Рјечник

sr Спорт   »   tr Spor

49 [четрдесет и девет]

Спорт

Спорт

49 [kırk dokuz]

Spor

Изаберите како желите да видите превод:   
српски турски Игра Више
Бавиш ли се спортом? S--- -a---or -u--n? S--- y------ m----- S-o- y-p-y-r m-s-n- ------------------- Spor yapıyor musun? 0
Да, морам се кретати. E-e-- --r--et--t--l--i-. E---- h------ e--------- E-e-, h-r-k-t e-m-l-y-m- ------------------------ Evet, hareket etmeliyim. 0
Идем у једно спортско удружење. Bir---o---u---ü-e----i-o--m. B-- s--- k------- g--------- B-r s-o- k-l-b-n- g-d-y-r-m- ---------------------------- Bir spor kulübüne gidiyorum. 0
Ми играмо фудбал. F-t--l ----y--uz. F----- o--------- F-t-o- o-n-y-r-z- ----------------- Futbol oynuyoruz. 0
Понекад пливамо. B--e--yüzüyoruz. B---- y--------- B-z-n y-z-y-r-z- ---------------- Bazen yüzüyoruz. 0
Или возимо бицикл. V-y---i---l--e-bi--yor--. V--- b-------- b--------- V-y- b-s-k-e-e b-n-y-r-z- ------------------------- Veya bisiklete biniyoruz. 0
У нашем граду има фудбалски стадион. Ş-hr-mi-d- -ir-f-tb-- st--y--u-var. Ş--------- b-- f----- s------- v--- Ş-h-i-i-d- b-r f-t-o- s-a-y-m- v-r- ----------------------------------- Şehrimizde bir futbol stadyumu var. 0
Има такође и базен са сауном. S--n-lı -----ü--e-h-v-z- ------. S------ b-- y---- h----- d- v--- S-u-a-ı b-r y-z-e h-v-z- d- v-r- -------------------------------- Saunalı bir yüzme havuzu da var. 0
И има терен за голф. V--bi- -o-f -a---- -ar. V- b-- g--- s----- v--- V- b-r g-l- s-h-s- v-r- ----------------------- Ve bir golf sahası var. 0
Шта има на телевизији? Te-e----on----e----? T----------- n- v--- T-l-v-z-o-d- n- v-r- -------------------- Televizyonda ne var? 0
Управо траје фудбалска утакмица. Şu a-da--i--f-t-ol-m-ç----r. Ş- a--- b-- f----- m--- v--- Ş- a-d- b-r f-t-o- m-ç- v-r- ---------------------------- Şu anda bir futbol maçı var. 0
Немачки тим игра против енглеског. Alman-tak-m--İ--il-z---e k-r----yn--or. A---- t----- İ---------- k---- o------- A-m-n t-k-m- İ-g-l-z-e-e k-r-ı o-n-y-r- --------------------------------------- Alman takımı İngilizlere karşı oynuyor. 0
Ко ће победити? Kim -aza-ı--r? K-- k--------- K-m k-z-n-y-r- -------------- Kim kazanıyor? 0
Немам појма. H-b--im--o-. H------ y--- H-b-r-m y-k- ------------ Haberim yok. 0
Тренутно је нерешено. Ş- anda------e--. Ş- a--- b-------- Ş- a-d- b-r-b-r-. ----------------- Şu anda berabere. 0
Судија је из Белгије. H-ke---e-çi----. H---- B--------- H-k-m B-l-i-a-ı- ---------------- Hakem Belçikalı. 0
Сада се изводи једанаестерац. Ş--di ----penalt- ---. Ş---- b-- p------ v--- Ş-m-i b-r p-n-l-ı v-r- ---------------------- Şimdi bir penaltı var. 0
Го! Један према нула! G-l! -ir-sı-ı-! G--- B-- s----- G-l- B-r s-f-r- --------------- Gol! Bir sıfır! 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Само снажне речи преживљавају!

Речи које се ретко користе мењају се чешће од оних које су стално у употреби. Ово ваљда захваљујући законима еволуције. Гени са већом заступљеношћу мењају се током времена много мање. Они су по форми много стабилнији. Исто правило важи и за речи! У једној студији су испитивани енглески глаголи. Вршено је поређење глагола у њиховој данашњој форми са њиховом формом из прошлости. У енглеском језику десет најчешће употребљаваних глагола спада у неправилне. Већина осталих глагола су правилни глаголи. У средњем веку је већина глагола још била неправилна. Тако су неправилни глаголи који су ретко употребљавани постали правилни глаголи. За триста година Енглези неће имати скоро ниједан неправилан глагол. Неке друге студије су показале да се језици селектирају као и гени. Истраживачи су у различитим језицима упоређивали речи које се најчешће користе. Том приликом су издвојили речи које су међусобно сличне и имају исто значење. На пример: water, Wasser, vatten. Ове речи потичу из истог корена и зато су сличне. Пошто су у питању тако важне речи, оне се у сваком језику често користе. На тај начин су успеле да задрже форму те су до данас остале сличне. Мање важне речи мењају се много брже. Односно, њих замењују друге речи. Тако се разликују ретке речи у различитим језицима. Још није сасвим јасно зашто се ретко кориштене речи мењају. Могуће је да су често неправилно употребљаване или погрешно изговаране. Ово стога што су биле непознате онима који су их изговарали. С друге стране, могуће је да важне речи увек морају бити исте. Јер само на тај начин их је могуће исправно разумети. А речи су ту да би смо их разумели ...
Да ли си знао?
Украјински спада у источнословенске језике. У уском је сродству с руским и белоруским. Више од 40 милиона људи говори украјински. Послее руског и пољског, то је славенски језик с највећим бројем говорника. Украјински се развио крајем 18. века из народног језика. Тада је настао посебан књижевни језик а тиме и посебна књижевност. Данас има пуно украјинских дијалеката који се деле у три главне групе. Језички фонд, структура реченице и изговор веома личе другим словенским језицима. То је због тога што су се словенски језици релативно касно међусобно почели развијати независно један од другог. Због географског положаја Украјина има пуно пољских и руских утицаја. Граматика познаје седам падежа. С украјинским придевима могу се добро објаснити односи према особама или стварима. У зависности од одабраног облика говорник може да покаже свој емоционални став. Још једна карактеристика украјинског је изузетна мелодичност. Ко воли језике који звуче као музика, треба да учи украјински!