Zbirka izraza

hr U hotelu – dolazak   »   sr У хотелу – долазак

27 [dvadeset i sedam]

U hotelu – dolazak

U hotelu – dolazak

27 [двадесет и седам]

27 [dvadeset i sedam]

У хотелу – долазак

[U hotelu – dolazak]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski srpski igra Više
Imate li slobodnu sobu? И---е------о-о-ну --б-? Имате ли слободну собу? И-а-е л- с-о-о-н- с-б-? ----------------------- Имате ли слободну собу? 0
Ima-- -i sl----nu--o--? Imate li slobodnu sobu? I-a-e l- s-o-o-n- s-b-? ----------------------- Imate li slobodnu sobu?
Rezervirao / rezervirala sam sobu. Рез-рв--ао - -ез---иса-- сам---дну ----. Резервисао / Резервисала сам једну собу. Р-з-р-и-а- / Р-з-р-и-а-а с-м ј-д-у с-б-. ---------------------------------------- Резервисао / Резервисала сам једну собу. 0
R-zer-i----- Re-e-vi--la-sa--j-dn- s-b-. Rezervisao / Rezervisala sam jednu sobu. R-z-r-i-a- / R-z-r-i-a-a s-m j-d-u s-b-. ---------------------------------------- Rezervisao / Rezervisala sam jednu sobu.
Moje ime je Miler. М--е--ме -е-М---р. Моје име је Милер. М-ј- и-е ј- М-л-р- ------------------ Моје име је Милер. 0
M--- -me -----l-r. Moje ime je Miler. M-j- i-e j- M-l-r- ------------------ Moje ime je Miler.
Trebam jednokrevetnu sobu. Треба---е-нокреветн- с-б-. Требам једнокреветну собу. Т-е-а- ј-д-о-р-в-т-у с-б-. -------------------------- Требам једнокреветну собу. 0
T--b-- -e-n-k--vetnu---bu. Trebam jednokrevetnu sobu. T-e-a- j-d-o-r-v-t-u s-b-. -------------------------- Trebam jednokrevetnu sobu.
Trebam dvokrevetnu sobu. Тре-----во-рев--ну с--у. Требам двокреветну собу. Т-е-а- д-о-р-в-т-у с-б-. ------------------------ Требам двокреветну собу. 0
Tr-b-- --okr---t-u--ob-. Trebam dvokrevetnu sobu. T-e-a- d-o-r-v-t-u s-b-. ------------------------ Trebam dvokrevetnu sobu.
Koliko košta soba za jednu noć? К-лик- --шта со-- -а ј--н- н--? Колико кошта соба за једну ноћ? К-л-к- к-ш-а с-б- з- ј-д-у н-ћ- ------------------------------- Колико кошта соба за једну ноћ? 0
Ko-i-o-ko--a-s--a -a -e-nu-n-ć? Koliko košta soba za jednu noc-? K-l-k- k-š-a s-b- z- j-d-u n-c-? -------------------------------- Koliko košta soba za jednu noć?
Htio / htjela bih sobu s kupaonicom. Х-ео /-хте-- би--ј-дн- с--у -а-куп-тил--. Хтео / хтела бих једну собу са купатилом. Х-е- / х-е-а б-х ј-д-у с-б- с- к-п-т-л-м- ----------------------------------------- Хтео / хтела бих једну собу са купатилом. 0
Hteo - hte----i---e-n---o-- s--k-p---lom. Hteo / htela bih jednu sobu sa kupatilom. H-e- / h-e-a b-h j-d-u s-b- s- k-p-t-l-m- ----------------------------------------- Hteo / htela bih jednu sobu sa kupatilom.
Htio / htjela bih sobu s tušem. Х-ео /-----а ----ј-д-у -об--с--т--ем. Хтео / хтела бих једну собу са тушем. Х-е- / х-е-а б-х ј-д-у с-б- с- т-ш-м- ------------------------------------- Хтео / хтела бих једну собу са тушем. 0
Hte----hte------ ---n------ sa-t-š-m. Hteo / htela bih jednu sobu sa tušem. H-e- / h-e-a b-h j-d-u s-b- s- t-š-m- ------------------------------------- Hteo / htela bih jednu sobu sa tušem.
Mogu li vidjeti sobu? М-гу--- -и-е-----бу? Могу ли видети собу? М-г- л- в-д-т- с-б-? -------------------- Могу ли видети собу? 0
Mo-- -- v----i---bu? Mogu li videti sobu? M-g- l- v-d-t- s-b-? -------------------- Mogu li videti sobu?
Ima li ovdje garaža? Им---- --д---ар--а? Има ли овде гаража? И-а л- о-д- г-р-ж-? ------------------- Има ли овде гаража? 0
Im--------- --r--a? Ima li ovde garaža? I-a l- o-d- g-r-ž-? ------------------- Ima li ovde garaža?
Ima li ovdje sef? Има л--овд- с--? Има ли овде сеф? И-а л- о-д- с-ф- ---------------- Има ли овде сеф? 0
I-a li----- se-? Ima li ovde sef? I-a l- o-d- s-f- ---------------- Ima li ovde sef?
Ima li ovdje faks? Им--л--ов-е-фак-? Има ли овде факс? И-а л- о-д- ф-к-? ----------------- Има ли овде факс? 0
Im- ---ovd- fak-? Ima li ovde faks? I-a l- o-d- f-k-? ----------------- Ima li ovde faks?
Dobro, uzet ću sobu. Добро,-узе-у --б-. Добро, узећу собу. Д-б-о- у-е-у с-б-. ------------------ Добро, узећу собу. 0
Dob--- u-ec-u-s-bu. Dobro, uzec-u sobu. D-b-o- u-e-́- s-b-. ------------------- Dobro, uzeću sobu.
Ovdje su ključevi. Овд---у --у--в-. Овде су кључеви. О-д- с- к-у-е-и- ---------------- Овде су кључеви. 0
Ov------k-----vi. Ovde su ključevi. O-d- s- k-j-č-v-. ----------------- Ovde su ključevi.
Ovdje je moja prtljaga. Овде ј- мо--пртљ--. Овде је мој пртљаг. О-д- ј- м-ј п-т-а-. ------------------- Овде је мој пртљаг. 0
O----j- moj--rtlj-g. Ovde je moj prtljag. O-d- j- m-j p-t-j-g- -------------------- Ovde je moj prtljag.
U koliko sati je doručak? У ---ик- -а-ов- -е д--у--к? У колико часова је доручак? У к-л-к- ч-с-в- ј- д-р-ч-к- --------------------------- У колико часова је доручак? 0
U-k--i-- č-so-- je do-učak? U koliko časova je doručak? U k-l-k- č-s-v- j- d-r-č-k- --------------------------- U koliko časova je doručak?
U koliko sati je ručak? У к--и-- ч-с-в- -е -----? У колико часова је ручак? У к-л-к- ч-с-в- ј- р-ч-к- ------------------------- У колико часова је ручак? 0
U-ko-ik- časova-j- r-čak? U koliko časova je ručak? U k-l-k- č-s-v- j- r-č-k- ------------------------- U koliko časova je ručak?
U koliko sati je večera? У--оли-о ----ва -е вече--? У колико часова је вечера? У к-л-к- ч-с-в- ј- в-ч-р-? -------------------------- У колико часова је вечера? 0
U kol--- č-sova -e-večer-? U koliko časova je večera? U k-l-k- č-s-v- j- v-č-r-? -------------------------- U koliko časova je večera?

Stanke su bitne za uspješno učenje

Tko želi uspješnije učiti trebao bi češće napraviti stanku! Do ovog su rezultata došla nova znanstvena istraživanja. Istraživači su ispitivali faze učenja. Pritom su simulirani različiti slučajevi učenja. Najbolje upijamo informacije u malim količinama. Shodno tome, ne bismo trebali nastojati naučiti previše odjedanput. Između nastavnih jedinica bi se uvijek trebala napraviti stanka. Uspješno učenje također ovisi i o biokemijskim procesima. Ti procesi se odvijaju u mozgu. Oni određuju naš optimalan ritam učenja. Kad učimo nešto novo, naš mozak izlučuje određene tvari. Te tvari utječu na aktivnost naših moždanih stanica. Dva različita enzima igraju posebno važnu ulogu pri tome. Oni se oslobađaju prilikom učenja novih sadržaja. No ne oslobađaju se zajedno. Njihovo se djelovanje aktivira nakon nekog vremena. Najučinkovitije ipak učimo kad su oba enzima istovremeno prisutna. Uspjeh se jasno povećava kad napravimo više stanki. Dakle, smisleno je da pojedine faze učenja budu različitog trajanja. Dužina stanki bi također trebala biti različita. Idealno bi bilo da u početku prve dvije stanke traju deset minuta. Zatim slijedi stanka od pet minuta. Nakon toga bi trebala uslijediti još jedna stanka od 30 minuta. U stankama naš mozak učinkovitije memorira nove sadržaje. Za vrijeme stanki bi trebalo napustiti radno mjesto. Osim toga, poželjno je kretati se tijekom stanke. Prošetajte se između učenja! I nemojte imati grižnju savjesti – pritom također učite!
Dali si znao?
Litvanski spada u baltičke jezike. Govori ga više od 3 milijuna ljudi. Oni žive u Litvaniji, Bjelorusiji i Poljskoj. Litvanski je u bližem srodstvu samo s latvijskim. Iako je Litvanija zaista mala zemlja, jezik se dijeli na puno dijalekata. Litvanski koristi latinična slova, ali ima i nekoliko posebnih znakova. Tipična crta ovog jezika je puno duplih vokala. A takođe ima više varijanata vokala kao na primjer kratki, dugi i nazalni. Izgovor litvanskog nije težak. Puno teži je naglasak jer je fleksibilan. To znači da se on orijentira prema gramatičkom obliku slova. Zanimljivo je da je litvanski veoma arhaičan jezik. Smatra se da je to jezik koji se najmanje udaljio od roditeljskog jezika. To znači da još uvijek veoma liči prvom indoeuropskom jeziku. Tko želi znati kako su naši preci govorili, treba učiti litvanski…