Zbirka izraza

hr Prodavaonice   »   sk Obchody

53 [pedeset i tri]

Prodavaonice

Prodavaonice

53 [päťdesiattri]

Obchody

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski slovački igra Više
Tražimo trgovinu sportske opreme. Hľa--me -bch---s- --o--ov--i--o-r---mi. H______ o_____ s_ š_________ p_________ H-a-á-e o-c-o- s- š-o-t-v-m- p-t-e-a-i- --------------------------------------- Hľadáme obchod so športovými potrebami. 0
Tražimo mesnicu. Hľa-----mä-i-r--v-. H______ m__________ H-a-á-e m-s-a-s-v-. ------------------- Hľadáme mäsiarstvo. 0
Tražimo ljekarnu. Hľadám----ká-e-. H______ l_______ H-a-á-e l-k-r-ň- ---------------- Hľadáme lekáreň. 0
Naime, želimo kupiti nogometnu loptu. Chceli--y--me t--iž-kú-i---utb-l-vú lo---. C_____ b_ s__ t____ k____ f________ l_____ C-c-l- b- s-e t-t-ž k-p-ť f-t-a-o-ú l-p-u- ------------------------------------------ Chceli by sme totiž kúpiť futbalovú loptu. 0
Naime, želimo kupiti salamu. C-c-l--b--sm--t-tiž ----ť-s-l---. C_____ b_ s__ t____ k____ s______ C-c-l- b- s-e t-t-ž k-p-ť s-l-m-. --------------------------------- Chceli by sme totiž kúpiť salámu. 0
Naime, želimo kupiti lijekove. Ch--l- b- -----o-iž ---i--li-ky. C_____ b_ s__ t____ k____ l_____ C-c-l- b- s-e t-t-ž k-p-ť l-e-y- -------------------------------- Chceli by sme totiž kúpiť lieky. 0
Tražimo trgovinu sportske opreme da bismo kupili nogometnu loptu. Hľad-m-----hod-s- -p-rtov-mi po-r-ba-i, a-y-sme-k-p-li f-tbalo-ú--o-t-. H______ o_____ s_ š_________ p_________ a__ s__ k_____ f________ l_____ H-a-á-e o-c-o- s- š-o-t-v-m- p-t-e-a-i- a-y s-e k-p-l- f-t-a-o-ú l-p-u- ----------------------------------------------------------------------- Hľadáme obchod so športovými potrebami, aby sme kúpili futbalovú loptu. 0
Tražimo mesnicu da bismo kupili salame. Hľa---e---s--r---o- a-y sme k---li---l-mu. H______ m__________ a__ s__ k_____ s______ H-a-á-e m-s-a-s-v-, a-y s-e k-p-l- s-l-m-. ------------------------------------------ Hľadáme mäsiarstvo, aby sme kúpili salámu. 0
Tražimo ljekarnu da bismo kupili lijekove. H--dáme--e-----,-aby--m- k-p-l--li-ky. H______ l_______ a__ s__ k_____ l_____ H-a-á-e l-k-r-ň- a-y s-e k-p-l- l-e-y- -------------------------------------- Hľadáme lekáreň, aby sme kúpili lieky. 0
Tražim zlatara. Hľ-dám--l-n--ní----. H_____ k____________ H-a-á- k-e-o-n-c-v-. -------------------- Hľadám klenotníctvo. 0
Tražim fotografsku radnju. H----m --to pr---j--. H_____ f___ p________ H-a-á- f-t- p-e-a-ň-. --------------------- Hľadám foto predajňu. 0
Tražim slastičarnu. Hľ-d-m-cu---r-ň. H_____ c________ H-a-á- c-k-á-e-. ---------------- Hľadám cukráreň. 0
Namjeravam, naime, kupiti prsten. C--e- t-tiž-kúp---pr-t-ň. C____ t____ k____ p______ C-c-m t-t-ž k-p-ť p-s-e-. ------------------------- Chcem totiž kúpiť prsteň. 0
Namjeravam, naime, kupiti film. Ch-e- tot-ž--ú-i---ilm. C____ t____ k____ f____ C-c-m t-t-ž k-p-ť f-l-. ----------------------- Chcem totiž kúpiť film. 0
Namjeravam, naime, kupiti tortu. C-c-m tot---k---ť -o---. C____ t____ k____ t_____ C-c-m t-t-ž k-p-ť t-r-u- ------------------------ Chcem totiž kúpiť tortu. 0
Tražim zlatara da kupim prsten. Hľ-d-- kle-----k-, aby---- kúpi- p--te-. H_____ k__________ a__ s__ k____ p______ H-a-á- k-e-o-n-k-, a-y s-m k-p-l p-s-e-. ---------------------------------------- Hľadám klenotníka, aby som kúpil prsteň. 0
Tražim fotografsku radnju da kupim film. Hľa-á- -------edaj---------om ---il-f-l-. H_____ f___ p________ a__ s__ k____ f____ H-a-á- f-t- p-e-a-ň-, a-y s-m k-p-l f-l-. ----------------------------------------- Hľadám foto predajňu, aby som kúpil film. 0
Tražim slastičarnu da kupim tortu. Hľad-m---kr-r--- a-y-som k-p---to-tu. H_____ c________ a__ s__ k____ t_____ H-a-á- c-k-á-e-, a-y s-m k-p-l t-r-u- ------------------------------------- Hľadám cukráreň, aby som kúpil tortu. 0

Promjena jezika = promjena osobnosti

Naš jezik pripada nama. On je važan dio naše osobnosti. Mnogi ljudi pak govore više jezika. Znači li to da imamo više ličnosti? Istraživači smatraju: Da! Kod promjene jezika mijenja se i naša osobnost. To znači da se drugačije ponašamo. Do tog zaključka su došli američki znanstvenici. Istraživali su ponašanje dvojezičnih žena. Te žene su odrasle uz engleski i španjolski jezik. Jednako dobro su poznavale oba jezika i obje kulture. Usprkos tomu, njihovo ponašanje je ovisilo o jeziku. Osjećale su se sigurnije kad su govorile na španjolskom. Također su se dobro osjećale ako je i njihova okolina pričala na španjolskom. Kad su počele govoriti na engleskom, njihovo ponašanje se promijenilo. Bile su manje samouvjerene i često nesigurne. Istraživači su primijetili da su se žene tada činile usamljenije. Jezik koji govorimo utječe na naše ponašanje. Istraživači još ne znaju zašto je to tako. Moguće je da se orijentiramo prema kulturološkim normama. Dok govorimo jezik, mislimo na kulturu iz koje on potječe. To se dešava potpuno automatski. Stoga se pokušavamo prilagoditi kulturi. Ponašamo se onako kako je uobičajeno za tu kulturu. U eksperimentalnim ispitivanjima kineski su govornici bili jako suzdržani. Dok su govorili engleski, postali su otvoreniji. Možda mijenjamo svoje ponašanje kako bi se bolje integrirali. Želimo biti poput onih s kojima pričamo...
Dali si znao?
Bjeloruski spada u istočnoslavenske jezike. To je materinski jezik oko osam milijuna ljudi. Oni naravno prije svega žive u Bjelorusiji. I u Poljskoj ima ljudi koji govore bjeloruski. Bjeloruski je u uskom srodstvu s ruskim i ukrajinskim. To znači da su ovi jezici veoma slični. Razvili su se iz zajedničkog staroruskog jezika. Ipak ima nekoliko važnih jezika. Bjeloruski pravopis je na primjer strogo fonetski. To znači da izgovor riječi odlučuje o njihovom načinu pisanja. Ova osobina čini razliku između bjeloruskog i druga dva srodnika. I u bjeloruskom ima riječi koje potječu iz poljskog. U ruskom to nije slučaj. Bjeloruska gramatika je vrlo slična gramatici drugih slavenskih jezika. Tko voli ovu porodicu jezika, treba obvezno dati priliku bjeloruskom!