Рјечник

sr Код доктора   »   nn At the doctor

57 [педесет и седам]

Код доктора

Код доктора

57 [femtisju / sju og femti]

At the doctor

Изаберите како желите да видите превод:   
српски нинорск Игра Више
Ја имам заказан термин код доктора. Eg -a- -im---jå -eg--. E- h-- t--- h-- l----- E- h-r t-m- h-å l-g-n- ---------------------- Eg har time hjå legen. 0
Ја имам заказан термин у десет часова. E- h-- --m--k----- -i. E- h-- t--- k----- t-- E- h-r t-m- k-o-k- t-. ---------------------- Eg har time klokka ti. 0
Како је Ваше име? K-a--r-na-net-d-t-? K-- e- n----- d---- K-a e- n-m-e- d-t-? ------------------- Kva er namnet ditt? 0
Молим Вас, причекајте у чекаоници. Se---eg -å-ve-t-r------ -r du---ill. S-- d-- p- v----------- e- d- s----- S-t d-g p- v-n-e-o-m-t- e- d- s-i-l- ------------------------------------ Set deg på venterommet, er du snill. 0
Доктор долази одмах. L---n-kj-m -n-r-. L---- k--- s----- L-g-n k-e- s-a-t- ----------------- Legen kjem snart. 0
Где сте осигурани? K-----r du--or-i-r-? K--- e- d- f-------- K-a- e- d- f-r-i-r-? -------------------- Kvar er du forsikra? 0
Шта могу учинити за Вас? Kv- -a--e---j--pe --- m-d? K-- k-- e- h----- d-- m--- K-a k-n e- h-e-p- d-g m-d- -------------------------- Kva kan eg hjelpe deg med? 0
Имате ли болове? Ha- du--m--ter? H-- d- s------- H-r d- s-e-t-r- --------------- Har du smerter? 0
Где вас боли? Kv-----e- det-v--dt? K--- g--- d-- v----- K-a- g-e- d-t v-n-t- -------------------- Kvar gjer det vondt? 0
Ја имам увек болове у леђима. Eg-------lti- v-ndt i -y-ge-. E- h-- a----- v---- i r------ E- h-r a-l-i- v-n-t i r-g-e-. ----------------------------- Eg har alltid vondt i ryggen. 0
Ја често имам главобољу. E- -a- ---e -ondt-i --v----. E- h-- o--- v---- i h------- E- h-r o-t- v-n-t i h-v-d-t- ---------------------------- Eg har ofte vondt i hovudet. 0
Ја понекад имам трбобољу. E- ha--a---g til----d- ----ge-. E- h-- a- o- t-- v---- i m----- E- h-r a- o- t-l v-n-t i m-g-n- ------------------------------- Eg har av og til vondt i magen. 0
Молим Вас, ослободите горњи део тела! K-n--u ta-a---eg p- -----r--pen? K-- d- t- a- d-- p- o----------- K-n d- t- a- d-g p- o-e-k-o-p-n- -------------------------------- Kan du ta av deg på overkroppen? 0
Молим Вас, лезите на лежаљку! L--g d----å---nke-- e---u-snill. L--- d-- p- b------ e- d- s----- L-g- d-g p- b-n-e-, e- d- s-i-l- -------------------------------- Legg deg på benken, er du snill. 0
Крвни притисак је у реду. B-odtrykket----- ---e-. B---------- e- i o----- B-o-t-y-k-t e- i o-d-n- ----------------------- Blodtrykket er i orden. 0
Ја ћу Вам дати ињекцију. E---j----e--ei s--øyt-. E- g--- d-- e- s------- E- g-e- d-g e- s-r-y-e- ----------------------- Eg gjev deg ei sprøyte. 0
Ја ћу Вам дати таблете. E-----v-d-g-t----tt-r. E- g--- d-- t--------- E- g-e- d-g t-b-e-t-r- ---------------------- Eg gjev deg tablettar. 0
Ја ћу Вам дати рецепт за апотеку. E---j----eg --- r-s-p- til ---teket. E- g--- d-- e-- r----- t-- a-------- E- g-e- d-g e-n r-s-p- t-l a-o-e-e-. ------------------------------------ Eg gjev deg ein resept til apoteket. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Дугачке речи, кратке речи

Дужина речи зависи од њеног информативног садржаја. Ово је показала једна америчка студија. Научници су испитивали речи десет европских језика. Ово испитивање вршено је уз помоћ компјутера. Компјутер је уз помоћ специјалног програма вршио анализу различитих речи. Помоћу формуле је израчунао информацијски садржај. Резултат je био очигледан. Краћа реч преноси мање информација. Занимљиво је да употребљавамо много више кратких речи. Разлог се може тражити у ефикасности језика. Док говоримо, усредсређујемо се на оно што нам је најважније. Стога речи које у себи не носе много информација морају бити кратке. Ово нам гарантује да нећемо уложити превише времена у неважне ствари. Корелација између дужине речи и садржаја који носи има још једну предност. Она обезбеђује да информативни садржај увек остаје исти. Ово значи да увек изговарамо једнак број речи у истом временском трајању. Можемо, на пример, изговорити мање дугих речи. Или да изговоримо пуно кратких речи. Није битно за шта смо се одлучили: Информативни садржај остаће исти. Резулат тога је да наш говор има конзистентну ритмику. Ово слушаоцу олакшава да нас прати. Ово би било знатно теже уколико би количина информације варирала. Слушалац не би био у стању да се прилагоди нашем начину говора. Разумевање би на тај начин било у многоме отежано. Онај ко жели да га сви разумеју треба да користи кратке речи. Зато што се кратке речи боље разумеју од дугачких. Зато се држите принципа: Keep It Short and Simple ! (буди кратак и јасан) Једном речју: KISS! (БКИЈ)