Zbirka izraza

hr U hotelu – dolazak   »   sk V hoteli – príchod

27 [dvadeset i sedam]

U hotelu – dolazak

U hotelu – dolazak

27 [dvadsaťsedem]

V hoteli – príchod

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski slovački igra Više
Imate li slobodnu sobu? Má-- v------z-u? M--- v---- i---- M-t- v-ľ-ú i-b-? ---------------- Máte voľnú izbu? 0
Rezervirao / rezervirala sam sobu. Re--rv---- som -i --d-u---bu. R--------- s-- s- j---- i---- R-z-r-o-a- s-m s- j-d-u i-b-. ----------------------------- Rezervoval som si jednu izbu. 0
Moje ime je Miler. M--e-m--o-----ül-er. M--- m--- j- M------ M-j- m-n- j- M-l-e-. -------------------- Moje meno je Müller. 0
Trebam jednokrevetnu sobu. P-t--bu--- j-d-o---teľ--ú i--u. P--------- j------------- i---- P-t-e-u-e- j-d-o-o-t-ľ-v- i-b-. ------------------------------- Potrebujem jednoposteľovú izbu. 0
Trebam dvokrevetnu sobu. P--rebuj----vo-------o-ú--zbu. P--------- d------------ i---- P-t-e-u-e- d-o-p-s-e-o-ú i-b-. ------------------------------ Potrebujem dvojposteľovú izbu. 0
Koliko košta soba za jednu noć? Ko-k--stojí--zb---a--o-? K---- s---- i--- n- n--- K-ľ-o s-o-í i-b- n- n-c- ------------------------ Koľko stojí izba na noc? 0
Htio / htjela bih sobu s kupaonicom. Ch--l--y s-m-iz-u s --p-ľňo-. C---- b- s-- i--- s k-------- C-c-l b- s-m i-b- s k-p-ľ-o-. ----------------------------- Chcel by som izbu s kúpeľňou. 0
Htio / htjela bih sobu s tušem. Ch-el -y --- --b--so s---ho-. C---- b- s-- i--- s- s------- C-c-l b- s-m i-b- s- s-r-h-u- ----------------------------- Chcel by som izbu so sprchou. 0
Mogu li vidjeti sobu? M-žem ---i-ť tú iz--? M---- v----- t- i---- M-ž-m v-d-e- t- i-b-? --------------------- Môžem vidieť tú izbu? 0
Ima li ovdje garaža? M-t---u--a---? M--- t- g----- M-t- t- g-r-ž- -------------- Máte tu garáž? 0
Ima li ovdje sef? Mát- t----ezo-? M--- t- t------ M-t- t- t-e-o-? --------------- Máte tu trezor? 0
Ima li ovdje faks? Mát- -- fax? M--- t- f--- M-t- t- f-x- ------------ Máte tu fax? 0
Dobro, uzet ću sobu. D-br-, --r-em-tú-i--u. D----- b----- t- i---- D-b-e- b-r-e- t- i-b-. ---------------------- Dobre, beriem tú izbu. 0
Ovdje su ključevi. T- -- kľú-e. T- s- k----- T- s- k-ú-e- ------------ Tu sú kľúče. 0
Ovdje je moja prtljaga. Tu--e mo-a b-to-i--. T- j- m--- b-------- T- j- m-j- b-t-ž-n-. -------------------- Tu je moja batožina. 0
U koliko sati je doručak? Ke---s---aňajk-? K--- s- r------- K-d- s- r-ň-j-y- ---------------- Kedy sú raňajky? 0
U koliko sati je ručak? K-dy -e -b--? K--- j- o---- K-d- j- o-e-? ------------- Kedy je obed? 0
U koliko sati je večera? Ke---je --čera? K--- j- v------ K-d- j- v-č-r-? --------------- Kedy je večera? 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Stanke su bitne za uspješno učenje

Tko želi uspješnije učiti trebao bi češće napraviti stanku! Do ovog su rezultata došla nova znanstvena istraživanja. Istraživači su ispitivali faze učenja. Pritom su simulirani različiti slučajevi učenja. Najbolje upijamo informacije u malim količinama. Shodno tome, ne bismo trebali nastojati naučiti previše odjedanput. Između nastavnih jedinica bi se uvijek trebala napraviti stanka. Uspješno učenje također ovisi i o biokemijskim procesima. Ti procesi se odvijaju u mozgu. Oni određuju naš optimalan ritam učenja. Kad učimo nešto novo, naš mozak izlučuje određene tvari. Te tvari utječu na aktivnost naših moždanih stanica. Dva različita enzima igraju posebno važnu ulogu pri tome. Oni se oslobađaju prilikom učenja novih sadržaja. No ne oslobađaju se zajedno. Njihovo se djelovanje aktivira nakon nekog vremena. Najučinkovitije ipak učimo kad su oba enzima istovremeno prisutna. Uspjeh se jasno povećava kad napravimo više stanki. Dakle, smisleno je da pojedine faze učenja budu različitog trajanja. Dužina stanki bi također trebala biti različita. Idealno bi bilo da u početku prve dvije stanke traju deset minuta. Zatim slijedi stanka od pet minuta. Nakon toga bi trebala uslijediti još jedna stanka od 30 minuta. U stankama naš mozak učinkovitije memorira nove sadržaje. Za vrijeme stanki bi trebalo napustiti radno mjesto. Osim toga, poželjno je kretati se tijekom stanke. Prošetajte se između učenja! I nemojte imati grižnju savjesti – pritom također učite!
Dali si znao?
Litvanski spada u baltičke jezike. Govori ga više od 3 milijuna ljudi. Oni žive u Litvaniji, Bjelorusiji i Poljskoj. Litvanski je u bližem srodstvu samo s latvijskim. Iako je Litvanija zaista mala zemlja, jezik se dijeli na puno dijalekata. Litvanski koristi latinična slova, ali ima i nekoliko posebnih znakova. Tipična crta ovog jezika je puno duplih vokala. A takođe ima više varijanata vokala kao na primjer kratki, dugi i nazalni. Izgovor litvanskog nije težak. Puno teži je naglasak jer je fleksibilan. To znači da se on orijentira prema gramatičkom obliku slova. Zanimljivo je da je litvanski veoma arhaičan jezik. Smatra se da je to jezik koji se najmanje udaljio od roditeljskog jezika. To znači da još uvijek veoma liči prvom indoeuropskom jeziku. Tko želi znati kako su naši preci govorili, treba učiti litvanski…