Рјечник

sr Куповина   »   nn Shopping

54 [педесет и четири]

Куповина

Куповина

54 [femtifire]

Shopping

Изаберите како желите да видите превод:   
српски нинорск Игра Више
Ја желим купити поклон. Eg -i-----pe --n-p--s-ng. Eg vil kjøpe ein presang. E- v-l k-ø-e e-n p-e-a-g- ------------------------- Eg vil kjøpe ein presang. 0
Али ништа превише скупо. M-n-ik--e----o---t ----d-rt. Men ikkje noko alt for dyrt. M-n i-k-e n-k- a-t f-r d-r-. ---------------------------- Men ikkje noko alt for dyrt. 0
Имате ли можда ташну? K-n---- ei-ves-e? Kanskje ei veske? K-n-k-e e- v-s-e- ----------------- Kanskje ei veske? 0
Коју боју желите? Kva--a-g--v-- ---h-? Kva farge vil du ha? K-a f-r-e v-l d- h-? -------------------- Kva farge vil du ha? 0
Црну, браон или белу? S-a--,---un -ll---kvi-? Svart, brun eller kvit? S-a-t- b-u- e-l-r k-i-? ----------------------- Svart, brun eller kvit? 0
Велику или малу? Sto--el-e- l---? Stor eller lita? S-o- e-l-r l-t-? ---------------- Stor eller lita? 0
Могу ли видети ову? Ka- ----å--jå på-denn-? Kan eg få sjå på denne? K-n e- f- s-å p- d-n-e- ----------------------- Kan eg få sjå på denne? 0
Је ли од коже? E- det ski-n? Er det skinn? E- d-t s-i-n- ------------- Er det skinn? 0
Или је од вештачког материјала? El--- -- --- -un-t-toff? Eller er det kunststoff? E-l-r e- d-t k-n-t-t-f-? ------------------------ Eller er det kunststoff? 0
Наравно, од коже. S--n---sjølvs--t. Skinn, sjølvsagt. S-i-n- s-ø-v-a-t- ----------------- Skinn, sjølvsagt. 0
То је нарочито добар квалитет. D-- e- sv-r--g---k--l---t. Det er svært god kvalitet. D-t e- s-æ-t g-d k-a-i-e-. -------------------------- Det er svært god kvalitet. 0
А ташна је заиста повољна. O--denn---eska-e----rk--e- r-----g. Og denne veska er verkeleg rimeleg. O- d-n-e v-s-a e- v-r-e-e- r-m-l-g- ----------------------------------- Og denne veska er verkeleg rimeleg. 0
Ова ми се допада. Eg-l---- ho. Eg likar ho. E- l-k-r h-. ------------ Eg likar ho. 0
Ову ћу узети. Eg--ek-h-. Eg tek ho. E- t-k h-. ---------- Eg tek ho. 0
Могу ли је евентуално заменити? Ka---- -v--tuelt -å-by-e--o? Kan eg eventuelt få byte ho? K-n e- e-e-t-e-t f- b-t- h-? ---------------------------- Kan eg eventuelt få byte ho? 0
Подразумева се. S--lvsag-. Sjølvsagt. S-ø-v-a-t- ---------- Sjølvsagt. 0
Запаковаћемо је као поклон. Vi kan p---e-h- i-n s-- p-esan-. Vi kan pakke ho inn som presang. V- k-n p-k-e h- i-n s-m p-e-a-g- -------------------------------- Vi kan pakke ho inn som presang. 0
Тамо преко је благајна. D-r ---t- -r--a--a. Der borte er kassa. D-r b-r-e e- k-s-a- ------------------- Der borte er kassa. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Ко разуме кога?

На земаљској кугли живи око седам милијарди људи, Сви они говоре неким језиком. Нажалост, то није увек исти језик. Да бисмо могли да комуницирамо с другим народима, морамо учити стране језике. Ово веома често изискује велике напоре. Али, има и језика који су врло слични. Они који их говоре, међусобно се разумеју, мада не говоре течно језик оних других. Овај феномен назива се mutual intelligibility . У оквиру ње разликујемо две подврсте. Прва је усмено обострано разумевање. Овде се људи међусобно разумеју у разговору. Али, они не разумеју писмени облик језика. Зато што језици имају различит писани облик. Као пример можемо навести урду и хинди. У другу варијанту спада писано међусобно разумевање. У овом случају, разумемо други језик у његовом писаном облику. При томе у разговору не разумемо шта онај други каже. Разлог томе су огромне разлике у изговору. Добру илустрацију нам пружају немачки и холандски језик. Језици са високим степеном сродности садрже обе варијанте. Они су узајамно разумљиви и у писаном и у говорном облику. Пример за ово су руски и украински или тајландски и лаоски. Постоји и један асиметричан облик узајамне разумљивости. То је слуњај кад се говорници различито разумеју. Португалци разумеју Шпанце боље него Шпанци њих. Аустријанци разумеју Немце много боље него Немци Аустријанце. У овом случају, сметњу представља изговор или дијалект. Онај ко стварно жели да води добар разговор мора бити спреман да научи нешто ново.