Knjiga fraza

bs U kući   »   hy Around the house

17 [sedamnaest]

U kući

U kući

17 [տասնյոթ]

17 [tasnyot’]

Around the house

[tany]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski armenski Igra Više
Ovdje je naša kuća. Ս- մե- տունն-է: Ս- մ-- տ---- է- Ս- մ-ր տ-ւ-ն է- --------------- Սա մեր տունն է: 0
Sa--e--tu---e S- m-- t--- e S- m-r t-n- e ------------- Sa mer tunn e
Gore je krov. Վ--------ան--- -: Վ------ տ----- է- Վ-ր-ո-մ տ-ն-ք- է- ----------------- Վերևում տանիքն է: 0
Ve-e--m tan-k’- e V------ t------ e V-r-v-m t-n-k-n e ----------------- Verevum tanik’n e
Dolje je podrum. Նե--ևո-մ-ն--ւ-ն է: Ն------- ն----- է- Ն-ր-և-ւ- ն-ո-ղ- է- ------------------ Ներքևում նկուղն է: 0
Ne---yevu- n-ugh--e N--------- n----- e N-r-’-e-u- n-u-h- e ------------------- Nerk’yevum nkughn e
Iza kuće je vrt. Տ-ն-հ-----մ-պա-տ--- -: Տ-- հ------ պ------ է- Տ-ն հ-տ-ո-մ պ-ր-ե-ն է- ---------------------- Տան հետևում պարտեզն է: 0
Tan h---v-- par-----e T-- h------ p------ e T-n h-t-v-m p-r-e-n e --------------------- Tan hetevum partezn e
Pred kućom nema ulice. Տա---իմաց-------չկ-: Տ-- դ---- փ---- չ--- Տ-ն դ-մ-ց փ-ղ-ց չ-ա- -------------------- Տան դիմաց փողոց չկա: 0
Ta- d--a-s’----o--o--- c-’-a T-- d------ p--------- c---- T-n d-m-t-’ p-v-g-o-s- c-’-a ---------------------------- Tan dimats’ p’voghots’ ch’ka
Pored kuće je drveće. Տան -ո-քի- ծ--եր --: Տ-- կ----- ծ---- ե-- Տ-ն կ-ղ-ի- ծ-ռ-ր ե-: -------------------- Տան կողքին ծառեր են: 0
Tan---g--’-n -sa-r-- y-n T-- k------- t------ y-- T-n k-g-k-i- t-a-r-r y-n ------------------------ Tan koghk’in tsarrer yen
Ovdje je moj stan. Սա -մ-բ-ա-ա-----է: Ս- ի- բ-------- է- Ս- ի- բ-ա-ա-ա-ն է- ------------------ Սա իմ բնակարանն է: 0
Sa im----ka-a-n-e S- i- b-------- e S- i- b-a-a-a-n e ----------------- Sa im bnakarann e
Ovdje su kuhinja i kupatilo. Ս--խ--ա-ոց--- -- -ոգա-ան-: Ս- խ------- է ո- լ-------- Ս- խ-հ-ն-ց- է ո- լ-գ-ր-ն-: -------------------------- Սա խոհանոցն է ու լոգարանը: 0
Sa-----ano-s’n --u --gar--y S- k---------- e u l------- S- k-o-a-o-s-n e u l-g-r-n- --------------------------- Sa khohanots’n e u logarany
Tamo je dnevna soba i spavaća soba. Ա-նտ-- հյուր-սեն--կն-- ո- ն--արան-: Ա----- հ------------ է ո- ն-------- Ա-ն-ե- հ-ո-ր-ս-ն-ա-ն է ո- ն-ջ-ր-ն-: ----------------------------------- Այնտեղ հյուրասենյակն է ու ննջարանը: 0
Ay-tegh hyu-a----a-n e - n----any A------ h----------- e u n------- A-n-e-h h-u-a-e-y-k- e u n-j-r-n- --------------------------------- Ayntegh hyurasenyakn e u nnjarany
Vrata kuće su zatvorena. Տ-- դ-ւռ- --- -: Տ-- դ---- փ-- է- Տ-ն դ-ւ-ը փ-կ է- ---------------- Տան դուռը փակ է: 0
Tan------ p--k-e T-- d---- p--- e T-n d-r-y p-a- e ---------------- Tan durry p’ak e
Ali prozori su otvoreni. Բայց----ո-հան---- -ա- --: Բ--- պ----------- բ-- ե-- Բ-յ- պ-տ-ւ-ա-ն-ր- բ-ց ե-: ------------------------- Բայց պատուհանները բաց են: 0
Ba-t-’ --t---n-e-y --ts- -en B----- p---------- b---- y-- B-y-s- p-t-h-n-e-y b-t-’ y-n ---------------------------- Bayts’ patuhannery bats’ yen
Danas je vruće. Ա-սօր-շ-գ--: Ա---- շ-- է- Ա-ս-ր շ-գ է- ------------ Այսօր շոգ է: 0
A--o--s-og e A---- s--- e A-s-r s-o- e ------------ Aysor shog e
Mi idemo u dnevnu sobu. Մ--- -ն--մ-են--հյո--ա--նյ--: Մ--- գ---- ե-- հ------------ Մ-ն- գ-ո-մ ե-ք հ-ո-ր-ս-ն-ա-: ---------------------------- Մենք գնում ենք հյուրասենյակ: 0
Menk’--nu- -enk’ h-----enyak M---- g--- y---- h---------- M-n-’ g-u- y-n-’ h-u-a-e-y-k ---------------------------- Menk’ gnum yenk’ hyurasenyak
Tamo je sofa i fotelja. Այն--- --զ---ն -ւ-բ-զ---ոռ- -ն: Ա----- բ------ ո- բ-------- ե-- Ա-ն-ե- բ-զ-ո-ն ո- բ-զ-ա-ո-ն ե-: ------------------------------- Այնտեղ բազմոցն ու բազկաթոռն են: 0
Ayn--g---a-mo--’- - bazka---or-- y-n A------ b-------- u b----------- y-- A-n-e-h b-z-o-s-n u b-z-a-’-o-r- y-n ------------------------------------ Ayntegh bazmots’n u bazkat’vorrn yen
Sjednite! Ն-տ--! Ն----- Ն-տ-ք- ------ Նստեք! 0
Nstek’! N------ N-t-k-! ------- Nstek’!
Tamo stoji moj kompjuter. Ա--տե---մ --մ-----ի----: Ա----- ի- հ---------- է- Ա-ն-ե- ի- հ-մ-կ-ր-ի-ն է- ------------------------ Այնտեղ իմ համակարգիչն է: 0
Aynte---i---a-a---gich-- e A------ i- h------------ e A-n-e-h i- h-m-k-r-i-h-n e -------------------------- Ayntegh im hamakargich’n e
Tamo stoji moja muzička linija. Ա---եղ-իմ ձ-յնար--չն-է: Ա----- ի- ձ--------- է- Ա-ն-ե- ի- ձ-յ-ա-կ-չ- է- ----------------------- Այնտեղ իմ ձայնարկիչն է: 0
A--t--h -m-dz--nar----’- e A------ i- d------------ e A-n-e-h i- d-a-n-r-i-h-n e -------------------------- Ayntegh im dzaynarkich’n e
Televizor je potpuno nov. Հե---ստաց----- շա--ն---է: Հ------------- շ-- ն-- է- Հ-ռ-ւ-տ-ց-ւ-ց- շ-տ ն-ր է- ------------------------- Հեռուստացույցը շատ նոր է: 0
H--r---a---u-ts-y----t-nor e H---------------- s--- n-- e H-r-u-t-t-’-y-s-y s-a- n-r e ---------------------------- Herrustats’uyts’y shat nor e

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Riječi i vokabular

Svaki jezik ima vlastiti vokabular. On se sastoji od određenog broja riječi. Riječ je samostalna jezična jedinica. Riječi uvijek imaju određeno značenje. Time se se razlikuju od glasova ili slogova. Broj riječi različit je u svakom jeziku. Engleski jezik, na primjer, ima jako puno riječi. Takođe ga se smatra svjetskim prvakom kad se radi o vokabularu. Engleski bi navodno trebalo da ima više od milion riječi. Oxfordov engleski rječnik broji više od 600.000 riječi. Kineski, španlski ili ruski jezik imaju mnogo manje riječi. Vokabular jednog jezika takođe zavisi od njegove istorije. Na engleski jezik je utjecalo mnogo jezika i kultura. Time se engleski vokabular znatno povećao. Vokabular engleskog jezika se još uvijek bogati. Stručnjaci procjenjuju da se svaki dan poveća za 15 novih riječi. Te riječi prije svega dolaze iz područja novih medija. Naučni stručni jezik se u to ne ubraja. Samo terminologija iz područja hemije sadrži hiljade riječi. U gotovo svim jezicima duže riječi se rjeđe koriste od kratkih. A većina govornika koristi jako malo riječi. Stoga razlikujemo između aktivnog i pasivnog vokabulara. Pasivni vokabular sadrži riječi koje razumijemo. No njih ili ne koristimo ili ih koristimo jako rijetko. Aktivni vokabular sadrži riječi koje redovno koristimo. Za jednostavne razgovore ili tekstove dovoljno nam je malo riječi. U engleskom jeziku je za to potrebno samo oko 400 riječi i 40 glagola. Stoga ne brinite ako vam je vokabular ograničen!
Da li ste to znali?
Hebrejski spada u porodicu afroazijatskih jezika. U bliskom je srodstvu s arapskim i aramejskim. Za 5 miliona ljudi je hebrejski maternji jezik. Savremeni hebrejski je, međutim, vještački stvoren jezik… Osnova za njegovo stvaranje je bio već puno vremena prije izumrli starohebrejski. Leksički fond i gramatika su djelimice preuzeti i iz drugih jezika. Tako je starohebrejski svjesno preoblikovan u moderan standardni jezik. Ovaj ciljano preoblikovanje jezika je jedinstveno u svijetu. Hebrejski sistem znakova se sastoji od konsonantskog pisma. To znači da se vokali u pravilu ne pišu. Za njih nema vlastitih slova. Hebrejski se čita zdesna nalijevo. Njegovi znakovi potiču iz tradicije duge 3000 godina. Ko uči hebrejski, istovremeno upoznaje i dio svjetske historije. Isprobajte ga!