га--лу--м-. П------- п------- П-н-к-г- п-у-а-е- ----------------- Понякога плуваме. 0
P-nya--ga-p-u----. P-------- p------- P-n-a-o-a p-u-a-e- ------------------ Ponyakoga pluvame.
Или возимо бицикл. И-- ка-а---в-ло---е- /-к-ле--. И-- к----- в-------- / к------ И-и к-р-м- в-л-с-п-д / к-л-л-. ------------------------------ Или караме велосипед / колело. 0
Il-------e velo--p-----kole-o. I-- k----- v-------- / k------ I-i k-r-m- v-l-s-p-d / k-l-l-. ------------------------------ Ili karame velosiped / kolelo.
У нашем граду има фудбалски стадион. В -аш-я -рад им--------е- -т-д-о-. В н---- г--- и-- ф------- с------- В н-ш-я г-а- и-а ф-т-о-е- с-а-и-н- ---------------------------------- В нашия град има футболен стадион. 0
V -a-hi-a grad -m----tbo--n-s--di--. V n------ g--- i-- f------- s------- V n-s-i-a g-a- i-a f-t-o-e- s-a-i-n- ------------------------------------ V nashiya grad ima futbolen stadion.
Има такође и базен са сауном. Има също б-се---с-с-с----. И-- с--- б----- с-- с----- И-а с-щ- б-с-й- с-с с-у-а- -------------------------- Има също басейн със сауна. 0
I-a----hc------e-n-s-s-sa-na. I-- s------ b----- s-- s----- I-a s-s-c-o b-s-y- s-s s-u-a- ----------------------------- Ima syshcho baseyn sys sauna.
И има терен за голф. Има и-г--- -г-и--. И-- и г--- и------ И-а и г-л- и-р-щ-. ------------------ Има и голф игрище. 0
Ima-i-g-l- ---i---h-. I-- i g--- i--------- I-a i g-l- i-r-s-c-e- --------------------- Ima i golf igrishche.
Шта има на телевизији? Ка----има-по -е---и-и---? К---- и-- п- т----------- К-к-о и-а п- т-л-в-з-я-а- ------------------------- Какво има по телевизията? 0
K-k-o-----p- ---ev-----ta? K---- i-- p- t------------ K-k-o i-a p- t-l-v-z-y-t-? -------------------------- Kakvo ima po televiziyata?
Управо траје фудбалска утакмица. Т-к------а- ---б---н --ч. Т---- д---- ф------- м--- Т-к-о д-в-т ф-т-о-е- м-ч- ------------------------- Тъкмо дават футболен мач. 0
T--mo d--a-------l-- m--h. T---- d---- f------- m---- T-k-o d-v-t f-t-o-e- m-c-. -------------------------- Tykmo davat futbolen mach.
Немачки тим игра против енглеског. Н--ски-т --бор-игра--с--щу-а--лий--и-. Н------- о---- и---- с---- а---------- Н-м-к-я- о-б-р и-р-е с-е-у а-г-и-с-и-. -------------------------------------- Немският отбор играе срещу английския. 0
N-msk-yat--tb-r-igrae-s---hc-u -n-l-y----a. N-------- o---- i---- s------- a----------- N-m-k-y-t o-b-r i-r-e s-e-h-h- a-g-i-s-i-a- ------------------------------------------- Nemskiyat otbor igrae sreshchu angliyskiya.
Ко ће победити? Кой-печ--и? К-- п------ К-й п-ч-л-? ----------- Кой печели? 0
Ko----c----? K-- p------- K-y p-c-e-i- ------------ Koy pecheli?
Немам појма. Н-мам-п--д---в-. Н---- п--------- Н-м-м п-е-с-а-а- ---------------- Нямам представа. 0
Ny-------ed-tav-. N----- p--------- N-a-a- p-e-s-a-a- ----------------- Nyamam predstava.
Тренутно је нерешено. В --мен-а --з-л-атъ- е рав--. В м------ р--------- е р----- В м-м-н-а р-з-л-а-ъ- е р-в-н- ----------------------------- В момента резултатът е равен. 0
V mom-n-- -ezult-ty- -e ---e-. V m------ r--------- y- r----- V m-m-n-a r-z-l-a-y- y- r-v-n- ------------------------------ V momenta rezultatyt ye raven.
Судија је из Белгије. С--ията ---т-Бел---. С------ е о- Б------ С-д-я-а е о- Б-л-и-. -------------------- Съдията е от Белгия. 0
S--i--ta ----- -e---y-. S------- y- o- B------- S-d-y-t- y- o- B-l-i-a- ----------------------- Sydiyata ye ot Belgiya.
Сада се изводи једанаестерац. Се-а--ият---зпа. С--- б--- д----- С-г- б-я- д-з-а- ---------------- Сега бият дузпа. 0
Se-a--iyat --z--. S--- b---- d----- S-g- b-y-t d-z-a- ----------------- Sega biyat duzpa.
Го! Један према нула! Го-- Един н- нула! Г--- Е--- н- н---- Г-л- Е-и- н- н-л-! ------------------ Гол! Един на нула! 0
G-l- -ed----- nula! G--- Y---- n- n---- G-l- Y-d-n n- n-l-! ------------------- Gol! Yedin na nula!

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Само снажне речи преживљавају!

Речи које се ретко користе мењају се чешће од оних које су стално у употреби. Ово ваљда захваљујући законима еволуције. Гени са већом заступљеношћу мењају се током времена много мање. Они су по форми много стабилнији. Исто правило важи и за речи! У једној студији су испитивани енглески глаголи. Вршено је поређење глагола у њиховој данашњој форми са њиховом формом из прошлости. У енглеском језику десет најчешће употребљаваних глагола спада у неправилне. Већина осталих глагола су правилни глаголи. У средњем веку је већина глагола још била неправилна. Тако су неправилни глаголи који су ретко употребљавани постали правилни глаголи. За триста година Енглези неће имати скоро ниједан неправилан глагол. Неке друге студије су показале да се језици селектирају као и гени. Истраживачи су у различитим језицима упоређивали речи које се најчешће користе. Том приликом су издвојили речи које су међусобно сличне и имају исто значење. На пример: water, Wasser, vatten. Ове речи потичу из истог корена и зато су сличне. Пошто су у питању тако важне речи, оне се у сваком језику често користе. На тај начин су успеле да задрже форму те су до данас остале сличне. Мање важне речи мењају се много брже. Односно, њих замењују друге речи. Тако се разликују ретке речи у различитим језицима. Још није сасвим јасно зашто се ретко кориштене речи мењају. Могуће је да су често неправилно употребљаване или погрешно изговаране. Ово стога што су биле непознате онима који су их изговарали. С друге стране, могуће је да важне речи увек морају бити исте. Јер само на тај начин их је могуће исправно разумети. А речи су ту да би смо их разумели ...
Да ли си знао?
Украјински спада у источнословенске језике. У уском је сродству с руским и белоруским. Више од 40 милиона људи говори украјински. Послее руског и пољског, то је славенски језик с највећим бројем говорника. Украјински се развио крајем 18. века из народног језика. Тада је настао посебан књижевни језик а тиме и посебна књижевност. Данас има пуно украјинских дијалеката који се деле у три главне групе. Језички фонд, структура реченице и изговор веома личе другим словенским језицима. То је због тога што су се словенски језици релативно касно међусобно почели развијати независно један од другог. Због географског положаја Украјина има пуно пољских и руских утицаја. Граматика познаје седам падежа. С украјинским придевима могу се добро објаснити односи према особама или стварима. У зависности од одабраног облика говорник може да покаже свој емоционални став. Још једна карактеристика украјинског је изузетна мелодичност. Ко воли језике који звуче као музика, треба да учи украјински!