Zbirka izraza

hr Veznici 1   »   sk Spojky 1

94 [devedeset i četiri]

Veznici 1

Veznici 1

94 [deväťdesiatštyri]

Spojky 1

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski slovački igra Više
Čekaj dok kiša ne prestane. P----j,-ký- pre----e p--ať. P______ k__ p_______ p_____ P-č-a-, k-m p-e-t-n- p-š-ť- --------------------------- Počkaj, kým prestane pršať. 0
Čekaj dok ne budem gotov. P----j- -ý- -u-em--ot--ý-(-ot-vá). P______ k__ b____ h_____ (________ P-č-a-, k-m b-d-m h-t-v- (-o-o-á-. ---------------------------------- Počkaj, kým budem hotový (hotová). 0
Čekaj dok se on ne vrati. Poč-a---k-m-príde-sp-ť. P______ k__ p____ s____ P-č-a-, k-m p-í-e s-ä-. ----------------------- Počkaj, kým príde späť. 0
Čekam dok mi se kosa ne osuši. P-č-á-- --m bu-- mo-e vl-s-----hé. P______ k__ b___ m___ v____ s_____ P-č-á-, k-m b-d- m-j- v-a-y s-c-é- ---------------------------------- Počkám, kým budú moje vlasy suché. 0
Čekam dok film ne završi. Po-k--,-ký- -----í f---. P______ k__ s_____ f____ P-č-á-, k-m s-o-č- f-l-. ------------------------ Počkám, kým skončí film. 0
Čekam dok ne bude zeleno svjetlo na semaforu. P--k------- bu----- se-a---e--ele-á. P______ k__ b___ n_ s_______ z______ P-č-á-, k-m b-d- n- s-m-f-r- z-l-n-. ------------------------------------ Počkám, kým bude na semafore zelená. 0
Kada putuješ na godišnji odmor? K--y--deš na --vo-e-ku? K___ i___ n_ d_________ K-d- i-e- n- d-v-l-n-u- ----------------------- Kedy ideš na dovolenku? 0
Još prije ljetnih praznika? E-t- -re- ----ý-i --áz---nami? E___ p___ l______ p___________ E-t- p-e- l-t-ý-i p-á-d-i-a-i- ------------------------------ Ešte pred letnými prázdninami? 0
Da, još prije nego što počnu ljetni praznici. Á-o--eš-e -red--m, ako -a--- l--né-p--z-n-n-n-. Á___ e___ p_______ a__ z____ l____ p___________ Á-o- e-t- p-e-t-m- a-o z-č-ú l-t-é p-á-d-i-i-y- ----------------------------------------------- Áno, ešte predtým, ako začnú letné prázdnininy. 0
Popravi krov prije nego što dođe zima. O-rav-strec---p-ed---- -k--príd- zim-. O____ s______ p_______ a__ p____ z____ O-r-v s-r-c-u p-e-t-m- a-o p-í-e z-m-. -------------------------------------- Oprav strechu predtým, ako príde zima. 0
Operi ruke prije nego što sjedneš za stol. Umy s- ru-y -r--t-m,--ko -i s--ne- -a --ôl. U__ s_ r___ p_______ a__ s_ s_____ z_ s____ U-y s- r-k- p-e-t-m- a-o s- s-d-e- z- s-ô-. ------------------------------------------- Umy si ruky predtým, ako si sadneš za stôl. 0
Zatvori prozor prije nego što izađeš. Za--i-o-n- --e--ý------ p--deš--on. Z____ o___ p_______ a__ p_____ v___ Z-v-i o-n- p-e-t-m- a-o p-j-e- v-n- ----------------------------------- Zavri okno predtým, ako pôjdeš von. 0
Kada ćeš doći kući? K--y p-í-eš---mo-? K___ p_____ d_____ K-d- p-í-e- d-m-v- ------------------ Kedy prídeš domov? 0
Poslije nastave? Po ----o----? P_ v_________ P- v-u-o-a-í- ------------- Po vyučovaní? 0
Da, nakon što nastava završi. Á--,-len -----o-čí v-u----n--. Á___ l__ č_ s_____ v__________ Á-o- l-n č- s-o-č- v-u-o-a-i-. ------------------------------ Áno, len čo skončí vyučovanie. 0
Nakon što je imao nesreću, nije više mogao raditi. P- t----ak- --l-úr-z--n-moho- -ia- ---c--ať. P_ t___ a__ m__ ú____ n______ v___ p________ P- t-m- a-o m-l ú-a-, n-m-h-l v-a- p-a-o-a-. -------------------------------------------- Po tom, ako mal úraz, nemohol viac pracovať. 0
Nakon što je izgubio posao, otišao je u Ameriku. Po-tom--a-o st----l p-á-u- -----e- -o -me-i--. P_ t___ a__ s______ p_____ o______ d_ A_______ P- t-m- a-o s-r-t-l p-á-u- o-i-i-l d- A-e-i-y- ---------------------------------------------- Po tom, ako stratil prácu, odišiel do Ameriky. 0
Nakon što je otišao u Ameriku, postao je bogat. Po tom,--k----iš----do-A---iky--z-o---o-. P_ t___ a__ o______ d_ A_______ z________ P- t-m- a-o o-i-i-l d- A-e-i-y- z-o-a-o-. ----------------------------------------- Po tom, ako odišiel do Ameriky, zbohatol. 0

Kako učiti dva jezika istovremeno

Strani jezici su u današnje vrijeme sve važniji. Mnogi ljudi uče strani jezik. Na svijetu postoji puno zanimljivih jezika. Stoga mnogi ljudi uče više jezika istovremeno. Za djecu koja odrastaju u dvojezičnom okruženju to ne predstavlja nikakav problem. Njihov mozak uči oba jezika automatski. Kad porastu, znaju što pripada kojem jeziku. Dvojezičari poznaju karakteristična obilježja oba jezika. Kod odraslih je to drugačije. Oni ne mogu tako lako naučiti dva jezika paralelno. Tko uči dva jezika istodobno, mora na umu imati određena pravila. Prvo, bitno je oba jezika međusobno usporediti. Jezici koji spadaju u istu porodicu su često vrlo slični. To može dovesti do brkanja. Stoga je bitno oba jezika pomno analizirati. Možete, primjerice, napraviti listu. Tamo možete zabilježiti sličnosti i razlike. Na taj je način mozak prisiljen intenzivno se pozabaviti s oba jezika. Mozak će zapamtiti posebnosti dvaju jezika. Učenik bi za svaki jezik trebao odabrati posebnu boju i direktorij. Na taj se način jezici jasno mogu odvojiti jedan od drugog. Situacija je drugačija kad se uče jezici koji nisu slični. Kod jako različitih jezika ne postoji opasnost od brkanja. No postoji opasnost od uspoređivanja jezika. Bilo bi bolje da se jezici uspoređuju s materinjim jezikom. Kad mozak uoči kontrast uči učinkovitije. Također je važno da se oba jezika uče jednakim intezitetom. Mozgu je teoretski svejedno koliko jezika uči...